Temple of the Smoke – The Lost Art of Twilight
Izdavač: Cosmic Eye/Musicbazz ( 12.2012. (digital)/1.2013. (CD,LP))
Producenti: Temple of the Smoke, Goran Crevar
Trajanje: 42:31
Žanr: progressive/psychedelic/space/electro/alternative/post-rock, krautrock, dub, heavy metal
Ocena: 9

 „Svemir: krajnja granica. Ovo su putovanja beogradskog benda Temple of the Smoke. Njihova misija: da sa svojim drugim studijskim albumom „The Lost Art of Twilight“ istražuju čudne nove svetove, tragaju za novim životom i novim civilizacijama; da hrabro idu gde nijedan bend do sada nije bio“.

Iako beogradski templari nisu baš posada Enterprisea (a ni autor ovog teksta nije Kapetan Kirk pa da pravi ovakav uvod) ono što zaista jeste zajedničko ovim kolektivima jeste istraživački duh, pa, obzirom da posadu Enterprisea čine glumci u ulozi istraživača, Temple of the Smoke kao muzičari se se ništa lošije ne kotiraju u istoj ulozi u odnosu na ekipu Genea Roddenberryja. Još jedna zajedniča crta koja ih spaja je i poimanje svemira kao granice spoznaje ne samo onog spoljašnjeg i nepoznatog, već i kosmosa u našim srcima, kako je to sročio jedan naš veliki umetnik.

Putovanje kroz svemir tako postaje koračanje i u unutrašnjost sopstvenog bića i susret sa poznatim i nepoznatim u njemu; a metaforu putovanja samim tim ne treba shvatiti kao sterilnu i bajkovitu borbu sa vetrenjačama, već kao način bolje sopstvene spoznaje, preispitivanja poznatog i sticanja znanja o nepoznatom. Zato je i slušanje kako prvog albuma Temple of the Smoke, „… Against Human Race“ iz 2011. godine, kao i novog „The Lost Art of Twilight“, jedan subjektivni doživljaj koji će imaginarnim okruženjem slušaoca odvesti do neplaniranih i nepredvidivih kutaka sopstvenog bića.

Ako TotS slikanjem muzičkih reljefa govore o nama samima, onda „The Lost Art of Twilight“, i uvodna „Kingdom of Apples“, govori ne o nekom udaljenom mestu, već o Zemlji. Ovde posebno treba uzeti u obzir jabuku kao simbol, imajući u vidu jabuku kao izvor večne mladosti u nordijskoj mitologiji, što je na neki način slično i starozavetnom značenju gde kao nosilac zabranjenog znanja jabuka je izvor večnog života stanovnika rajskog vrta. „Kraljevstvo Jabuka“ u „The Lost Art of Twilight“ se po analogiji može posmatrati kao vrt blaženstva i večne mladosti, što i sama muzika oslikava.

S obzirom da i sam naslov govori o gubitku, prethodna utopijska slika, obojena pažljivim nijansama klavijatura, metalofona i zvona, završava se krešendom koje neminovno asocira na neko urušavanje koje će uvesti slušaoca u narednu „Moth of Time“. Dakle, vreme je taj „moljac“ koji će pomenutu utopiju da pretvori u neostvarivi san. „Moth of Time“ i sadrži krataku vokalnu deonicu koja upravo postavlja pitanje o javi ili snu, nakon čega bend, zlokobnim rifovima, mikrofonijama i razuzdanim bubnjevima, najavljuje pad zvezde u britkom i ekspozivnom pasažu „Starfall“.

Alfa-stranu albuma zatvara dvosentimentalna „Out, Into the Crimson Night!“, prvo elektro-ambijentalna, a zatim neo-prog rockerska. Podelom albuma na strane TotS su pokazali da konceptualna podela albuma je izvodljiva i sa digitalnim formatima i CD-om kao „jednostranim“ formatom, te priča da samo LP deli album na dve strane iako fizički ispravna, nije jedini način da se do dođe do istog ishoda. Odlazak u tamnocrvenu noć eventualno će odvesti slušaoca do potpuno drugačijeg ambijenta na Ω-strani u verovatno najboljem komadu na albumu „Street of Shifting Signs“.

„Ulica promenljivih znakova“ u malom predstavlja sve ono čime se TotS bave: spoj krautrocka sa space/prog rockom koji svojom širinom uspevaju da ušuškaju i elemente elektronike, trip-hopa, post-rocka, duba i reggaea, da bi se kao jagoda na vrhu torte našla čak i usna harmonika objena delayevima. Bend se pored suptilnih produkcijskih manevara nije ustručavao ni od distorzija, pa burni rifovi i soloi na gitarama i klavijaturama su neizbežan deo celokupnog muzičkog kolaža. Treba pomenuti i ime producenta Gorana Crevara zahvaljujući kome TotS zvuči superiornije nego na prvencu.

„Beyond the Wall of Sleep“, koja se poigrava sa naslovom pesme sa prvog albuma Black Sabbatha zamenom reči „behind“ sa „beyond“, zaista i nosi neku energiju sedamdesetih, posebno u kasnijim gitarskim deonicama sa terciranim gitarama i wah solom u iommijevskom stilu. U ovom instrumentalu, kao i na celom albumu, bend se umesno i ukusno služio raznoraznim efektima: delayevima, reverbima, dopplerima, itd, što je celokupnom koloritu instrumenata dalo jednu drugačiju boju, stavarjući svojevrsnu atmosferu i užitak.

Ω-stranu i celokupni album zatvara bendovsko-tematska „Temple of the Smoke“, koja nakon preslušavanja narativne deonice o post-apokaliptičnoj Zemlji punoj „gladi, pomora, bolesti i smrti“, ali i nadi o boljem sutra, je ovom slušaocu odbacila svaku sumnju o konceptu albuma sa početka teksta. Tako se se preslušavanje „The Lost Art of Twilight“ završilo zaključkom do kog je došao i Charleton Heston na kraju SF klasika „Planeta majmuna“, a isti utisak je izazvala i jedna od propratnih fotografije uz omot albuma sa oblakom u obliku pečurke preko koje stoji ime benda.

Naravno, ovo je subjektivna interpretacija koja će sigurno varirati ili se drastično razlikovati od slušaoca do slušaoca. Ipak, velika je verovatnoća da će sud o kvalitetu albuma ostati isti, i to pozitivan, uprkost tome da muzika kojom se bavi TotS nije baš najkomercijalnija. Iako je nekima prva asocijacija za progressive muziku Emerson, Lake & Palmer (pardon), TotS su dali primer albuma koji može biti progresivan ali više metodološki nego ideološki, tako da raznovrsni muzički uticaji su slušanje relativno dugih kompozicija učinili pristupačnim čak i velikim protivnicima ovakvog zvuka.

Na kraju ostaje i komentar da je „The Lost Art of Twilight“ definitivno zasenio prvenac, i držeći se istog kursa Temple of the Smoke ima veliki potencijal da u budućnosti isporučuje još zrelija i kvalitetnija izdanja. S obzirom da je ovaj tekst započet trekkijevski red je da se tako i završi, pa umesto poznatog metalskog horn-pozdrava stajaće upareni prsti: „Live long, and prosper“.

Spisak pesama:

A strana

1. Kingdom of Apples (5:03)
2. Moth of Time (7:14)
3. Starfall (2:21)
4. Out, Into the Crimson Night! (6:26)

Ω strana

1. Street of Shifting Signs (8:00)
2. Beyond the Wall of Sleep (5:37)
3. Temple of the Smoke (7:50)