-

NaslovnaAutorski članciRecenzijeSaxon – Inspirations (2021)

Saxon – Inspirations (2021)

Saxon - InspirationsSaxon – Inspirations
Izdavač: Silver Lining / Militia Guard Music (19. 3. 2021)
Producent: Biff Byford
Trajanje: 36:31
Žanr: heavy metal
Ocena: 8

 

Otkako je pandemija kovida na neodređeni period zamrznula koncertne aktivnosti, dovodeći muzičare u prilično nezavidnu situaciju, a čežnju i publike i izvođača do razmera kojih dotle verovatno niko nije bio u punoj meri svestan, bendovi se sa prinudnim zastojem nose na različite načine. Neki su se oprobali u održavanju onlajn svirki, drugi pauzu iskoristili za davanje razmaha kreativnosti, a pojedini se prepustili uspomenama na “normalna vremena” bez fizičke distance, maski i sveprisutnog straha. Povratak korenima se i ranije često javljao kao pobuda za okretanje delovima tuđeg opusa izvedenim na sopstveni način. Albumi u celini sastavljeni iz obrada u najvećem broju slučajeva ne donose ništa spektakularno, a u najgorem scenariju su monotoni i repetitivni. Da li usled naročite motivacije proizašle iz činjenice hrabrog iskoraka u tom smeru, ništa od prethodno navedenog nije slučaj sa novitetom grupe Saxon. Njihov prvi cover album “Inspirations” stigao je u iščekivanju novog autorskog materijala (po svemu sudeći već pripremljenog, ali privremeno odloženog za februar sledeće godine) kao omaž legendarnim bendovima koji su izvršili uticaj na ove veterane, svojevremeno perjanice Novog talasa britanskog heavy metala (grupa je osnovana pre tačno četrdeset i četiri godine).

Pored zvaničnog videa koji prati uvodnu numeru, standard “Paint It Black” u neobično anksioznom i današnjici pogodnom prizvuku, na njihovom Youtube kanalu moguće je pogledati i kratak dokumentarac o samom procesu realizacije ploče. Snimanje se odigravalo u džordžijanskom zdanju Brokfild Hol, nedaleko od Jorka, koje im se svojom bogatom istorijom učinilo kao savršen ambijent. Prema rečima frontmena Biffa Byforda, namera da sačuvaju vernost originalima, samo “malo više u stilu Saxona”, spojila se sa idejom bodrenja fanova “u ovim tmurnim vremenima”. Pevač, ujedno producent, ističe kako se bend osećao dobro u sasvim old school raspoloženju, a njemu lično najveći izazov predstavljalo je pitanje kako prilagoditi glas pesmama od kojih većinu nikada ranije nije izvodio. Selekcija je izvršena tako što je Biff zamolio kolege da izdvoje po dve numere koje smatraju esencijalnim za svoje muzičko stasavanje, pa tako sastave listu – isprva znatno dužu od konačne i sa izvesnim “zaista uvrnutim” predlozima. Interesantno je da su finalizaciji presudile probe, kao i želja da se ne “hvataju” baš onih najpoznatijih, a ipak uspostave ličnu vezu sa muzikom. Ubrzali su i zaoštrili izvođenja, uz specifičan pečat koji svemu pruža Byfordov vokal, ali je sačuvana prepoznatljiva osnova svake od ukupno jedanaest numera iz produktivnih šezdesetih i sedamdesetih godina. Snimanje je trajalo tek nešto duže od dve nedelje, lišeno pritisaka, a nasuprot tome ispunjeno zabavnim trenucima – i to se, zaista, iz priloženog da osetiti.

Crno-beli omot, netipičan za vizuelna rešenja na koja su navikli obožavaoce, dobro korespondira sa jasnim imenom albuma: arhaični “kolažni” prikaz članova, pozicioniranih ispred mesta oživljavanja (muzičke) prošlosti, dok su svuda u pozadini vidljive postave bendova uzora. Klasične numere su, zahvaljujući odabranom pristupu, bljesnule novim sjajem. Uz mnogo poštovanja, ali i specifičnosti koje im dodaju (poput već spomenutog vokala kao najupadljivijeg), članovi Saxona su ovim rokenrol klasicima ubrizgali novu dozu energije, pokazujući neiscrpnost baš te naslovne inspiracije koju za njih predstavljaju. Od prve do poslednje trake, naboj se ne stišava niti usporava, za šta su zaslužni bubnjar Nigel Glockler, basista Nibbs Carter, kao i gitaristi Paul Quinn i Doug Scarrat. Zahvaljujući njihovoj srčanoj interpretaciji, nije potrebno čak ni mnogo navikavanja ili trpeljivosti prema očekivanim razlikama da bi se uživalo u dobrom zvuku, prisetilo legendi i primetilo kako je krajnji rezultat više nego pristojan. I dok su “Paint It Black” i “Paperback Writer” dobili verovatno najžešće verzije do sada, “Immigrant Song” slušaoca – kao i, uostalom, čitav album – naprosto “nosi” dalje, tako da ni ne primeti kako je stigao kraj, a kamoli uzme predah do sledećeg putovanja. U “Evil Woman“, obradi iz druge ruke (originalno je snimio sastav Crow), Byfordu čak, verovatno nenamerno, polazi za rukom (i, dabome, glasom) da prilično podseća na Ozzyja.

Posebno iznenađenje predstavlja novo ruho u koje je zvučno zaodenut “Bomber” sa sve uvodnim zviždukom (uzmemo li u obzir da su karijeru počeli kao predgrupa tada već afirmisanom Motörheadu, sve dobija naročit značaj). Najveće ubrzanje (shodno nazivu) stiže sa “kraljem brzine” iz radionice Gilana i kompanije, dok se obnovljene verzije “The Rocker” nezaboravljeni Phil Lynott nikako ne bi postideo. Kako ne spomenuti čuvenu “Problem Child“? Ovoga puta je i pored odsustva jedinstvene gitare Angusa Younga, sačuvana glavna zvučna nit. Na najklizaviji teren dovela ih je odluka da se u izbor uvrste “Hold the Line” grupe Toto i već odjavna pesma “See My Friends” pionira The Kinks. Međutim, sa oba izazova se uspešno izašlo na kraj. Upravo poslednja numera, koja bi trebalo da, kao za nijansu laganija, donese smiraj, naprotiv, ne umanjuje žustrinu i doslednost celine. Iz sve snage, brzo, direktno i efektno, za malo više od polučasovnog vremeplova do začetnika teškog zvuka, dobijamo ono što su Saxonci očito nastojali da nam predoče i priušte: rasterećujuće, gotovo terapeutsko skretanje pažnje sa još trajuće globalne neizvesnosti, podsetnik na razloge za ljubav prema dobroj, staroj buntovnoj muzici i žilavost kojoj ni mnoge decenije prevaljenog staža ne mogu baš ništa. Ovo nije album koji pomera granice, nije mu to ni namera, ali sasvim zgodno popunjava prazninu nastalu usled zatišja sa turnejama, iznalazeći način da se ostane u (sviračkoj, slušalačkoj) formi i, pre svega, dobro iskoristi vreme do narednog studijskog izdanja (i, ko zna, možda novog druženja sa publikom na ovim prostorima).

Vešto povezujući korene sa pogledom u budućnost, demonstrirajući nepobedivost žanra, prvi iskorak britanskih heavy metalaca u rizičnu zonu covera pokazao se kao pohvale i uživanja vredno iskustvo.

Spisak pesama:

  1. Paint It Black
  2. Immigrant Song
  3. Paperback Writer
  4. Evil Woman
  5. Stone Free
  6. Bomber
  7. Speed King
  8. The Rocker
  9. Hold the Line
  10. Problem Child
  11. See My Friends