Quasarborn – Odyssey To Room 101 (2018)

4.3/5
Izdavač: Self-released album, 18. 5. 2018.
Producent: Luka Matković
Žanr: Progressive Thrash Metal
Trajanje: 49:44

 

Na thrash metal, ali i metal polju uopšte, bendovi su ovde nekako stali i svaki je isti kao njegov prethodnik ili sadašnji prijateljski bend. Slabo ko uspeva da nađe svoj izlaz iz ogromne frazičnosti i ograničenosti thrash metal muzike. Takva situacija stvorena je zbog toga što su već thrasheri 80-ih uspeli da u svoje albume natrpaju toliko svega da je ostalo da naredne generacije mogu samo da skupljaju ono malo mrtvog tkiva koje je otpalo s njihovih prstiju. Zato nekome ko je iole slušao metal sve ovo danas zvuči kao prepucavanje uticaja starih gromada, a nikako kao originalnost i novo vreme u ovom žanru.

Quasarborn svojim prvim album “Odyssey to Room 101“ je nekako uspeo da utekne ovom prokletom ponavljanju “te jednog te istog“. Bez straha da eksperimetišu sa drugim žanrovima, sigurno se opredeljujući za konceptualni album baziran na dvema velikim knjigama (Hakslijevom  “Vrlom novom svetu“ i Orvelovoj  “1984“) i koristeći svoju veliku veštinu muziciranja, bend se odupire jeftinim rešenjima i gradi album s upečatljivom atmosferom i višestranim kvalitetima.

Ovaj album ima dva efekta, a koji će prevagnuti najpre zavisi od toga koliko ste ga puta i koliko pažljivo slušali. Prva slušanja će vam oterati krv u mozak i izazvati razne reakcije od besa i uznemirenosti, usled konstantnih promena u rifovima i ritmovima, do osećaja smirenosti i pomirenja u melodičnim delovima. Kasnija slušanja, pak, pružaće vam izuzetan nalet adrenalina dok se prepuštate već poznatim aranžmanima, melodijama i rečima pesama. Oba doživljaja su veoma intenzivna i svaki je dragocen na svoj način.

Priča prati odrastanje mladog metalca koji u prvoj pesmi “Crash Course in Life“ provodi vreme u buntovničkom i bezbrižnom uživanju u muzici, koncertima, svirkama i druženju sa sebi sličnima. Stvarnost i odrastanje ipak ga nemilosrdno udaraju neverovatnim spletovom okolnosti predstavljenim u narednim numerama, primoravši ga da se brani za očuvanje sopstvene egzistencije i  indentiteta.

Album obiluje kvalitetnim rifovima i odlično je što neki od njih poseduju izvanredan komercijalni potencijal, kao što je glavni rif za pesmu  “Blood Honey“, možda najpamtljivije pesme na albumu. “A (Suicide) Letter To Humanity“ koja nas iznenadi svojim atmosferičnim gitarskim introm, takođe veoma stabilno stoji na utvrđenom strofa rifu, ima jedan od najboljih aranžmana i poseduje najdirektniji refren ovog albuma:
Fuck PR, I’m just speaking my mind
A luxury in the world of today
Foiled and drunk, I vigorously write
This letter to humanity

Chateau D’If“ je primer potpuno drugačije pesme, koja takođe poseduje ogroman potencijal. Sviračko umeće predstavljeno kroz nju, ogromna raznolikost rifova i potpuna nemogućnost da predvidite šta vas čeka iza kog rifa čine je pravim šizofrenim ugođajem. Zanimljivo je takođe kako vokal glatko prelazi preko svih ovih ludosti koje se dešavaju. Taj kontrast pored pomenutih kvaliteta ovu pesmu čini dragocenom.

Dragulj ipak ostaje za sam kraj. “The Odyssey To Room 101“ zvuči kao da je u nju ugrađeno svo umeće sviranja, komponovanja i produciranja koje bend poseduje. Ova pesma, što je najvažnije, poseduje najviše duše i emocija, to se oseća i u sviranju, ali najviše u vokalu i tekstu Luke Matkovića koji ovde dostiže svoj vrhunac. Cela struktura ove numera držaće vas apsolutno prikovanog i u iščekivanju za onim šta sledi, a njen najjači šok nastupa pred kraj njenog petog minuta kad ona izlazi iz pretežno trash metal ruha u nešto što bi se pre okarakterisalo kao mešavina black metala i mračnijih tonova grunge ere, da bi vas posle toga ponovo ošamarila brzim bubnjevima i oštrim i brzim gitarskim rifom.

Quasarborn je ovde stvarno uspeo da prodrma uspavani kavez metal scene u regionu. Odavno nije bilo nečega u metal žanru da poseduje ovoliko emocije, atmosferičnosti, originalnosti i hrabrosti za eksperimentisanjem. To je ovaj bend upravo dovelo do toga da, ne igrajući na sigurno, uspe da stvori nešto drugačije, upečatljivije i moćnije. Čini se da to nije sve i da u ovom zvuku ima dosta thrash zaostavštine i da će se njihov zvuk dodatno razvijati ka nečemu još progresivnijem i zanimljivijem.

Spisak pesama:

  1. Crash Course In Life
  2. Toys In The Attic (Introduction)
  3. The Underdog League
  4. A (Suicide) Letter To Humanity
  5. Blood Honey
  6. No Mustapha Mond
  7. Chateau D’If
  8. Transcendence
  9. Escape Into Reality
  10. Danse Macabre
  11. Odyssey To Room 101

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.