-

NaslovnaAutorski članciRecenzijeThe Michael Schenker Group – Immortal (2021)

The Michael Schenker Group – Immortal (2021)

The Michael Schenker Group – ImmortalThe Michael Schenker Group – Immortal (29. 1. 2021)
Izdavač: Nuclear Blast Records
Producenti: Michael Schenker, Ralf Scheepers, Michael Voss
Trajanje: 44:34
Žanr: Hard Rock, Heavy Metal
Ocena: 9

 

U slavu pola veka muzičke aktivnosti i četrdeset godina solo karijere, Michael Schenker je okupio šaroliku ekipu saradnika kako bi obeležio važan, veliki jubilej. Legendarni gitarista je karijeru započeo u redovima Scorpionsa (uz starijeg brata Rudolfa), nastavio sa bendom UFO, a zatim 1979. oformio The Michael Schenker Group (skraćeno MSG) sa čijim je različitim inkarnacijama do sada snimio jedanaest studijskih albuma. Ploča inspirativnog i donekle obavezujuće samosvesnog naslova „Immortal” po konceptu umnogome deli zamisao sa prošlogodišnjim izdanjem Divljih jagoda „Jukebox”, s tim što je umesto starih hitova isporučenih u obnovljenom ruhu, ovde prisutan kompletno nov autorski sadržaj. Zahvaljujući uglavnom ravnomernoj zastupljenosti četvorice gostujućih vokala (pored tri, u ovom trenutku stalna, pevača MSG), pri čemu svaki u pojedinačnom udelu doprinosi pružanju drugačijeg kvaliteta i nove nijanse albumu, postignuta je uzbudljiva raznovrsnost koja vodi od speed metal do hard rock zvuka, od raskošnih sedamdesetih do pozitivno kitnjastih, melodičnih osamdesetih.

Album otvara beskompromisni zvučni udar „Drilled To Kill“, čija eksplozivna, galopirajuća ritam sekcija, siguran vokal Raplha Scheepersa, odlična gitara i horski međurefrenski delovi, ne ostavljaju ni časa predaha. Važno je istaći potpuni sklad instrumenata, pa se, primera radi, klavijature uključuju na pravim mestima i prirodno stapaju sa celinom, uz određeni upliv power metal zvuka. Scheepersu (Primal Fear) pripada i numera „Devil’s Daughter“ koja tačno na sredini albuma dolazi da iznova razdrma, unese dah spomenutog speed metala i omogući odličan tempo bez ijednog monotonog trenutka. Nasuprot njemu, drugi gost, iskusni Joe Lynn Turner podseća na dobra stara vremena i unosi mnogo prepoznatljive duše u svoja izvođenja. Samim tim, već sa drugom trakom postaje očigledno da je album pred nama pregled stilova kroz koje je „domaćin“ Schenker s godinama i sam plovio: „Don’t Die On Me Now“ vodi dalje u prošlost, izvesnim patosom, himničnošću i upečatljivim prelazom evocirajući najbolje radove Deep Purple-a. Turnera ponovo susrećemo u pretposlednjoj numeri „Sangria Morte“, čiji pomalo mističan uvod, vrhunska vokalna izražajnost i potpora ritam sekcije doprinose da čitav narativ, mada tekst zapravo govori o teksaškom revolverašu, ponajviše asocira na ispovest viteza lutalice. U gitarskom delu jasno razaznajemo radost sviranja kao magični sastojak koji doprinosi dopadljivosti albuma već na prvo slušanje.

Michael Voss, kao jedan od producenata i najbližih Schenkerovih saradnika, otpevao je dve numere za koje bez mnogo dvoumljenja možemo zaključiti kako su poseban adut ploče. Prva je prelepa balada „After The Rain“, melanholične, ali upadljive gitarske uvertire, nenametljivih refrena, čvrste instrumentalne podloge i topline zvuka. Upadljivo je da izostaje očekivani, razvijeniji solo, čime Michael Schenker pametno pokazuje kako se „podijum“ velikodušno stavlja na raspolaganje saradnicima, a da se ne izgubi autentičan lični pečat. Na drugoj strani je apsolutno najprijemčivija „The Queen Of Thorns And Roses“, kao stvorena da bude radijski hit, klasični hard rock primer u najboljoj tradiciji osamdesetih. Četvrto glasovno pojačanje je Ronnie Romero (Rainbow) koji, za razliku od nabrojanih kolega, umesto dve, dobija – tri „svoje“ pesme. Nedoumica bi mogla potrajati samo do početnih taktova već prve od njih, „Knight Of The Dead“: naime, Romero poseduje zanimljivu boju kakva bi se najpribližnije mogla opisati kao mešavina Diovog i Coverdaleovog vokala, pa stilskoj lepezi albuma dodaje potpunost. Dok je spomenuta numera nezaustavljivi melodijski rolerkoster, „Sail The Darkness“ ima najzarazniji refren koji se istog časa „lepi“ za uho, bogat solo, upadljive bubnjeve, a početak melodije veoma podseća na „Holy Diver“. „Come On Over“ krasi isti tempo kao kod prethodeće „The Queen Of Thorns And Roses“, sa nostalgično-energičnom razmahanošću 80s „uličnog“ glama.

Naposletku, da zatvori album odabrana je jedina stara stvar, „In Search Of The Peace Of Mind“. Radi se o Schenkerovoj prvoj pesmi, koju je napisao sa samo petnaest godina, ali i prvoj snimljenoj za debitantsku ploču Scorpionsa „Lonesome Crow“ (1972). Michael je naziva „najvažnijom pesmom, onom od koje je sve i počelo“, a ljubitelji originala se slažu kako je u pitanju jedna od najinteresantnijih, potcenjenih kompozicija iz diskografije Scorpionsa. Obrada predstavlja dostojan, a ipak samostalan omaž, sa jasnim evociranjem prve verzije (pa i početaka grupe uopšte, recimo, sanjivosti balade „Lady Starlight“) i veoma arhaičnim sentimentom, kome klavijature dodaju nešto progresive. Zanimljivo je da su uključena četiri vokala, pre svega članovi aktuelne postave MSG – Gary Barden, Robin McAuley i Doogie White, kao i već spomenuti Romero, te sa svakim uključivanjem novog glasa dolazi do promene atmosfere koja kreira efekat monumentalnosti. Deo teksta, koji glasi: And I know a place to go / To find my peace of mind, zaista na lep način sažima osećanje kojim rokenrol ispunjava podjednako stvaraoce/izvođače i publiku, pružajući nam svima utočište u savezništvu.

Iako su pevači ti koji, uz maestra Schenkera, najupadljivije udahnjuju dušu albumu, bilo bi nepravedno izostaviti ostatak angažovanog tima: Barry Sparks (bas), Bodo Schopf, Simon Philips, Brian Tichy (bubnjevi), Derek Sherinian (klavijature) i Steve Mann (klavijature, ritam gitara). Zahvaljujući svima njima, „Immortal“ je jedna od onih ploča za koje naprosto ne želite da se završe: puna duše, topline poznatog i ujedno neiscrpne kreativnosti.

Upravo je vitalni element odolevanja vremenu veoma uspešno istaknut i ispunjen odabirom naslova. Uključivanje više različitih nosilaca glavnih vokalno-interpretativnih težišta može biti zamka, ali su u ovom slučaju oni celini pružili neophodnu raznovrsnost i stalnu svežinu koja sprečava zapadanje u monotoniju. Michael Schenker se ni na trenutak ne razmeće svojom virtuoznošću, mada bi za to imao opravdanje, mogućnosti i prostora. Usled ove činjenice, izostaju „egzibicije“, svakom gostu je ukazano dužno poštovanje, svi se veoma usaglašeno smenjuju i međusobno podupiru pri stvaranju harmonije. Zahvaljujući tome, dobili smo živahnu a emotivnu, optimističnu a setnu, zabavnu i nadasve iskrenu muzičku priču koja na uverljiv, autentičan način obeležava dosadašnji put i ukazuje na spremnost za njegovo srčano nastavljanje. Pre nego zaokruživanje jednog magnum opusa, ovo je osvrt sa oživljavanjem prošlog i nagoveštajima budućeg, koji svi skupa pokazuju izrazitu doslednost. Slavljenički album sa namerom i, što je možda još važnije, merom, prošaran je stilovima, a koherentan, prava mala retrospektiva muzičkog putovanja na čijem se horizontu nesmanjenom energijom ukazuju obećanje i potvrda – neuništivosti. Ukratko, poput uspele tematske hard’n’heavy žurke na kojoj se našlo ponešto za svaki senzibilitet.

Lista pesama:

1.Drilled To Kill
2. Don´t Die On Me Now
3. Knight Of The Dead
4. After The Rain
5. Devil’s Daughter
6. Sail The Darkness
7. The Queen Of Thorns And Roses
8. Come On Over
9. Sangria Morte
10. In Search Of The Peace Of Mind