Pavle Popov – Daydreaming Piano
Izdavač: samostalno izdanje ( 20.01.2014.)
Producenti: Srđan Popov
Trajanje: 26:47
Žanr: Classical, ambient
Ocena: 6

 Pavle Popov je jedan od muzičara koji se kreće unutar nekoliko žanrova i vešto koristi nekoliko instrumenata u svojim kompozitorskim zahvatima (gitara, klavir i kontrabas). Tokom svoje dosadašnje karijere Pavle je zajedno sa svojim bratom Srđanom svirao i komponovao u bendu Sve ili Ništa, koji je zapamćen kao najmlađi bend u Srbiji koji je započeo ozbiljno da se bavi nastupanjem i snimanjem materijala (bend je nastao 2001., najmlađi član je imao devet, najstariji jedanaest godina).

Pored ovog kolektiva, Pavle je komponovao različite kompozicije u žanru klasične i popularne muzike. Unutar njih se prožima tendencija ka ostvarenju ambijentalnog zvuka i meditativne, opuštajuće atmosfere, bilo da se radi o melodijama, ili sazvučjima. Takođe, Pavle je takođe i ljubitelj džeza, što unutar njegovog opusa ostavlja prostora i za određen stepen improvizacije (jedan od muzičkih uticaja mu je Frank Zappa, što dovoljno govori o zanimanju za improvizaciju). Najsvežiji produkt njegove svesti/nesvesti/podsvesti jeste album instrumentalnih minijatura za klavir po imenu „Daydreaming piano„.

Album se sastoji od ukupno deset kompozicija, među kojima devet predstavlja po jednu „Daydreaming piano“ minijaturu (obeleženu rimskim brojem, može se posmatrati i kao stav veće celine), dok je poslednja, deseta kompozicija je nazvana „Muzika priča“ (koju izvodi njegov drug i kolega sa muzičke akademije, Ivo Igrutinović). Stilski, minijature se zasnivaju na uticajima impresionizma i minimalizma, nalik na neka od dela američkih minimalista poput Johna Adamsa i Philipa Glassa.

Minijature su vrlo pitke za slušanje, harmonski jezik se u većini zasniva na modalnosti i paralelnom kretanju intervala i akorada. Često se melodija udvaja u intervalu oktave. Melodija je neretko u službi atmosfere čitave kompozicije i u tom smislu ume da bude primetna unutar najviših tonova akorada koji se odvijaju. Što se forme tiče, može se primetiti da se određeni odseci ponavljaju dok se materijal postepeno razvija. Repetitivnost kao deo minimalizma predstavlja gotovo nužnu karakteristiku tako da ćemo repeticiju ovde neretko sretati.

Neki od elemenata pop i džez uticaja se mogu čuti unutar samih ritmičkih figura. Dobar primer za to je „Daydreaming piano V“ gde se u glavnoj temi čuje sinkopiran ritam dok se melodija ponavlja više puta.

Što se mene tiče, večita dilema da li je neko izdanje bolje ili lošije leži u činjenici na koji način i sa kojom od dve moguće ideje autor pristupa delu – da li želi da dobije stilski jedinstvenu, homogenu celinu u kojoj numera do numere neće previše odstupati od osnovnog kanona ali će ukupan utisak biti zadovoljavajući za slušaoca? S druge strane, da li je kompozitor odlučio da ide putem raznovrsnosti materijala, kojem će manjkati celovita slika i jedinstven, ujednačen stil a slušaocu će biti ponuđena paleta žanrova i potpuno različitih pojedinačnih dela radi eksperimentisanja? U tom smislu, ja sam uvek više za ovu drugu stranu i iz te perspektive, za mene isti pristup u instrumentalima deluje monotono i zamorno posle nekog vremena. Kompozicije su definitivno milozvučne i odmarajuće, ali svakako ne previše inventivne i ne ostavljaju neki dugotrajniji utisak.

Bez obzira na razlike u ukusu, izdanje bih svakako preporučio svima kojima prija da povremeno uz pogled kroz prozor razmišljaju i „plove“ kroz svoje misli.

[bandcamp width=400 height=120 album=768705212 size=large bgcol=ffffff linkcol=0687f5 tracklist=false artwork=none]

Spisak pesama:

1. Daydreaming piano I (02:43)
2. Daydreaming piano II (01:20)
3. Daydreaming piano III (00:52)
4. Daydreaming piano IV (04:10)
5. Daydreaming piano V (04:54)
6. Daydreaming piano VI (01:40)
7. Daydreaming piano VII (03:19)
8. Daydreaming piano VIII (01:42)
9. Daydreaming piano IX (01:39)
10. Muzika priča (04:28)