Stuttgart Online – Prava stvar
Izdavač: autorsko izdanje ( 11.2.2012.)
Producenti: Boris Mladenović
Trajanje: 30:56
Žanr: alternative/indie/noise rock, post-punk revival
Ocena: 6

 Da li je moguće pogledati omot albuma i shvatiti šta slušaoca očekuje na samom albumu? Ako omot ima crnu pozadinu na kojoj velikim belim slovima piše „Stuttgart Online“ a ispod skromnijim „Prava stvar“, onda je odgovor: bez filozofiranja, direktno, jasno (i na albumu glasno) „da“.

Stuttgart Online je jedan od bendova sa takozvane „Nove srpske scene“, a i srpske rock scene uopšte, koji stvarno ima nešto da kaže. Dugačak jezik, bas i bubanj, oslanjajući se pritom na tradiciju domaće rock muzike na relaciji Koja – Kebra, omogućili su bendu da se izdvoji iz mase recikliranih, copy-pastovanih bendova ili bendova u pokušaju kakve smo mogli da čujemo u poslednjih desetak godina, a rezultat tog višegodišnjeg truda se mogao i čuti na njihovom albumu prvencu Radost svakom domaćinstvu iz 2009. godine.

Tri godine kasnije, u izbornoj godini, Stuttgarti se vraćaju sa novim izdanjem govoreći upravo o onim problemima koje su vešto sakrile reklame političkih stranaka sa nasmejanim ljudima koji pevaju pesme političara-muzičara. Direktni i bez eufemizama u svom diskursu, Stuttgart Online su ona zdrava opozicija koja Srbiji fali ne samo u medijima i javnosti nego i u parlamentu gde bi Bojan Slačala, basista i vokal benda, mogao obavljati posao šefa poslaničkog kluba neke hipotetičke rockerske stranke.

Prava stvar je album koji odiše ogorčenošću, besom, sarkazmom, ali i dalje optimizmom da će u Srbiji sutra biti bolje nego juče. Samim tim kolektivni poziv na carpe diem za dva miliona ljudi jednog grada sa prethodnog albuma je zamenjen direktnim obraćanjem svakom od njih pojedinačno u naslovnoj pesmi. Takva metoda ubeđivanja između ostalog je i pokušaj da se pruži šansa prijateljstvu, kao što opisuje „O komšijama“. To prijateljstvo takođe treba i dokazati, pa recimo kada neko pokušava da ukrade komšijinu kravu ne treba sklanjanjati pogled u stranu dok ne prođe kako sarkastično Slačala kaže u „Krađi“, već, ako zatreba, hodati „Na žici“.

Sa druge strane, oni koji odbijaju da budu ubeđeni, kao skeptik iz istoimene pesme, koji ništa ne očekuje kako bi se proveo što bolje, ili hipohondar sa „Planete Mars“, koji primećuje probleme tek kad postanu njegovi, pokazuju kako je u Srbiji glavni hobi postala apatija, a sama zemlja pretvorila u teglu iz „Radne verzije“ u kojoj naše vreme postaje novac onih koji žele što više skeptika i hipohondara. Zato su promene koje opisuje mračno-optimistična „Ponekad sreća ulepša dan“ kao i ležerna „Akosenežuriš“ bitni su faktori da mladi čovek u izboru „Šta će biti kad poraste“, ne zastrani načinom razmišljanja po sistemu „Toplo-hladno“.

Muzički, album ne donosi dosta promena u odnosu na prvenac. I dalje su tu samo bubanj, bas i glas i besprekorna produkcija Borisa Mladenovića, posebno u deonicama sa pozadinskim vokalima i dvoglasima, koje su pored članova benda otpevali članovi prijateljskih bendova Repetitor, Straight Mickey and the Boyz, Veliki Prezir, Kriške, Multietnička Atrakcija i Nežni Dalibor. Treba takođe reći da bend zvuči uvežbanije i uigranije u odnosu na prethodni album; Slačalina rifologija je ubedljivija u odnosu na ranije radove, a virtuoznost bubnjara Marka Barišića, posebno radom činela, popunjava sve šupljine u zvuku koje ostavljaju bas i vokali.

Pored napretka u tehničkom smilsu, materijal ipak pokazuje da bi onaj višak pesama sa prethodnog albuma itekako dobro došao na ovom albumu, pa bend ne bi došao u situaciju da pastuje jednu deonicu pesme „Na žici“ više puta kako bi album dobio na kvantitetu. Ova situacija postaje neoprostiva s obzorom na činjenicu da bend u svom repertoaru ima i pesmu kao „Dan kada je ubijen Zoran Đinđić“ koja još uvek nije dobila adekvatni studijski tretman, iako je jedna od njihovih najpoznatijih. Inat koji Stuttgart Online pokazuje ovim albumom rezultirao je solidnim albumom, ali ipak nije karta na koju treba igrati u budućnosti.

To su možda sami i shvatili pa su pre par meseci na jednoj akustičnoj svirci u postavu uključili i gostujući saksofon koji se fenomenalno uklopio u zvuk benda. Ali, kako će izgledati dalji rad benda vreme će pokazati, a izvesno je da bend ima budućnost koja više vedri nego oblači. Zato Prava stvar i nije najbolji album ovog benda, isto kao što nije ni Radost svakom domaćinstvu. Najbolje od ovog benda tek treba očekivati, a za to vreme, ako se ne žurite, pružite šansu ovom albumu jer slušati Stuttgart Online jeste prava stvar.

Spisak pesama:

1. Prava stvar (2:56)
2. O komšijama (3:01)
3. Krađa (3:26)
4. Skeptik (3:37)
5. Na žici (2:37)
6. Radna verzija (2:37)
7. Šta ću biti kad porastem (2:28)
8. Ponekad sreća ulepša dan (3:07)
9. Toplo-hladno (2:28)
10. Planeta Mars (2:18)
11. Akosenežuriš (2:39)