Nick Cave & The Bad Seeds – Ghosteen (2019)

Nick Cave & The Bad Seeds - Ghosteen
9,5/10
Izdavač: Ghosteen Ltd, 4.10.2019.
Producent: Nick Cave, Warren Ellis
Žanr: alternative rock
Trajanje: 68:10

 

Od agresivnog pankera koji se bezumno dere u mikrofon, pa sve do elegantnog romantičara sa najlepšim ljubavnim baladama, Kejv nam je tokom svoje duge karijere pokazao svoje različite verzije. Iako verovatno imate svoju omiljenu, ne treba očekivati da će baš nju pokazati na sledećem albumu. Jer, šta god očekivali, to sigurno nećete dobiti. Dobićete nešto potpuno neočekivano.

Novi, sedamnaesti album Kejva i njegovog lošeg semenja “Ghosteen” i samim načinom na koji je najavljen predstavlja iznenađenje. Kejv ga je, bez ikakve prethodne promocije, najavio samo deset dana pre izlaska na svom fan sajtu The Red Hand Files u odgovoru fanu koji ga je pitao kada možemo očekivati novi album. Tada je objasnio da je u pitanju dupli album. Osam pesama sa prve ploče predstavljaju decu, dok su dve pesme sa jednom recitacijom između njihovi roditelji.

S obzirom na to da ovaj album predstavlja završetak trilogije koju čini zajedno sa prethodna dva albuma, Push The Sky Away” (2013) i Skeleton Tree” (2016), ne čudi što se, posebno pri prvom slušanju, može učiniti da zvuči veoma slično njima zbog elektronskog zvuka, za koji je svakako zaslužan Kejvov najbliži saradnik, Voren Elis. Ipak, na ovom albumu je njegov uticaj posebno očigledan, muzika je još apstraktnija i minimalistički pristup još izraženiji. U muzici kao da postoji prostor, stvara se osećaj da vazduh struji kroz pesme, album svojim većim delom pomalo zvuči kao duhovna muzika. Sve numere povezuje jedna nit, što čini da album zvuči kao nedeljiva celina. Ono što posebno iznenađuje je Kejvov glas, koji na ovoj ploči na trenutke zvuči pomalo krhko, kao šapat i često prelazi u falset.

Prvom pesmom, “Spinning Song“, Kejv pokazuje svoj već poznati dar za pripovedanje, postepeno razvijajući priču, stvarajući svojim rečima slike pred očima slušaoca, puštajući ga da tokom malih pauza između strofa iščekuje s nestrpljenjem ono što će se sledeće dogoditi. Pesma počinje stihovima “Once there was a song / The song yearned to be sung / It was a spinning song / About the king of rock ‘n’ roll”, aludirajući na Elvisa Prislija. Onda nas vodi do njegove kraljice (“The king had a queen”) koja je u bašti posadila drvo, na kome je, kada je ono poraslo, ptica napravila gnezdo. Međutim, u međuvremenu je kralj umro, drvo zajedno sa gnezdom i pticom je palo, ali jedno pero se uzdiglo upravljajući svim vetrokazima. Sa slike pera koje se vrti u vazduhu Kejv nas vodi u svoju kuhinju u kojoj neko, možemo pretpostaviti da je to njegova žena, sluša radio, verovatno baš Prislija (“But the feather spun upward / Upward and upward / Spinning all the weather vanes / And you’re sitting at the kitchen table / Listening to the radio”). Dakle, Elvis možda jeste mrtav, ali za sobom je ostavio svoju muziku, kao što je ptica ostavila pero. Na isti način i nama drage osobe žive kroz svoja dela i naša sećanja na njih čak i kada nas napuste. Onda Kejvov glas prelazi u falset i on ponavlja sithove “And I love you”, “Peace will come” i “A time will come”.

Ti završni stihovi nas prilično dobro uvode u tematiku koja prožima ceo album. Dok će se svako ko je poslušao prethodni album “Skeleton Tree”, za vreme čijeg snimanja je Kejvu poginuo sin, složiti da je veoma mračan, “Ghosteen” predstavlja izlazak iz tog mraka.

Tako u drugoj pesmi “Bright Horses” Kejv govori o optimističnom pogledu na svet. Na njenom početku on peva “The bright horses have broken free from the fields / They are horses of love, their manes full of fire / They are parting the cities, those bright burning horses”, dok u drugoj objašnjava da su konji zapravo samo obični konji i grive im nisu pune plamena, polja su obična polja, ali ljudi su jednostavno umorni od toga da posmatraju svet onakvim kakav zaista jeste. U poslednjoj strofi on ostavlja te misli po strani jer se njegova draga vraća sledećim vozom. Na kraju pesme zaključuje: “Well there are some things / That are hard to explain / But my baby’s coming home now / On the 5.30 train”.

Kao i u ovim stihovima, u većini pesama Kejv se jednoj osobi, sa kojom, čini se, prolazi kroz sve ono o čemu peva, obraća s posebnom nežnošću. Posebno je lep stih iz pesme “Night Raid” u kom kaže: “I slid my little songs out from under you”. Zanimljivo je da ga je Kejv napisao još u svojoj knjizi iz 2014. godine, “The Sick Bag Song“. Izgleda da mu je posle pet godina konačno našao mesto.

Međutim, prevarili biste se kada biste pomislili da je sve tako savršeno. Nije, a ne može ni biti. Ovaj album se ipak suočava sa patnjom, predstavlja put koji vodi iz tame ka svetlosti, ali ne može biti lako okončati taj put. Zapravo, možda je nemoguće ikada izaći na svetlost u potpunosti, jer, kako i sam Kejv kaže u naslovnoj numeri, “The past with its fierce undertow won’t ever let us go”. Ima još stihova koji naznačavaju težinu tereta koji ta borba nosi, kao kada u “Sun Forest” kaže: “And it isn’t any fun, no it isn’t any fun / To be standing here alone with nowhere to be / With a man mad with grief and on each side a thief”.

Ipak, Kejv jasno ističe da na tom putovanju nije sam. Na celom albumu je prisutan osećaj kolektivizma, bilo da je sa njim jedna osoba ili više njih. To je jasno izraženo u pesmi “Galleon Ship” gde on u jednoj strofi peva “For we are not alone it seems / So many riders in the sky / The winds of longing in their sails / Searching for the other side”, kao i u “Ghosteen Speaks”, kroz koju se sve vreme provlače stihovi poput “I am beside you / You are beside me” ili “I think my friends have gathered here for me”.

Prva pesma se na neki način suočava sa smrtnošću, a poslednja, “Hollywood“, ulazi dublje u tu temu. Na njenom kraju Kejv nam govori budističku priču o Kisi Gotami koja se, očajna nakon što je izgubila svoje jedino dete, obratila Budi za pomoć. On joj je rekao da ga može vratiti u život ako ode do svake kuće u selu i uzme jedno seme slačice, ali samo pod uslovom da u toj kući niko nije umro. Međutim, Kisa nije sakupila nijedno seme jer nije pronašla nijednu takvu kuću. Tada je shvatila da je smrt neizbežna, pomirila se s time i otišla u šumu da sahrani svoje dete.

Ova priča je sama za sebe već dovoljno potresna, a kada je prepričava neko ko deli Kisinu sudbinu, ona dobija još veću dubinu, ali samim tim i dodatnu težinu. “Everybody’s losing someone”, peva Kejv, podsećajući kako sebe, tako i druge koji su preživeli velike gubitke, da nisu sami u svom bolu. Kada drhtavim glasom zapeva “It’s a long way to find peace of mind”, teško da nećete osetiti kako se nešto duboko u vama pokidalo. Ipak, ova pesma, pa i ceo album se završavaju optimističnim stihovima, slično kao prva pesma: “And I’m just waiting now for my time to come / And I’m just waiting now for peace to come”.

Kejvov glas u falsetu, manjak instrumenata, tekstovi o potrazi za mirom i optimizmom – sve to nekome može zvučati krajnje čudno. Međutim, upravo u tim šupljinama stvorenim “nedostatkom” instrumenata, u Kejvovom visokom pevanju koje zajedno sa pratećim vokalima doprinosi tome da ceo album zvuči kao jedna duga molitva, u tekstovima prožetim nadom koja predstavlja revolt, prkos patnji i tami, baš tu je skrivena suština, duša ovog albuma. Samo joj morate dozvoliti da vas dotakne. Kejv vam je postavio izazov. Na vama je da li ćete ga prihvatiti.

Spisak pesama:
Part One
1 Spinning Song
2 Bright Horses
3 Waiting for You
4 Night Raid
5 Sun Forest
6 Galleon Ship
7 Ghosteen Speaks
8 Leviathan
Part Two
1 Ghosteen
2 Fireflies
3 Hollywood