Sink – Sve što nisam ja
Izdavač: Samostalno izdanje ( 2.8.2014.)
Producenti: Aleksa Jonić
Trajanje: 37:36
Žanr: grunge, heavy metal, hard rock
Ocena: 6

 Sink je novo ime na srpskoj rok sceni sa svojim brendom rok/metal zvuka ukombinovanog sa tekstovima na srpskom. Bend je lagano gradio svoj materijal i ispoljio ga u nekoliko numera koje odišu post-apokaliptičnim duhom možda pomalo umornog mladog duha Srbije, umornog od uobičajno navedenih faktora koji okružuju društvo ovog dela sveta.

„Najbolje Godine Patnje“ je uvodna numera koja kao da svojom ukupnom atmosferom pokazuje blago poštovanje prema Block Out-u, možda i Brigandu. Ipak, Sink ne dozvoljava da utone u preduge numere, već završava sa svojim porukama na oko tri minuta trajanja. Postoji neka pomalo neugodna atmosfera tokom slušanja ovog albuma, poput ogorčenosti i nespokojstva koje tera Sink da svoje rifove svira i svoje poruke peva uz neprijatan nagoveštaj neugodne budućnosti (ili kao da ih prošlost još uvek ne pušta na miru).

Ipak, Sink se ne koleba da upotrebi direktnije metal rifove, koji bi mogli da se nađu na nekim mnogo agresivnijim albumima, ali su pomešani sa ne tako učestalim spojem tekstova na maternjem jeziku (možda je i boja glasa pevača Bogdana Nikolajevića specifična pa time doprinosi „drugačijem“ utisku), kao i tendenciji ka atmosferičnijim refrenima, koji deluju kao katarzični ventili za dugoročno nagomilane emocije.

Deonice gitare su tokom albuma možda i najubojitije oružje izdanja. Neki post-grunge/metal trenuci prilično ubedljivo „izlaze“, dok su pojedini trenuci solo deonica zanimljivi za slušanje.

Trebalo bi izdvojiti interesantan trenutak u pesmi „Zasluga„, u kome je na pola pesme „ubačen“ odlomak iz Betovenove „Ode Radosti“. Znamo da je basista sastava, Dejan Bogdanović pristojan ljubitelj Tool-ove diskografije i njegova interesovanja za izvođaštvo Justina Chancellora se mogu povremeno čuti u nekim deonicama na više mesta tokom albuma.

Nažalost, album pomalo pati od ne tako ubedljive produkcije. Premda glavni vokal Bogdana Nikolajevića ima svoju specifičnu boju i generalno dobar intezitet i ton, na određenim mestima ume da zvuči falš, pogotovo u trenucima kada je oktavno udvojen, kao da nije dovoljno čista intonacija. Postoje trenuci kada je glas „naslojen“ na istom tonu ali se čuje da nije baš ujednačena intonacija dve nasnimljene deonice. Možda je i ukupan snimak u određenim trenucima „suv“ i kao da fali malo direktniji zvuk. S druge strane, gitarske (ritam i solo) i bas deonice deluju sasvim pristojno, mada bi sve to sa sveukupnim zvukom benda možda moglo biti i snažnije.

U pogledu muzičkog materijala, Sink ima sposobnosti da napravi pesme za alternativnu generaciju našeg podneblja. Neki od refrena mogu da budu prilično ubojiti, pogotovo uživo. Samo poslušajte numeru „Tišina i Ćutanje“ ili možda „Trn„. Melodijske deonice su prikladno odmerene i u službi su karaktera pesama. Pretpostavka je da bi većina ovih pesama uživo mogla pokrenuti publiku u velikoj meri, kao i da bi većina tekstova mogla imati uticaja na većinu slušalaca.

Kada se posluša album, stiče se utisak da bend ima ideja, ima svoj identitet, samo bi trebalo da iskoristi priliku i malo „izbrusi“ svoja oružja za neka buduća izdanja. Sve je tu u pogledu kreativnog duha, samo bi tehnička izvedba mogla biti bolja.

Spisak pesama:

1. Najbolje Godine Patnje (02:07)
2. Sve što Nisam Ja (02:46)
3. Tišina i Ćutanje (04:00)
4. Zasluga (05:47)
5. Zauvek i Nikada (04:01)
6. Glad (03:47)
7. Trn (05:14)
8. Lakuna (05:38)
9. Tvoj Svet (02:36)
10. Najbolje Godine Patnje II (01:30)