Mumford & Sons – Wilder Mind
Izdavač: Gentlemen of the Road/Island/Glassnote ( 4.5.2015.)
Producenti: James Ford i Aaron Dessner
Trajanje: 47:35
Žanr: Alternative rock
Ocena: 7
Markus Mamford i njegovi sinovi (ne bukvalno) sa “Wilder Mind” nalaze se na prekretnici karijere. Bacili su bendžo, ubacili električnu gitaru i bubanj i spremaju se da postanu stadijumski bend. Nije sve to revolucionarno kao kada je Bob Dilan na folk festivalu ubo Fendera u pojačalo, ali za ovaj bend pričamo o ogromnoj i njima značajnoj promeni.
Mumford & Sons su postali poznati mahom zahvaljujući albumu “Babel” iz 2012. godine koji je nagrađen i Gremijem. Sa samo dva albuma iza sebe oni su uspeli da postanu stvarno veliki bend koji bez problema rasprodaje koncerte i osvaja publiku na kom god festivalu se pojavi. Nisu uživali nikakav kritički uspeh, ali su ih pojedinačni hitovi sa albuma i njihov interesantan folk rok i uglavnom veseo zvuk napravili miljenicima publike.
Prelazak u „naelektrisane“ rok vode bend je video kao prirodnu ekspanziju njihovog rada. Stoga je rad na novom albumu zahtevao i izvesne promene. Za početak, prekinuli su saradnju sa Markusom Dravsom. Pomalo i šteta, jer je Dravs daleko adekvatniji producent za ovu vrstu muzike nego što je bio za ono što su radili na prva dva albuma. Dravsova zamena za miks pultom bio je Ejron Desner, član benda The National pa ne čude mnoge sličnosti između ova dva benda. Takođe, tu je i Džejms Ford koji ima ogromno iskustvo, prednjače njegovi radovi sa Arctic Monkeys, Klaxons i Florence and the Machine. Kombinacija koja je dobra za promenu kakvu su M&S tražili.
“Tompkins Square Park” postavlja ton albuma koji će se baviti ljubavnom vezom na ivici raskida. A ako na to ne gledamo kao na tipičnu ljubavnu vezu već na raskid benda sa “Babelom” i folk muzikom, ova priča postaje daleko zanimljivija za posmatranje i analizu. Bend zvuči strašno melodično, imaju ponovo hitične i pevljive refrene, aranžmani su odlični i sve je lepo upakovano, a Vinston Maršal je i više nego snalažljiv na električnoj gitari. “Tompkins Square Park” je bombastičnija nego većina pesama na albumu. Iako ima tužnu priču, ritmična je i igriva. Kako kulminira sve je energičnija dok je na samom kraju naglo ne prekine sintisajzer koji se pretapa u narednu numeru “Believe” potpuno suprotnog tempa. Tiha, sintisajzer tugalica, preispitivanje ljubavne veze… Pesma koja nakon bridža i kratke gitarske solaže eksplodira i tera vas da iz sveg glasa uzvikujete stihove I don’t even know if I believe… I don’t even know if I want to believe.
“The Wolf” je uzbudljiva, jednim delom podseća na njihove starije radove, a drugim je neodoljivo slična sa nekim National pesmama. Markus je na njoj nešto raspevaniji, a bubanj i gitara se krvoločno utrkuju. Naslovna numere “Wilder Mind” u plan stavlja vokale, u čijem centru je Markusov hrapav i topao glas. Bend je uzdržan, i taj osećaj za razliku od prethodnog divljanja daje napet ton pesmi baš kao i tenziju koja lirički predstavlja momenat raskida. “Just Smoke” na ovom albumu legla je kao kec na desetku, iako ima tužni kontekst, vesele je melodije, sa pljeskanjem u pozadini… jedna simpatična prolećna pesmica, možda i skriveni dragulj na ovom disku. A onda taj optimizam zauvek sahrani naredna numera “Monster”. Uspeli su da uhvate svu depresiju i gorčinu raskida, bilo to opijanje po barovima ili lutanje praznim ulicama.
“Snake Eyes” dobija posebno priznanje za aranžman i izgradnju pesme. Klavirski mirna pesma koja vas vozi. Smireni ste, zakoračili ste do zamišljenje start linije… udahnuli ste duboko… čuje se It’s in the eyes I can tell, you will always be danger i počinjete da trčite besciljno koliko vas noge nose. Makar je to jedna deskripcija ove odlične pesme koja se od depresivne pretvara u rokačinu.
Nostalgična, kafanska pomalo (“pabovska” bolje rečeno), je “Broad-Shouldered Beast” koja se osvrće na tu istu ljubavnu vezu, samo u nekoj srećnijoj fazi. I od svih na albumu nekako je najviše folkerska. A jedina akustična je “Cold Eyes”, minimalistička balada Markusa Mamforda sa akustičnom gitarom (nisam našao podatak da li akustičnu gitaru sa njim svira Maršal ili je ovo one man show). Zanimljivo je da ovaj britanski bend već dva puta na albumu ima reference na Njujork. Prva je “Tompkins Square Park”, park na Menhetnu, a druga je “Ditmas”, park u Bruklinu, i oba su po bendu, izgleda, odlična mesta da ostavite devojku. “Ditmas” je samo na trenutak razbila monotoniju prethodnog bloka pesama, sa nešto veselijom bojom, ali je prekida već naredna “Only Love”. Kao da jasno žele da drugu polovinu albuma naprave usporenom i depresivnom, što posle dužeg slušanja postaje jako naporno i ubija kvalitet ove ploče. Album završavaju u istom stilu, numerom “Hot Gates” čiji je naslov referenca na Ognjenu kapiju u Termopilskom klancu, mestu čuvene bitke između Sparte i Persije. Obložena je velom smrti i jednim delom se nosi sa temom samoubistva. Jedan jako tužan kraj većim delom prijatnog albuma. Mumford & Sons je mrtav, živeo Mumford & Sons!
Dramatičnost oko toga što Mumford & Sons ne žele više da budu folk bend u realnosti i nije toliko strašna. Promena koja je prijatna, i dobro odrađena na ovom albumu. Jeste to malo razočarenje na albumu, ali će verujem na koncertima biti zabavno i interesantno čuti miks starih i novih pesama (zbog čega pomalo mrzim sve koji će ih ovo leta čuti po raznim festivalima, kao npr. u Belgiji). Jedina velika razlika je što je bend bio najbolji u muzici kada ste prethodnih godina pomislili na folk rok, a sada su samo osrednji alternativni rok bend. “Wilder Mind” je smeo potez sjajnog benda, kao i prethodnici nije miljenik kritičara, ali publika verujem da neće biti razočarana. Samo malo stpljenja i posle više preslušavanja zaljubićete se u njega.
Spisak pesama:
1. Tompkins Square Park
2. Believe
3. The Wolf
4. Wilder Mind
5. Just Smoke
6. Monster
7. Snake Eyes
8. Broad-Shouldered Beasts
9. Cold Arms
10. Ditmas
11. Only Love
12. Hot Gates
