-

NaslovnaAutorski članciRecenzijeThe Black Keys – Delta Kream (2021)

The Black Keys – Delta Kream (2021)

The Black Keys Delta KreamThe Black Keys – Delta Kream
Izdavač: Nonesuch Records, 14.05.2021.
Producenti: Dan Auerbach i Patrick Carney
Trajanje: 54:15
Ocena: 8.5

 

Početkom XXI veka na rokersku scenu stupila je nova generacija. Vraćajući u fokus nasleđe garažnog roka i ranog bluza, te gitaru, bubanj i glas kao osnovna oruđa rokerskog delanja, uspeli su da, kako su kritičari tada pisali, spasu rokenrol od sigurne smrti i dovedu do njegovog preporoda. Među najistaknutijim predstavnicima nove generacije bio je sastav The Black Keys, dvojac iz Ohaja, koji čine gitarista i pevač Dan Auerebach i bubnjar Patrick Carney.

Dok je većina njihovih saboraca svoj izraz zasnivala na tradiciji detroitske garažne scene kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih, momci iz sastava The Black Keys su uzore pronašli na jugu, u ruralnim zabitima Misisipija. Opskurni bluz autora iz kataloga izdavačke kuće Fat Possum Records, David “Junior” Kimbrough i R. L. Burnside pre svih, bio je temelj na kojem su Auerebach i Carney bazirali svoju verziju garažnog roka. Iskonskim, repetitivnim, često lascivnim i provokativnim napevima svojih heroja, dodali su adolescentski angst i gradsku užurbanost. Pesme sa debitantskog albuma, “The Big Come Up“, čija dužina retko prelazi tri minuta, ponajbolje prikazuju kako su The Black Keys pristupili ukrštanju bluza i panka.

Prvih par godina dvojac Auerebach – Carney negovao je zvuk koji se, uz izvesna odstupanja, i dalje bazirao na pomenutoj mešavini. Tek 2010. i 2011, odnosno albumima “Brothers” i “El Camino”, The Black Keys prave veliki zaokret, te u svoju muziku dodaju elemente popa, klasičnog roka, južnjačkog soula i Motown zvuka. To ujedno doprinosi i naglom porastu popularnosti, što ovaj sastav iz garažne niše odvodi na velike stadione i pred novu publiku. Iako su naslovima nagoveštavala vraćanje na početke, naredna ostvarenja, “Turn Blue” i “Let’s Rock“, nisu ispunila očekivanja tvrdokornih garažnih fanova.

Novi album, “Delta Kream“, objavljen je, nimalo slučajno, 14. maja. Tog datuma, 2002. godine, na rođendan Dana Auerebacha, pojavio se i debi, “The Big Come Up”. Međutim, nije puko datumsko poklapanje jedina stvar koja povezuje prvo i najnovije ostvarenje The Black Keysa. “Delta Kream” je, naime, sastavljen isključivo od obrada pesama bluz heroja na čijem zvuku je dvojac iz Ohaja stasavao, i predstavlja svojevrstan povratak korenima ovog benda.

Album otvara “Crawling Kingsnake“, moćni bugi Johna Leea Hookera, i već pri slušanju te numere biva jasno da Auerebach i Cartney nisu želeli da se koriste jeftinim trikovima, te da izigravaju dvadesetogodišnje verzije sebe. Ovo je stara muzika, koju sviraju novi The Black Keys, zreli muškarci koji za sobom imaju dve decenije sviranja, produciranja, brakova, razvoda i inih životnih iskustava. Sa njima na ovoj ploči nastupa čitav bend, čiji važan deo čine Kanny Brown, gitarista R. L. Burnsidea i Eric Deaton, basista Juniora Kimbrougha. Uvodna, preko šest minuta duga numera, se hipnotično valja u ritmu kretnje kraljevske zmije iz njenog naslova. Slušaoca iz stanja omamljenosti trgnu tek zvuci slajd gitare, oštri kao očnjaci pomenutog reptila.

Nakon “Louise”, izvedene u sličnom maniru, “Poor Boy a Long Way From Home“, treća numera na ovom albumu, donosi naglu promenu u ritmu. Kratki, isprekidani rifovi i isto tako žustri i isprekidani stihovi pričaju priču o esencijanom junaku rokenrola, nesretnom dečku koji se nalazi daleko od kuće i koji je u večitoj žurbi i konfliktu sa svetom.

Stay All Night, Going Down South” i “Sad Days, Lonely Nights“, klasične bluz teme Burnsidea i Kimbrougha, iako relaksiranijeg ritma, nude isti ugođaj egzistencijalnog nespokoja. Ljubav, seksualna žudnja, preljube, želja za stalnim pokretom, te teskoba tužnih dana i samotnih noći, glavne su preokupacije njihovih aktera.

Lične i muzičke promene koje su The Black Keys doživeli tokom skoro dve decenije na sceni najvernije oslikava numera “Do The Romp“. Dok prvobitnu verziju, koja se nalazi na debitantskom albumu, odlikuju tvrđi rifovi, trajanje od svega dva i po minuta i Denovo uzvikivanje stihova u mikrofon, ovu novu, preko pet minuta dugu verziju, karakteriše sveukupno mirniji ton. Heroji novog garažnog zvuka zašli su u ozbiljnije godine. Mladalačku ishitrenost zamenila je bluzerska opuštenost.

Oficijelno, album zatvara numera “Come and Go With Me. Međutim, digitalno izdanje se završava bonus pesmom “Crawling Kingsnake”, prilagođenom za radijski program. Kraljevska zmija, na taj način, pravi pun krug otvarajući i zatvarajući ovo ostvarenje. Istovetno se i muzika The Black Keysa, poput Uroborosa, nepogrešivo vratila na svoj početak, ulivajući nadu u to da će i rokenrol, nalik ovom mitskom stvorenju, uvek iznalaziti snage za nove preporode.

Spisak pesama:

1. “Crawling Kingsnake” (John Lee Hooker / Bernard Besman)
2. “Louise” (Fred McDowell)
3. “Poor Boy a Long Way From Home” (Robert Lee Burnside)
4. “Stay All Night” (David Kimbrough, Jr.)
5. “Going Down South” (Robert Lee Burnside)
6. “Coal Black Mattie” (Ranie Burnette)
7. “Do the Romp” (David Kimbrough, Jr.)
8. “Sad Days, Lonely Nights” (David Kimbrough, Jr.)
9. “Walk with Me” (David Kimbrough, Jr.)
10. “Mellow Peaches” (Joseph Lee Williams)
11. “Come on and Go with Me” (David Kimbrough, Jr.)