Prognan – Naši životi više ne postoje (8. 1. 2023.)

Izdavač: Samizdat

Producent: Goran Dragaš

Trajanje: 65:56

Žanr: Melodic Black Metal

Ocena: 8.9

Bogata istorija black metala brzo otkriva da neposrednost i fokusirano tematsko težište, podrazumevani formatom konceptualnog albuma, nisu naišli na adekvatno uporište u okvirima žanra. Oprobana paleta liričkih mogućnosti se, dakle, pre oslanja na opštu negativnost, himnične pozive na borbu protiv svega dobrog i pozitivnog, ili razne okultne teme, izmeštene u vakuum apstrakcije, retko se opredeljujući za nešto konkretnije i opipljivije. Kako bi nadomestila ovaj nedostatak, sredinom 2010-ih izdvaja se jedna specifična niša u vidu bendova koji se mahom bave istorijskom tematikom – za razliku od zasluženo prokaženih NSBM „kolega“ naročito, Prvim svetskim ratom – i koriste urođeni pogon metal zvuka kako bi dočarali atmosferu juriša, trijumf pobede, ali pre svega, mnogosturke užase rata. Kao tri ključna imena u ovom novom smeru valja izdvojiti  1914, Kanonenfieber, i naravno, favorite fanova, Minenwerfer.

Posmatran kroz ovu prizmu, longplej-debi album vukovarskog benda Prognan, otkriva, međutim, tek jedan, ali značajan deo svog šarma, budući da se nalazi na raskršću čak tri ključne muzičke okosnice. Pored zasluženog mesta u pomenutoj konstelaciji black metala poslednje generacije, koja nastavlja nešto stariju lozu, na tragu Immortal i Marduk, jasno je da album takođe crpi inspiraciju iz onoga što bismo, donekle pežorativno, mogli nazvati world-muzikom, u njenim različitim oblicima – nordijskom, balkanskom, pa čak i kozačkom – interpretirajući je kroz vizuru trećeg ključnog elementa, u licu holivudskog filmskog bombasta.

Ako vam pri prvom slušanju na pamet padaju imena poput Hansa Zimmera, Lornea Balfea, i Briana Tylera, to nikako nije slučajno, budući da glavni kompozitor Prognana, Kob, iza sebe poseduje zavidan portfolio blokbastera, obogativši zvukom takve industrijske gigante kao što su Game of Thrones, Spiderman i Jurrasic World. Shodno tome, ljubitelji sedme umetnosti odmah će primetiti kako album odiše filmskim raspoloženjem  – naravno, tu je i po trejlerima čuveni braaam, kako bez njega! –  i poseduje jasnu strukturu priče, koja se ne svodi na puko čitanje  tekstova, već je implicitna iz načina na koji muzika progresira. Šest meseci rada, tridesetočlani hor, 27 vrsta perkusija, i pravi, živi duvački ansambl uloženi u snimanje ovog albuma iskorišćeni su maksimalno efektivno i punim kapacitetom.

Izuzev nekoliko, reklo bi se, za black metal previše „šećernih“ gudačkih sekcija, orkestralna i horska pratnja predstavljaju jaku konstantu, potcrtavajući događaje jarkim raspoloženjem prepuštenosti haosu istorijskog slučaja, i patosom, dostojnim jednog epohalnog dešavanja. Na sve to, dok rapidno kaska bojištima Kolubare i Cera, udarni instrumentarijum pokazuje i odanost ubojitom, sirovijem saundu, široko zaobilazeći preterano sigurna produkcijska rešenja, naročito u pogledu perkusija i žestokih vokala, koji zvuče sirovo i nefiltrirano.

Kao jedan sa rovovskom štrokom, pregažen i ponižen, bezimeni vojnik samo to i može – da zvuči iznureno i suvo, da u svom zverinjem umoru, koji vapi za ljubavlju bližnjih, i sigurnošću sopstvenog doma, zrači neukrotivom, iskonskom snagom, kulminirajući u trijumfalnim horskim sekcijama. Ovaj je pristup naročito važan, jer, za razliku od glorifikacije vojne tematike bend, kroz oči tragičnog protagoniste, izbegava veličanje rata čak i implicitno. Ako pak neko strepi da ovakav vid heroja deluje odviše bezlično, neka nema mesta za brigu – atentatu, izvršenom od strane mladog Gavrila Principa, čuvenom govoru majora Gavrilovića, i drugim jarkim i dramatičnim epizodama iz kolektivne svesti udeljena je nužna pažnja i briga, iako u nestandardnom formatu.

Fanovi Darksideovog (Mgła) rafalnog razbijanja činela i druge ritam-aparature takođe imaju čemu da se raduju jer, prekinut kratkotrajnim, prelepim atmosferičnim pauzama, bubnjar Basher svoju artiljeriju koristi zaista obilno i vešto, zadajući ritam ispraćen gromovitim tremolima i rifovima, koji brazde liniju fronta, rušeći sve pred sobom. Umesto monohromnih, ustajalih pejzaža, album se može pohvaliti reljefnim zvukom, koji odgovara materiji, poštuje dramatične pauze, i pridaje događajima nužni gravitet, zaobilazeći metal-klišee u širokom krugu.

Sve ovo zaokruženo je vizuelnom prezentacijom fizičkog izdanja, izvedenom na očekivano visokom nivou. Pored elegantnog omota, koji se donekle nestandardno, stapa sa klasičnim, szpajdelovskim logotipom benda (black metalci s početka milenijuma znaće jako dobro o kome se radi!) lakirani digipak sadrži buklet sa dodatnim ilustracijama i informacijama o snimanju albuma na engleskom jeziku. Ako se zagledate malo više, primetićete neke artefakte, koji indikuju da se za vizuelni deo verovatno potrudio (skuplji) AI generator vizuala, ali ovo je tek nebitna pridika albumu koji, u svemu ostalom, ponosno korača rame uz ešelon gorepomenutih svetskih imena. Životi palih vojnika možda više ne postoje, ali je ovo izdanje i više nego dostojna oda njihovom heroizmu.