Nick Cave & The Bad Seeds – Live from KCRW
Izdavač: Bad Seed Ltd. ( 29.11.2013.)
Producenti: Bob Clearmountain
Trajanje: 52:18
Žanr: Rock, Live, Alternative rock, Post punk
Ocena: 8

 Između dva velika nastupa na Koačela festivalu, Nick Cave and The Bad Seeds u aprilu su zastali u radio stanicu KCRW gde su pred malom publikom Los Anđeleskog studija uživo izveli intimni set od 10 pesama. Zapravo je izvedeno više, ali se 10 našlo na regularnom izdanju pod imenom „Live from KCRW“.

Intimna atmosfera koja je vladala u studiju navodi da se zapitamo da li su Kejvova poezija i muzika zapravo i namenjeni za prisnije slušanje. Rasprodate arene i velike festivalske svirke, iako energične, možda ne dočaravaju na najbolji način The Bad Seeds muziku (za razliku od Grindermana koji je tipičan festivalski bend). Stoga je Live from KCRW jedinstvena prilika da se drugačije doživi njihov zvuk i lirika. Bilo to da ste sami u svom domu ili okruženi bliskim prijateljima koji znaju ceniti dobru muziku.

Skoro polovina repertoara dolazi sa novog albuma „Push The Sky Away“ koji je i u svom originalnom pakovanju smireniji i bliži ovom načinu izvođenja. Treba napomenuti da je koncert rađen i sa manje muzičara. Fale Vajdler, Savadž i Vjestica (iako nije stalan član), dok su uz Kejva u studiju Elis, Kejsi, Sklavunos i Adamson, a snimatelj je iskusni Bob Klirmauntin. No, instrumentarij je samo malo manji, jer i ovu postavu čine multi instrumentalisti vešti za klavirom, tenor gitarom, violinom, lupovima, basom, bubnjevima, perkusijama i orguljama.

Počinju sa maratonskom (8 min. i 46 s. dugačkom) „Higgs Boson Blues“ punom kulturnih referenci, nagoveštaja apokalipse i ljubavi u središtu. Osećate tu vožnju „na putu ka Ženevi“ kako se svet urušava za vama u ritmu bluza higsovog bozona. Primetno je na albumu da je publika itekako mirna i da ne ometa izvođenje pesama. Nemate horskog pevanja, meteža i buke. Ispoštuju se cele numere, a tek se na njihovom kraju aplaudira. Pauze između pesama Kejv koristi da bi komunicirao sa publikom, čime opravdava ovo live izdanje. Posle „Far From Me“ Nik pita publiku šta da izvedu sledeće. Gomila poznatih pesama je naručena, pa je Kejv šaljivo rekao „Vremenom ćete reći neku od pesama sa ove vrlo kratke liste“. E sad, isto je tako i obećao jednoj obožavateljki da će izvesti „Jubilee Street“, ali je jedna od najboljih pesama sa aktuelnog albuma ipak izostala.

Na ranije radove benda vraća nas sa „Stranger Than Kindness“ (iz 1986.) koja malo podiže dinamiku svirke i klasik „The Mercy Street“ (1988.). Postepeno se pojačava tempo sa novitetima „Wide Lovely Eyes“ i „Mermaids“ sa napetim lupovima i pratećim vokalima. Iako su u originalu ove pesme obeležili ženski prateći vokali i hor, ovde su na visini zadatka bili Elis, Sklavunos i Adamson. Jedan od najemotivnijih, ujedno i najuzbudljivijih momenata je impresivna, dugačka gitarska solaža.

Segment sa uzbudljivim pesama smiruju „People Ain’t No Good“ i „Push The Sky Away“ sa prodornim vokalima u refrenu i udarnim završnim stihovima Neki ljudi kažu da je to samo rokenrol/Oh, ali te sustigne pravo do dna duše/Moraš samo nastaviti da guraš/Nastaviti da guraš/Odgurni nebo. Kako je ovo završna pesma na istoimenom albumu, nekako bi bilo idealno da su i koncert završili njome. Izgleda da je to i bio plan, čak se čuje Kejv kako zove Berija da se vrati da odrade još jednu pesmu. Uslovno rečeno, na bis, ipak sve završavaju u rokenrol stilu, i od intimnog događaja prave privatnu žurku sa „Jack the Ripper“.

Spisak pesama:

1. Higgs Boson Blues
2. Far From Me
3. Stranger Than Kindness
4. The Mercy Seat
5. And No More Shall We Part
6. Wide Lovely Eyes
7. Mermaids
8. People Ain’t No Good
9. Push The Sky Away
10. Jack The Ripper