-

Saxon – Carpe Diem (2022)

Saxon  –  Carpe Diem (04. 02. 2022.)
Izdavač: Silver Lining Music
Producenti: Andy Sneap, Biff Byford
Trajanje: 44:19
Žanr: Heavy metal
Ocena: 8

Kao apsolutni veterani scene i jedni od utemeljivača pokreta NWOBHM – novi talas britanskog hevi metala (oko koga, istina, mnogi danas raspravljaju da li je uopšte postojao ili barem imao pravi značaj), Saxon su jedan od trajnih faktora stabilnosti metal supkulture. To znači da, mada prilično potcenjeni i možda uporno nepravedno zaboravljani pored kolega ispisnika Iron Maiden i Judas Priest, podjednako istrajno, već decenijama, vredno i beskompromisno grade svoju muzičku priču.

Iako nemaju kultni status tih razmera kao spomenuti sunarodnici, niti ih prate slična euforija, kontroverze, personalni lomovi ili sveprožimajuća prisutnost izuzetnog frontmena, karijeru su do sada vodili postojano, sa vernošću odabranom zvuku održavajući reputaciju bez mrlja i ustupaka. A to, složićemo se, nije lako kao što možda izgleda – i potrebnije je nego ikada, u svetu koji sve manje prepoznaje ili ceni doslednost.

Nakon što su prošle godine neplaniranu prepreku zvanu COVID pandemija nadomestili objavljivanjem albuma sa obradama, „Inspirations“, na red je stiglo dovršavanje i ispunjenje obećanog u vidu potpuno novog autorskog materijala, objedinjenog pod zvučnim naslovom kao porukom sa više nego ikada snažnim značenjem. Dvadeset treći studijski album „Carpe Diem“ istovremeno je, muzički, znamen nepromenljivosti, a podtekstom i temperamentom optimistična veza uspostavljena između prošlosti i budućeg. Ploča je snimljena u postavi koju i dalje čine Biff Byford (vokal), Nibbs Carter (bas), Nigel Glocker (bubnjevi), Paul Quinn i Doug Scarratt (gitare).

Početak prve numere „Carpe Diem (Seize the Day)“ stvara filmsku atmosferu, nakon čitavog minuta razvejanu gromoglasnim vriskom udruženim sa direktnom melodijom, jakim bubnjevima i ritmom koji slušaoca zapljuskuje energijom. Uvek dobar, godinama neizmenjen Byfordov vokal, posredujući priču o nasleđu starog Rima na britanskom tlu (od kamenog zida do latinskih sentenci i ratničke etike), interesantno sa večnošću spaja trenutak u kome smo.

„Age of Steam“ karakterišu pravi heavy start bez trunke oklevanja i upadljiva tematsko-asocijativna veza sa „Princess of the Night“, koja iznova aktivira staro zanimanje benda za epohu (i tekovine) industrijske revolucije. Uzbudljive gitare i zadivljujuće poletnu glasovnu interpretaciju upotpunjuje  mejdenovski šarm solo deonica.

Uvodni fantastični trio zaokružuje raskošna „The Pilgrimage“, još jedna od pesama koje primetno aludiraju na deo ranijeg opusa grupe – ovoga puta „Crusader“. Melanhollična orkestracija elegantno nosi kroz pravu metal baladu „veću od života“, obeleženu retro prizvukom u najboljem smislu te reči. Efektno dočaravajući egzotiku daljina, samoću viteza pomešanu sa svešću o grandioznosti podviga, odiše ozbiljnošću pristupa, sviračkom uigranošću, ali i vitalnim duhom.

Isto bi se, uostalom, odmah dalo zaključiti za album u celini, prožet dodatnom esencijalnošću bunta očekivanog za muzički pravac kome Saxon pripada. Dokaz odmah pruža munjeviti, thrash metalom inspirisani „Dambusters“, stvar moguća jedino iz duše benda koji veoma dobro zna šta želi da priredi fanovima, čineći to bez mnogo zaobilaženja ili dodatnih eksperimenata.

„Remember the Fallen“ je društveno angažovana numera posvećena žrtvama kovida, ali bez imalo patetike. Noseći sa sobom mnogo postapokaliptičnog, a još više arhaičnog prizvuka, poput naslovne istovremeno fiksira dve suprotne perspektive: upirući pogled na ono što je prošlo i što tek dolazi. Smeštajući aktuelnosti u kontekst još jedne od mnogih, periodično neizbežnih istorijskih etapa bura i iskušenja, opominje sa oštrinom – ali i merom.

Polovina albuma se, tako, već neprimetno provukla do još jednog heavy/thrash zvučnog udara, nazvanog „Super Nova“. Promišljenom pozicioniranošću između dve setnije pesme, razara njihovu tmurnu zapitanost, pre nego što slušalac dublje utone u sledeću, „Lady In Gray“. Reč je o baladi koja još jednom vraća prošlost, sa svim nesmirenim duhovima (ovde i doslovno), u prvi plan. Romantičarski narativ i gotska atmosfera uljuljkuju u tugaljivo-mistično sanjarenje, dok ubedljivi prelazi kompoziciju sve vreme čine živom, držanjem i iznova postizanim aktiviranjem budne pažnje.

Primer starog dobrog, izravnog i čistog heavy zvuka, koji se lako mogao svrstati na bilo koju od klasičnih ploča Saxona od pre četiri decenije, predstavlja „All For One“, samouverena, himnična, solidarna i energična pesma. Iza nje, „Black Is The Night“ sa thrasherskim uvodom, dramatičnom strukturom i motivima stihova, te sugestivnošću središnjeg instrumentala, spada u red kompozicija koje ne samo da pripovedaju neku priču, već i sasvim jasno kreiraju doživljaj.

Završnica je još jedan tipični Saxon hit koji pokazuje iznenađujuće uspelu, onu pozitivnu, zaleđenost u vremenu sa istovremeno nedvosmislenim pomakom napred – „Living On The Limit“. Zaključni utisak je kako pred sobom imamo najbolji album benda u poslednjih petnaestak godina, rezultat dobro i čvrsto zgrabljenog vremena karantinskih ograničenja.

Držanje proverenog, sebi svojstvenog i dragog repertoara nije uvek pokazatelj neinventivnosti i lenjosti. Byford i družina na pragu osme decenije pokazuju da i te kako još mogu bez problema očitati lekciju dvostruko mlađim sastavima, a svima ostalima prirediti nepobitnu demonstraciju samoobnavljajućeg nagona za stvaranjem dobre muzike.

Spisak pesama:

  1. Carpe Diem (Seize the Day)
  2. Age of Steam
  3. The Pilgrimage
  4. Dambusters
  5. Remember the Fallen
  6. Super Nova
  7. Lady in Gray
  8. All For One
  9. Black Is The Night
  10. Living On The Limit