The Dandy Warhols – Why You So Crazy (2019)

8/10
Izdavač: Dine Alone Records, 25. 1. 2019.
Producent: Brent DeBoer, Peter Holmström, Zia McCabe, Courtney Taylor-Taylor
Žanr: Alternative/Indie
Trajanje: 40:46

 

Sa severozapada SAD-a, iz najušuškanijeg Oregona, 2019. godine nam dolazi njegova najsjajnija četvorka sa svojim desetim po redu albumom. Čuveni The Dandy Warhols ne pokazuju znake kreativnog slabljenja na svom desetom albumu, prigodno nazvanom „Why You So Crazy“.

Zamišljen kao veličanje eskapizma u svetu koji je doveden do ruba kulture, „Why You So Crazy“ počinje potpuno neočekivanim omažom najranijim godinama Holivuda „Fred N Ginger“. U trajanju od samo četrdeset sekundi, ovaj skit nagoveštava da nas čeka nešto apsolutno otkačeno i, u skladu sa nazivom albuma. Otkačenost sledi! U najsvemirskijem momentu svoje karijere, Warholsi nas kroz „Terraform“ uvode u svoju novu eru. Skoro robotski ritam, kroz koji mestimično cure gitare propuštene kroz kvadrilion pedala i robotski glas Kortnija Tejlor-Tejlora najavljuju apsolutno otkačenu i neočekivanu kolekciju pesama, koje savršeno funkcionišu i zasebno i kao celina.

Šetajući se kroz kasnije periode svog stvaralaštva, bend kao da je kupio elemente i taktički ih raspoređivao po albumu. Budući da postoje već četvrt veka (!!!), sasvim je logično što se The Dandy Warhols ne trude da zvuče kao neko drugi, već kao onaj stari dobri bend iz Portlanda koji ne mari ni za kakve struje i vetrove na muzičkoj sceni. Umesto toga, Kortni, Piter, Zia i Brent i dalje prave muziku u kojoj pre svega uživaju. Pored tog zaštitnog znaka, jedina stvar koja na ovom albumu prati tradiciju ovog benda je i postojanje kratkih amerikana/kantri duhovitih pesama, kojima predviđamo lepu sing-along karijeru na narednim turnejama. Jednu od njih, „Highlife“, čak peva Zia koju nismo čuli baš dugo. Beskrajno simpatična gospođa MekKejb, koja je uvek bila Kortniju ono što je 2D-u Noodle u Gorillazu, jednostavno prenosi svu svoju ličnost na ovu brzu pesmicu koje se ne bi postidela ni Dolly Parton. Jedna od ove četiri pesme trenutno služi kao singl inspirisan američkom automobilskom industrijom – „Motor City Steel“ nesumnjivo je jedna od zaraznijih pesama na albumu.

Šta ostaje iza ovih kantri pesama i neprocenjive tvrdoglavosti i autentičnosti ovog benda? Želja za eksperimentisanjem, naravno! Od pomenute „Terraform“ i prvog singla „Forever“, bend ne prestaje sa prijatnim iznenađenjima. Ako ste mislili da je to to kada vam se u ušima nastane singl „Be Alright“ i „Thee Elegant Bum“, pesma koja malo podseća na album „Welcome to The Monkey House“, varate se. I pored ove dve vrlo moćne pop pesme, u kojima se nalazi sve ono što je The Dandy Warhols dovelo do top lista i koliko toliko čestog pojavljivanja na radiju, razlozi za ocenu koju vidite gore ne prestaju tu. Da se razumemo, vokalna udica u „Be Alright“ i neodoljiv plesni ritam „Thee Elegant Bum“ koja deluje kao mlađi brat „The Last High“ sa škakljivim tekstom („The elegant bum, jumping up & down“, kazuje tekst) svakako su među boljim momentima ovog više nego solidnog albuma.

Pošto „ali“ uvek mora da postoji, postoji i ovde, ali ovo „ali“ od pozitivnog vodi ka samo pozitivnijem. U najboljem maniru The Dandy Warholsa, dva najveća bisera sa albuma „Next Thing I Know“ i „To The Church“ odvešće vas baš tamo gde su vas vodile najbolje numere ove magične četvorke. Dok se „Next Thing I Know“ prikrada svojim loop ritmom i gotovo trip-hop psihodeličnom atmosferom, „To The Church“ nešto dinamičnije potapa vaša čula u more gitara, efekata i čudnih zvukova. Bend će vas opet oduševiti sposobnošću da bude veran svojim postulatima i u isto vreme ode u nepoznate vode. U trenutku kada se u „Next Thing I Know“ javi gitara gospodina Holmstroma kao pozadinska solo deonica, bićete momentalno vraćeni u isti onaj osećaj koji ste prvi put osetili sa „Heavenly“, „Nothing“ ili čak „Godless“. S druge strane, „To The Church“ nas upoznaje sa Kortnijem koji je direktno inspirisan Dejvidom Bouvijem i koji se u moru čudnih zvukova ističe jezivim šlagerskim vokalom koji je Bouvi voleo da koristi krajem sedamdesetih. Obe ove pesme ćete želeti da vrtite do iznemoglosti. Zanimljiva stvar na ovom albumu, takođe, je da ga zatvara pesma  “Ondine” koja je zapravo kompozicija Morisa Ravela.

Ovaj album uspeva u svemu što želi da postigne. Malo kantri zezanja? Tu je. Šaka pop hitova? Što da ne. Dve maestralne psihodelične low key simfonije? Sipaj! Otkačen intro u album i još luđi outro? Tu! Sve u svemu, kompletno izdanje koje vam neće ostaviti gorak ukus u ustima. Moglo je, doduše, da traje malo duže. Pomenutim biserima ne bi škodio još koji minut, ali šta je tu je. Kad se podvuče crta, ovo je esencija The Dandy Warholsa i kao i prošli put, ostaje nam da čekamo još. Dotle, „To The Church“ i „Next Thing I Know“ na ripit.

Spisak pesama:

  1. Fred ‘n’ Ginger
  2. Terraform
  3. Highlife
  4. Be Alright
  5. Thee Elegant Bum
  6. Sins Are Forgiven
  7. Next Thing I Know
  8. Small Town Girls
  9. To the Church
  10. Motor City Steel
  11. Forever
  12. Ondine