fbpx

-

Naslovna Autorski članci Plaža večnog vetra: Angel's Breath

Plaža večnog vetra: Angel’s Breath

Angel's Breath Milan Mladenović Suba

Do skora, samo redak kolekcionarski „bonus“ album, pod manje poznatom Imago etiketom, “Angel’s Breath” doživeo je svoje reizdanje na vinilu, CD-u, pa čak i kao digitalno izdanje koje se može preuzeti sa streaming servisa. Ovo remasterizovano reizdanje je proizvod saradnje Zadužbine Milana Mladenovića i Croatia Records sa ciljem da ovaj album dopre do mora novih slušalaca i fanova lika i dela vrsnih muzičara koji su radili na njemu, budući da je originalno izdanje objavljeno pre čak 26 godina.

Reizdanje albuma ispratio je i dokumentarni film kratkog tipa “Plaža večnog vetra” (prevod uvodne numere “Praia do eternu ventu”) sačinjen od arhivskih i privatnih snimaka, ekskluzivnih i nikada do sada prikazanih. Kod nas je svoju premijeru imao upravo na dodeli nagrade “Milan Mladenović“.

Projekat Angel’s Breath nastao je, naime, još sredinom osamdesetih od strane Milana Mladenovića , Mitra Subotića Sube i Gorana Vejvode. Reaktiviran je u proleće 1994. godine prilikom Milanovog boravka u Brazilu gde je Suba već neko vreme boravio i uspešno radio ono što najviše voli i ume, a to su muzika i muzička produkcija. Da ne bismo previše ulazili u detalje o autorima koje su opštepoznate, napomenućemo samo najbitnije biografske fakte.

Milan je u to vreme bio već legendarna figura muzičke scene šire i krnje Jugoslavije, oformivši i radeći u grupama Limunovo drvo, Šarlo akrobata i Ekatarina velika (prvobitno Katarina II) u kojima je postao i opstao kao vrstan i neponovljiv autor. Umro je 1994. godine, samo nekoliko dana pre promocije albuma. Danas, plato ispred beogradskog Doma omladine i nagrada za doprinos muzici nose njegovo ime.

Angel's Breath Milan SubaSuba se anonimno predstavio istome auditorijumu 1983. godine pod pseudonimom Rex Ilusivii. Samostalno, ali i kroz saradnju sa mnogim ondašnjim izvođačima (La Strada, Haustor, EKV i mnogi drugi) ispekao je zanat i postao kvalitetan stvaralac i producent. Dobivši nagradu UNESCO za doprinos tradicionalnoj kulturi dobio je stipendiju za dalje školovanje u Sao Paolu, gde je otišao 1990. i nikada se, nažalost, više nije vratio. Tragično je stradao 1999. godine u požaru koji je zahvatio njegov studio dok je pokušavao da spase mastere pesama brazilske pevačice Bebel Gilberto. Već duži niz godina jedan jako zanimljiv stage na Exit festivalu nosi njegovo ime.

Pored njih dvojice sudelovali su i brazilski muzičari, gitarista Fabio Golfeti i perkusionista Žoao Paraiba, plus Marisa i Madalena kao vokali.

Da već na početku razjasnimo, ova recenzija nema za cilj da predstavi kritičko mišljenje recenzenta, a kamoli da ocenom postavlja delo takve dve veličine kao što su Milan i Suba na kojekakvu lestvicu između mediokritetstva i genijalnosti. Štaviše, suvišno je ocenjivati nešto što posle dvadeset i šest godina dobija svoj novi život i nekoga ko već više od dve decenije ni ne obitava u ovom napaćenom svetu. Svrha recenzije je da što konciznije i jasnije predstavi ovo remek-delo koje je godinama kao i svaki drugi raritet bilo poznato samo užem krugu diskofila. Izvan tog kruga se tri atoma prašine nisu podigla i pored težine ideje koja stoji iza ovog albuma radnog naziva “Pangea” i energije tako zapaljive da je mogla zaustaviti sve ratove na ovome svetu samo da je više ušiju u to suludo vreme uopšte htelo slušati.

Naravno da u godini dvehiljadedvadesetoj, kada doba banalnosti preti da se pretvori u večnost, takvi krici slobode i čežnje za univerzalnim mirom, svojstveni samo Milanu i malom broju jednakomislećih barjaktara istine, prosečnoj i ravnodušnoj osobi mogu zazvučati kao kmečanje tipičnog “Dosta je bilo” simpatizera. Ipak, da su skapirali šta im je Milan hteo reći još od Rimtutituki akcije po beogradskim ulicama, Balkan ne bi postao bure baruta na takozvanom vrhuncu ljudske civilizacije. Ovako, nacionalistički naboj nadjačao je taj, nekada jaki jugoslovenski svepatriotski plamen iz šest (samo na grbu jednakih) baklji. Logično, narod je izabrao taj čuveni inat personifikovan u hitu Mitra Mirića “Ne može nam niko ništa” nauštrb jakih i osuđujućih reči koje stavljaju prst na čelo i preispituju svrhu ludila u koje smo se obreli pre gotovo trideset godina.

Ukratko, koncept iza kojeg stoji ovaj album bavi se odbijanjem defetizma, pomirljivosti sa nakaradnim stanjem stvari i borbom za očuvanje zdravog razuma. Jedanaest pesama različitih tipova – ponegde minijaturnih stihova, negde u standardnoj liričkoj formi, negde pripovedački, a negde i samo instrumentalno, prohujalo je u četrdeset i kusur minuta trajanja.

Uvodna i mistična “Praia do ventu eternu“ uvodi slušaoca u svet kreativne četvorke. Subini atmosferični efekti, isprekidani plemenskim ritmom i šamanskim hukom, na koje se nadovezuju napeta okidanja doštimavajuće žice, sve dok električna gitara ne preuzme dirigentsku poziciju i minijaturni stihovi „praia do ventu eternu, what can I say about radical way“ odaju ton i okruženje kojim će se album prožimati do samog kraja. Posle minijaturne instrumentalne “40 seconds of love” dolazi “Metak” gde uz sav kreativni šareniš neobičnog kvarteta dominira Subina spretnost da jedan klasičan EKV momenat rasprši na sve meridijane ovoga sveta, od peščanih plaža Atlantika preko amazonskih prašuma, vrhova Tibeta sve do kraja svemira. I sve to sa epicentrom u, tobože, nepoznatom Milanovom gradu koji pije krv, ubija i širi se koncentrično do večnosti u svom ratnom vihoru.

Ja sam dete planete,
ja se osećam velikim,
dok spavam ovde pod mostom,
dok jedem đubre sa kontejnera.
Ja sam građanin sveta,
ja kupujem zaborav,
brzo, brzo, brzo,
brzo, brzo, brzo,
u grotlo svemira.

Assassino” priča priču žene na portugalskom jeziku o nedokučivoj zaljubljenosti u čoveka koji je iznad ljubavi imao viši i posve radikalan cilj. Psihodelični “Aplauzi” ogoljuju ljubav do same srži i borbe za prevlast uz nezaobilaznu glumu.

Ogledalo” je još jedna klasična Milanova pesma gde se na momenat osećaju i koreni iz perioda Šarla akrobate, na jedan neobično vedar način. Da je prilično jasno kome je koji element najjači adut najbolje pokazuje numera “Courage III“. Ovu numeru kroje brazilski intermeco, Subin osećaj da od toga stvori nesvakidašnju kompoziciju i Milanovi stihovi koje, da bi skapirao, moraš izaći izvan oivičenog prostora u kome um tavori zatočen u svoj svojoj ograničenosti.

Ja imam kuću da zaštitim mlade
i sive oči da prikucam,
u zoru konji na obali reke,
u jesen blato na čizmama.
Lica bez senki, oči bez suza,
tvrd je korak i tvrd sam ja.
Kamen na putu, kamen u ruci,
kamen u glavi po ceo dan.

U “Čauri” dominira brazilski duo Žoao-Fabio koji uporedo sa Milanom vodi ovu pesmu čija bi se muzička pozadina i celokupna tri stiha mogla vrteti i mnogo duže od četiri i po minuta, a da pritom ne dovede slušaoca do ivice ludila.

Balkanoidni “Crv” je, kako pojedini navode, proizišao iz Milanovog besa okrenutog ka granatiranju čuvene sarajevske pijace “Markale” početkom 1994. godine. Ni do danas, ipak, nije razjašnjeno kome se Milan obraća; da li je u pitanju vojska Republike Srpske (ili kogod drugi odgovoran za to, istina oko svega toga još uvek nije isplivala na površinu) ili, pak, ravnodušan narod koji nije osetio mrvu empatije za dojučerašnjim sunarodnicima. Pre će biti da je prva strofa namenjena prvima, a druga ovim drugima, to jest svima nama koji na sve ćutimo i nad svime likujemo.

Album se završava instrumentalnom minijaturom “Madalena” verovatno nazvanoj po pevačici koja je zajedno sa njima sudelovala na stvaranju albuma i, naposletku “Velvet“, jedinom kompozicijom u kojoj Milan nije ostavio svoj pečat, već je to delo ostale trojice sklopljeno, naravno, onako kako samo Suba to ume.

U to vreme fuzija različitih žanrova u svetu nije u potpunosti priznata, a u zemlji Srbiji nepostojeća i nepredviđena. Sklop balkanskih i brazilskih motiva sa električnim instrumentima i novosadskim Brian Enom nad svim tim potenciometrima nije ostavio gotovo nikakav uticaj te pogrešne 1994. godine. Najblaže rečeno, album je stvoren dobrano ispred svog vremena, a tek ćemo saznati da li je auditorijum i danas dovoljno sazreo da skapira suštinu. Ono što je bitno je da je druga šansa pružena, te je, recimo, u Hrvatskoj “Angel’s Breath” već dospeo na drugo mesto najprodavanijih ploča ove godine.