Sabaton – The Last Stand
Izdavač: Nuclear Blast ( 19.08.2016.)
Producenti: Peter Tägtgren
Trajanje: 44:31
Žanr: Power metal
Ocena: 8
Kada pričamo o 2016. godini i metal albumima koji su se čekali sa gorućim nestrpljenjem, „The Last Stand„ je, bez ikakve sumnje, bio na samom vrhu te liste. Od objavljivanja njegovog prethodnika, „Heroes„, prošlo je tek malo više od dve godine, što je sasvim optimalan vremenski razmak između dva izdanja, ali tokom tog perioda Sabaton je uspeo u nečemu izuzetno velikom što je umnogome doprinelo tom nestrpljenju – da od vrlo popularnog i traženog benda dovede sebe na nivo jednog od najuspešnijih metal aktova današnjice. Da bi se to dodatno oslikalo i da bi svima bila jasna trenutna veličina benda, samo ćemo podsetiti čitaoce na njihov ovogodišnji koncert (Mikser House, 8. februar) koji je bio – rasprodat. U Srbiji. Državi u kojoj je organizacija metal koncerata neretko mazohizam, ali svakako ne i onda kada Sabaton nastupa.
Krenuvši pre više od 15 godina u sopstvenu borbu (nije slučajan izbor reči) za uspehom, u moru grupa koje se danas doslovce formiraju na dnevnoj bazi (posebno u skandinavskim zemljama), Šveđani su uspeli da pronađu jedinstven stil koji isprva nije imao toliko veze sa samom muzikom, koliko sa tematikom koju su obrađivali u svojim pesmama, tematikom koja se ubrzo manifestovala i kroz imidž članova benda, scenografiju i niz drugih stvari koje ih danas čine krajnje autentičnim, netipičnim i originalnim izvođačem. Mnogima poznati kao metal ratnici, i oni su, kao i većina sastava, pretrpeli niz promena u postavi (poslednja od njih je došla sasvim neočekivano odmah posle izdavanja novog albuma i tiče se odlaska gitariste Thobbea Englunda i njegove zamene u vidu Tommyja Johanssona) i prošli kroz trnovit put da bi sada bili svojevrsna institucija u metal svetu koja ima impozantnu bazu okorelih fanova. Većina njih bi verovatno rekla „Sabaton se ne sluša, Sabaton se voli“, a naravno da naspram njih stoji i skupina koja gaji neverovatan animozitet prema bendu, ali takve pojave su neminovnost pri postizanju, slobodno rečeno, planetarnog uspeha, a ujedno i potvrda da to što radiš ima odjeka svuda, što je suštinski pokazatelj da to što radiš – dobro radiš.
Znani po pravljenju konceptualnih albuma, bend ni sa The Last Stand nije napravio izuzetak, što je i bilo za očekivati. Ideja vodilja vezana za uglavnom malu skupinu ljudi koja se suprotstavlja velikim vojnim silama da bi očuvala i odbranila sebe i svoju teritoriju i identitet je našla svoj muzički izraz kroz pesme koje se kreću veoma obimnom i vrlo zanimljivom istorijskom putanjom, stoga bi se slobodno moglo reći da ovaj album nije predviđen da se posmatra samo u okviru muzičke prizme, već da ima i određenu edukativnu funkciju.
Više od dva meseca pre zvaničnog izdavanja TLS, bend je objavio prvi singl, „The Lost Battalion“. Momentalno naišavši na podeljene reakcije slušalaca, koje su varirale od krajnje pozitivnih do krajnje negativnih, ono suštinsko što se mora istaći i priznati bez ikakve nedoumice je sledeće: To je Sabaton. To je etablirana ekipa muzičara koji su idejno i muzički povezani na brojnim nivoima. To je prepoznatljiv zvuk koji je skoro pa nemoguće pomešati sa bilo čijim drugim, što se jasno ogleda već kroz taj prvi singl koji ga nesumnjivo čuva, ali u kom su itekako primetni i inovativni elementi i osveženje koje se, kako se posle ustanovilo, proteže duž skoro celog albuma. Idealan izbor za prvu novu pesmu koja je ugledala svetlo dana, The Lost Batallion je poletna numera koja odiše snagom, energijom i srčanošću, a vremenski nas vraća ne previše davno, u Prvi svetski rat, dok Joakim Brodén svojim prodornim baritonom peva ili pak priča priču o malobrojnim američkim vojnicima koji su se suprotstavili velikoj nemačkoj vojsci i, kako to i biva, borili se do poslednjeg daha. Kasnije obelodanjen intro za ovu pesmu, „Diary of an Unknown Soldier„, savršeno ju je upotpunio dajući joj određenu dramatičnost koja je odlično „legla“ u celu priču. Veoma zanimljiva činjenica vezana za TLB je ta da su umesto bubnjeva korišteni pravi zvuci rata, odnosno puške, bajoneti itd. Ta činjenica ujedno i opravdava pomenutu popularnost Sabatona kao metal ratnika, koji celokupan koncept ne samo ovog albuma već uopšte tematike kojom se bave shvataju više nego ozbiljno, pa neka bude i u inat onima koji njih same ne shvataju ozbiljno.
Ubrzo je usledio drugi po redu novitet sa ciljem da „nadraži“, „Blood of Bannockburn“, koji je pravi dragulj ne samo TLS-a, već i diskografije benda u celosti, čak iako prijem od strane fanova, bar na početku, nije bio preterano topao. Nezvanično najveselija pesma koju je Sabaton dosad snimio i koju (sasvim shodno) otvara zvuk gajdi, svojom temom možda vodi u Škotsku i XIV vek, ali muzički je definitivno usmerena u drugom pravcu i predstavlja uzbudljivu mešavinu melodičnog metala modernog doba i hard rocka sa početka ’70-ih godina čiji karakterističan element su legendarne hamond orgulje. One ovde prožimaju celu pesmu, a potom skreću svu pažnju na sebe kratkim, ali veoma efektnim solom na koji se momentalno nadovezuje gitarski i taj spoj predstavlja jedno od briljantnih postignuća ovde ostvarenih, a ujedno i dokaz da je dozirano eksperimentisanje sa zvukom uvek dobrodošlo, posebno kad ne ugrožava onaj koji je bend već sam izgradio. Poslednji singl koji je osvanuo na YouTube-u nepunih nedelju dana pre izlaska albuma, „Shiroyama“, za mnoge je već označio kulminaciju nestrpljenja, ali je i idealno zaokružio taj period čekanja. Dominantna melodija koja je ovde prisutna prožeta je zavodljivom tužnom notom i u tom smislu Shiroyamu čak čini opozitom prethodnog singla (i dosta bolje prihvaćenom od njega), ali zato sa sobom nosi i prilično veću težinu (kako to uvek i ide kad su prisutne tužne melodije) dok iznosi bolne detalje konačne bitke Samuraja vođene krajem XIX veka.
Susret sa tri sasvim različite epohe epski iznete kroz ova tri, nadasve zarazna i s punim pravom nazvana hita, i uvid u pravac kojim će se bend kretati na novom albumu, verovatno su dve suštinske odrednice pomenutog perioda čekanja njegovog izlaska. Taj period je i doveo do zaključka (bar za većinu) da ono što sledi neće biti puka repriza nekog pređašnjeg izdanja, da na njemu neće manjkati originalnosti, ali da će biti izobilja melodičnosti (koja je na „Heroes“ bila pomalo stavljena u stranu), te da Sabaton, rečju, zna šta radi i da su dve (i kusur) godine pauze ovde zaista potvrđene kao sasvim dovoljne, čak preporučljive.
Upoznavanje sa preostalih sedam novih pesama koje su izašle tog 19. avgusta je bilo veoma uzbudljivo iskustvo jer je svaka od njih – i bukvalno i figurativno – priča za sebe, a sve zajedno su pokazale zašto je ovaj album vredelo čekati. Prva na njegovom spisku pesama, furiozna „Sparta„, već sa svojim prvim tonom slušaoca misaono u potpunosti šalje „many, many years ago…“ u prošlost, a tokom moćnog refrena, koji izaziva jezu, potpuno jasno kreira slike i prizore tih čuvenih 300 Spartanaca koji prkose zakonima verovatnoće i bore se do smrti. Pesmu odlikuju maestralno nanizani tonovi, iz kojih isijava obilje energije usled više nego izražene melodičnosti i srčanosti (dobitni tandem i uspostavljen trend na albumu), kao i efektnih gitarskih solaža već specifičnih za dvojac Thobbe Englund-Chris Rörland. Sledeća po redu, „Last Dying Breath„, u potpunosti sledi pomenuti trend i predstavlja jedan od veoma dobrih momenata TLS-a. Ovde je, pak, nemoguće ne biti subjektivan te joj ne dati titulu pravog bisera koji je neosporno doprineo tome da srpski, već dovoljno fanatični ljubitelji benda, zavole isti još više jer je LDB posvećena ni manje ni više nego odbrani Beograda 1915. godine pod vođstvom majora Dragutina Gavrilovića. Preostaje samo da se zamišlja silina emocija koja će eskalirati onog trenutka kad publika na narednom koncertu (6. mart, BelExpo Centar, Beograd) horski zapeva „Overrun, you fall one by one, for Belgrade and the fatherland!“ kad Srbija i njena prestonica bar na kratko neće biti samo jedno od mesta u kojima se gostuje u okviru turneje, već će biti istinske zvezde večeri i bukvalno dobiti svojih „5 minuta slave“.
Zaokret na albumu se pravi sa „Rorke’s Drift“ i „Hill 3234“, pesmama koje neodoljivo podsećaju na ranije radove Sabatona – ali ipak u novom ruhu. Teme koje su ovde prisutne se tiču čuvenog napada više hiljada Zulu ratnika na svega 150 Britanaca krajem XIX veka (Rorke’s Drift), kao i istorijski najbližeg last standa koji se odvio 1988. godine tokom sovjetskog rata u Avganistanu (Hill 3234). U ovim kompozicijama ne dominira toliko melodičnost koliko eksplozivna ritam sekcija izneta od strane Hannesa Van Dahla i Pära Sundströma, na koju se galantno nadovezuju fenomenalne solaže u kojima je očit uticaj gitarskog stila heavy metala ’80-ih godina, dok prelaz ka refrenu u Rorke’s Drift predstavlja jedan od ubedljivih hightlightova ovog izdanja koji se momentalno uvlači pod kožu.
Još jedan „par“ koji bi mogao da se napravi je sačinjen od naslovne numere „The Last Stand“ i „Winged Hussars“, koje su se dosad pokazale kao neke od apsolutnih favorita dobrog dela publike, i to sasvim opravdano. Obuhvativši teme iz XVI i XVII veka vezane za bečku odbranu od napada otomanske sile (Winged Hussars), kao i švajcarske gardiste koji su branili Vatikan (The Last Stand), pesme odlikuje neverovatna svežina, razarajuća snaga, kompleksnost koja se ogleda kroz brojne prelaze i višeglasja, kao i besprekorna produkcija koja ovde posebno dolazi do izražaja i baca potpuno novo svetlo na album. Dva perfektna muzička produkta i ujedno neki od najblistavijih momenata novog čeda – tako bi se najjednostavnije mogle opisati TLS i WH koje su, zajedno sa prethodnicama im, ostavile zasluženo poslednje mesto verovatno najslabijoj kariki, „The Last Battle“. Nipošto loša, ali u odnosu na ostale, TLB je, rečju, prosečna i skoro da je nemoguće naći nešto po čemu bi mogla posebno da se istakne. No, na albumu koji već obiluje sa toliko kvalitetnih, fantastičnih kompozicija, možda je i nerealno za očekivati da svaka od njih oduzima dah. Srećom, kako je TLB stavljena na poslednje mesto, nije uspela značajno da prodrma celokupan utisak koji se stekao o TLS-u, a svakako ga je obogatila pričom s kraja jednog od najbitnijih događaja u istoriji, Drugog svetskog rata. Tema iz ovog razdoblja je obrađena i u najvećem hitu Sabatona, „Primo Victoria„, još davne 2005. godine kad bend verovatno nije mogao ni da nasluti da je istoimeni album tek deo formiranog niza u kom je uglavnom svaki naredni preticao prethodnog po uspešnosti, a zasad je taj niz pečatiran The Last Standom, koji predstavlja, slobodno rečeno, krunu dosadašnjeg rada benda.
Pored devet autorskih stvari, na ovom albumu su se našle i četiri obrade, jedna od Stana Ridgwaya („Camouflage„), i tri od legendardnih heavy metal grupa koje su davnih dana uvele ovaj žanr na velika vrata – Judas Priest („All Guns Blazing„), Iron Maiden („Afraid To Shoot Strangers„) i Twisted Sister („Burn In Hell„). Ove obrade, koje su vrhunski, završni dodir albuma, mogle bi da se tumače i kao svojevrsne ode poštovanja i zahvalnosti veličinama koje su svojevremeno postavile standarde ove muzike i izvršile neosporan i ogroman uticaj na hiljade i hiljade grupa širom sveta, uključujući i sam Sabaton, koji je prevalio dug put od bivanja predgrupe eminentnim, svetskim imenima, do samog postajanja upravo toga.
Ovim potezom potvrđujući da, uprkos svom izgrađenom i unikatnom stilu, ne zaboravljaju ko ih je dobrim delom formirao kao muzičare, bend je na idealan način spojio istinska blaga tradicije sa sadašnjim dobom i modernim zvukom. Pored toga, majstorski je uklopio i specifične elemente sa svojih prvih albuma sa onim novonastalim u potonjem periodu stvaranja, a sve to zajedno je pažljivo i delikatno upakovao u „The Last Stand“ te ga isporučio nebrojenim fanovima – ne samo da ga slušaju, već i da uče – o istoriji sveta, istoriji muzike i neprekidnom radu na sebi i progresu koji on donosi – tri verovatno esencijalna faktora pri kreativnom procesu kada je u pitanju ova metal (ratna) mašinerija zvana – Sabaton.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=fDhN3m3omvg]
Spisak pesama:
- Sparta 4:24
- Last Dying Breath 3:22
- Blood of Bannockburn 2:54
- Diary of an Unknown Soldier 0:51
- The Lost Battalion 3:35
- Rorke’s Drift 3:26
- The Last Stand 3:55
- Hill 3234 3:29
- Shiroyama 3:31
- Winged Hussars 3:51
- The Last Battle 3:12
- Camouflage (Stan Ridgway Cover) (Bonus Track) 3:56
- All Guns Blazing (Judas Priest Cover) (Bonus Track) 3:58
- Afraid To Shoot Strangers (Iron Maiden Cover) (Bonus Track – EARBOOK edition only) 7:28
- Burn In Hell (Twisted Sister Cover)“ (Bonus Track – JAPAN only)
