fbpx

-

Naslovna Autorski članci Recenzije The Who - WHO (2019)

The Who – WHO (2019)

The Who - WHOThe Who – WHO
Izdavač: Polydor/Interscope (6.12.2019)
Producenti: Pete Townshend, Dave Sardy, Bob Pridden, Dave Eringa
Trajanje: 45:45 (57 minuta uključujući bonus pesme)
Žanr: rock
Ocena: 7/10

 

Do skora smo mogli samo Micka (Jaggera) i Keitha (Richardsa) pitati kakav je osećaj opstati na sceni preko pola veka, od skoro to isto možemo pitati i Rogera (Daltreya) i Petea (Townshenda). Preostali živi duo legendarne grupe The Who se prošle godine latio studija željan da objavi novi (možda i poslednji) album pod ovom firmom.

Naravno da se divimo njihovom trajanju pošto kao takva retkost zaobilazi sve zakone rokenrola. Doduše, sve je to sa zadrškom jer je opšte poznato da gotovo od iznenadne smrti Keitha Moona The Who postoji sporadično, izbacivši tek tri nosača zvuka novog materijala u prethodnih 40 godina (izuzećemo live albume i mnogobrojne kompilacije objavljene u ovom periodu). Sa prethodnim albumom “Endless Wire” teorija je postala realnost – iako su tokom istorije više puta pomerali granice retko koji singl, a pogotovo album, sada može tu granicu još pomeriti i, što je najbitnije, nadmašiti uspeh takozvanog klasičnog opusa grupe. To dalje znači da se u tekućoj godini u nekim narednim nastupima mogu očekivati maksimalno tri do četiri numere sa ovog albuma u setlisti, pored standardnih hitova i numera iz opera “Tommy” i “Quadrophenia”. No, da li bi neke od numera sa novog albuma objektivno zaslužile mesto na standardnoj, ne albumopromotivnoj turneji, pogledaćemo kasnije.

Medijska kampanja uoči i po izlasku albuma u najmanju ruku nije ostala neprimećena, uz jedno odlaganje izlaska albuma i gomile goličljivih izjava medijima što Townshenda, što Daltreya. Zajedno su viđeni samo na zajedničkim radnim zadacima, na bini se ne gledaju i izbegavaju sopstvenim poljima koja poseduju isto naelektrisanje pa se pred susret samo odbace jedan od drugog. Album nije ni izašao, a oni su već otkrili istinu da se tokom snimanja albuma nisu susreli u istoj prostoriji, a moguće i u celoj zgradi. Pit je Rodžeru slao demo snimke na koje je ovaj imao otpevati svoj deo, posredujući preko sopstvenih producenata za zvuk po imenima Dave, što je nekada unosilo dodatnu zabunu u tolerišućoj komunikaciji. Naravno, zajedno intervjuisani (kada moraju) izjavljuju ljubav najveću i 60 godina prijateljstva, što zaista nije malo vremena i ko zna kako ljudi reaguju na bližnje svoje nakon 60 godina poznanstva. Odvojeno intervjuisani superlativno su pričali o novom materijalu, premda je Daltrey “potkačio” Petea izjavama o bonus pesmama na japanskom izdanju albuma. Jednu je iskopao iz prethodnih neobjavljenih materijala (“Got Nothing to Prove“) koju je tadašnji producent Keith Lambert stopirao jer je smatrao da nema dovoljno duha, a drugu je otpevao sam Townshend (“Danny and My Ponies”) i svoj glas autotjunovao.

Omot albuma je dizajnirao pop umetnik Petar Blake čije je jedno od najpoznatijih dela i čuveni omot albuma “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” grupe The Beatles. Na omotu je predstavio pravilni, kvadratni kolaž od 25 elemenata, od kojih su tri slova naslova albuma W, H i O, a ostalih 22 kombinacija simbola pop kulture druge polovine dvadesetog veka i simbola relevantnih za istoriju i imidž grupe The Who.

Kako je Pete Townshend rekao, možemo očekivati mračne balade, hevi-rok stvari, eksperimentisanje sa elektronikom i semplovima, kao i huovske stvari koje kreću sa janga-dang. Album počinje pesmom “All This Music Must Fade” i već možemo dobiti utisak da je album prvoklasno isproduciran i na najvišem nivou, što svim pesmama, makar i napisanim preko one stvari diže ocenu za dva reda jedinice. Sledeću stvar je Pete Townshend već pre neku godinu objavio solo, ali ju je za ovu skladbu prearanžirao i promenio naziv u “Ball and Chain“, pričajući o danu robijaša u logoru Gvantanamo. Ovo je, inače, jedna od dve pesme sa albuma koju su do sada izvodili uživo.

Naredna stvar “I Don’t Wanna Get Wise” ima izuzetno zanimljivu autobiografsku temu i pesmu o njima samima i da su ostarili iako nisu hteli, a zbog mladalaštva nisu postali ni mudriji. “Detour” (ili “Skretanje” na našem jeziku) govori o novom dobu i načinu života u kojem nekada osetiš, individualno ili globalno, potrebu za makar kratkotrajnom promenom kursa.

Sledeće pesme zaista dokazuju vrednost ovog dela i pokazuju zašto je sada The Who više filharmonija nego bend, sa svim svojim pridruženim članovima i sesijskim muzičarima iz orkestra. Predivno ubačeni klavijaturni elementi u “Beads on One String” i zaista pravi pogodak albuma “Hero Ground Zero” koji takođe izvode uživo za sada. S veoma dobrim razlogom. A taj razlog se odlično vidi u izvođenju jer znaš da ne postoji nijedna klasična pesma koju izvode ovako dobro kao ovu pesmu u ovo vreme, svirku i pevanje koje im neobično dobro leže da bi prosto bila sramota ako ova pesma ne bi ušla u startnih jedanaest tokom svih narednih nastupa (pa koliko ih bude do samog kraja).

Nakon nešto slabije “Street Song” dolaze dve takoreći pop pesme, senzualna balada “I’ll Be Back” sa takođe malo autotjunovanim glasom Rogera Daltreya i “Break the News“, koja se može okarakterisati kao savremeni pop standard, te sa pesmama slične kompozicije sa stotinama miliona pregleda na YouTube-u može ići barabar, samo da je u pitanju neki riđi mlađani mladić, a ne par dekara kao što su njih dvojica.

U “Rockin’ in Rage” se oseća taj stari huovski stil razvijan u periodu od albuma “Tommy” preko “Who’s Next” do “Quadrophenia“, a koji se bori protiv straha od smrti. “She Rocked My World” odlazi sa klavirskim elementima ponegde još dalje do albuma “My Generation” i r’n’b tog perioda kombinuje sa španskom progresijom akorda.

Album “WHO” se završava gotovo neprimetno solidno isproduciranom pesmom “This Gun Will Misfire” mračne tematike i atmosfere i bez dugog odlaska ka zalasku Sunca, drugim rečima – potpuno nenametljivo.

Sve u svemu, ako Roger i Pete kažu da su ponosni na ovo delo, a moglo bi im biti poslednje zajedničko, onda tu ne bi trebalo biti dileme. Poneke stvari će zasigurno izazvati pažnju i održati se u moru hitova grupe u 55 godina njihove diskografske aktivnosti. Ako je oproštajna ploča (a to nikako ne možemo znati, verovatno ni njih dvojica to ne znaju jer je bilo toliko oproštajnih aktivnosti grupe još od Moonove smrti), onda The Who odlaze u penziju na jednom zavidnom nivou, sa dvanaest solidnih numera i, kao što je ranije navedeno, produkcijom po najvišim svetskim standardima koja je ove stvari upeglala u nešto veoma slušljivo, čak iako nije inovativno kao što je umelo biti.

Lista pesama:

  1. All This Music Must Fade
  2. Ball and Chain
  3. I Don’t Wanna Get Wise
  4. Detour
  5. Beads On One String
  6. Hero Ground Zero
  7. Street Song
  8. I’ll Be Back
  9. Break The News
  10. Rockin’ In Rage
  11. She Rocked My World