Obojeni Program – Kako to misliš: Mi?
Izdavač: Exit Music/Odličan Hrčak ( 6.4.2012.)
Producenti: /
Trajanje: 36:04
Žanr: Alternative, Indie
Ocena: 8

 Krajem prošle godine, Bebec, Kebra, basista Ljuba Pejić i bubnjar Vladimir Cinocki „Cina“ ušli su u zajedno u studio i snimili osmi studijski album Obojenog Programa „Kako to misliš: mi“, objavljen aprila tekuće godine za netlabel Exit Music u digitalnom obliku i kao fizičko izdanje u CD formatu za beogradskog nezavisnog izdavača Odličan Hrčak.

Mnogi misle da je na ovim prostorima Koja tvorac prvog benda koji se sastojao od bas gitare i bubnja, to ipak nije tačno. Odlaskom iz Urbane Gerile 1980. godine, mladi Branislav Babić „Kebra“ osnovao je Obojeni Program u postavi sa bubnjarem i basistom, dakle, dve godine pre osnivanja Discipline Kičme. Iako se ubrzo odrekao koncepta, uvodeći u naredne postave benda gitare, saksofon, ženske vokale, ritam mašine i groove boxove, odlaskom dugogodišnjih članova, Dragana Kneževića na gitari i Miloša Romića na groove boxu, nakon više od trideset godina, Babić rešava da se vrati na početak ali ovog puta pojačan još jednom bas gitarom.

To pojačanje je Ilija Vlaisavljević „Bebec“, bivsi basista grupe Boye, koji je potpisao produkciju tri studijska albuma Obojenog Programa. Ali pored dugogodišnje studijske saradnje, Bebec je takođe bio i dopisni član benda na turneji povodom promocije drugog albuma grupe Ovaj zid stoji krivo, tokom koje je snimljen opskurni kasetni živi album Prijatelju kočnice ti ne rade baš sve iz 1992. godine, na kome se kao prateći vokali pojavljuju i Boye Biljana Babić i Jelena Katjez.

Na snimcima na novom albumu se kao gošće pojavljuju i gorespomenute (sada bivše) članice Boya te album postaje svojevrsni reunion dela postave Obojenog Programa iz 1992. godine kao i mini-reunion Boya.

U 35 minuta muzike, što je kvantitativno osveženje u odnosu na par prethodnih izdanja, upakovano je devet novih pesama, jedna ponovo snimljena stara pesma i tri kratke teme u službi introa ili outroa. Počev od rešenja za omot, koji potpisuje Škart produkcija, preko minimalističke instrumentacije kako po raznovrsnosti, praktično korišćenjem samo bubnjeva, bas gitara i vokala, tako i po formi, koristeći kao i do sada ne više od par tonova u svakoj pesmi, i Kebrinim namerno „škrtim“ stilom pisanja i pevanja, Kako to misliš: mi ostavlja dovoljnu slobodu u muzičko-tekstulanom smislu i uspeva da zadrži onaj isti senzibilitet kakav Obojeni Program neguje od početka svoje diskografske karijere.

Za aktuelnost tog senzibiliteta definitivno je zaslužan Kebra koji, uvek fokusiran na svoje ja, kroz prizmu svog iskustva pokušava da da svoj sud o aktuelnom trenutku kako sada tako i pre dvadesetak godina. I dalje držeći se maksime „najvažnije je biti zdrav“, njegov fokus je uvek usmeren na pojedinca i na to da li ima dovoljnu količinu slobode u društvu u kome živi. Otud pojašnjenje čestih pojavljivanja klaustrofobičnih slika u Kebrinim pesmama kako i na prethodnim, tako i na ovom izdanju. „Svaka definicija gubitak je slobode“ ukazuje da bilo kakva vrsta hermetizacije dovodi do gubitka slobode, naglašavajući maštu kao bitan faktor u toj slobodi. Nedostatak mašte je i razlog zašto „ljudi znaju samo ono što im se kaže“ što vodi do neminovnog „života u kapsuli“, a finalni proizvod takvog života u takvom sistemu nije pojedinac već „samo promaja“.

Stilski, materijal je prilično koherentan i oslanja se na prepoznatljiv Kebrin vokal i tekstove spojene sa besprekornom ritam sekcijom Pejić-Cinocki i Bebecom koji tretirajući bas kao gitaru kako ritmički tako i solistički, sa bogatom upotrebom distorzija i wahova, donosi upravo onaj alternativni pristup punk rocku kakvom je bio okrenut Koja u ranim radovima Discipline Kičme. Ipak, treba reći da produkcija albuma deluje isuviše sofisticirano u odnosu na sirovi zvuk sa Sviđa mi se da ti ne bude neprijatno. Dobija se utisak da Bebecu kao producentu više leži produciranje kompleksnijih formi sa uplivima elektronike, te bi Boris Mladenović, sa svojim „uživo u studiju“ principu, možda bio bolji izbor.

Ovako album ima dosta energije ali ona ostaje delimično zarobljena u poliranju zvuka bas gitara te će za pun sjaj ovog materijala fanovi morati da dočekaju žive nastupe benda. U svakom slučaju, ponavljanje novog materijala u vidu live albuma, naravno uz dokumentovanje novih aranžmana starog materijala, takođe ne bi bilo na odmet Obojenom Programu, s obzirom na činjenicu da je jedini „živi“ album benda objavjen pre dvadeset godina. Takvim potezom ponovno snimanje starih pesama, poput „U tvoj osmeh stane sve“ sa ovog albuma, bi se pokazalo kao suvišno, ne omalovažavajući pritom novu verziju pomenute pesme koja je odsvirana više rifovski nego original, poprimajući čak i metal prizvuk (što nije novina, setite se verzije pesme „ABCD avioni“ sa Igračke se voze levom rukom).

Sve u svemu, Kako to misliš: mi nije novi Najvažnije je biti zdrav ili Ovaj zid stoji krivo, ali stoji rame uz rame sa albumima Ako nisam dobra šta ćemo onda i Verujem ti jer smo isti.

Spisak pesama:

• 1. Da li smo naučili živeti u kapsuli (2:41)
• 2. Svi mi nekom trebamo (1:41)
• 3. Kako to misliš mi (3:57)
• 4. Kako ja to ne primećujem (2:12)
• 5. Ljudi znaju samo ono što im se kaže (3:12)
• 6. Problem ne postoji (4:36)
• 7. Samo ta ideja (1:20)
• 8. Ti si samo promaja (2:09)
• 9. U tvoj osmeh stane sve (2:42)
• 10. Svaka definicija gubitak je slobode (2:53)
• 11. Samo da ti kažem postalo je sve nevidljivo (3:08)
• 12. Mene to ne zanima (4:13)
• 13. Samo ono što im se kaže (1:19)