Meshuggah – Immutable (04.03.2022.)

Izdavač: Atomic Fire

Producenti: Meshuggah

Trajanje: 66:43

Žanr: Extreme/Avant-garde/Progressive Metal

Ocena: 6,5

„Mislim da nismo mogli da napravimo veću grešku od ove… Da idemo na turneju sa bandom Meshuggah.” „A zašto?“ „Pa zato što su oni najbolji bend na planeti.” Ovo su riječi koje je 2015. godine izgovorio Robert Trujillo, basista Metallice. Nije kao da je Metallica bila na svom vrhuncu tada, ali opet… Ni Meshuggah nije bend čiji su članovi tada bili u cvijetu mladosti. Postoje od 1987. godine i od tada su, što bi se reklo „Force to be reckoned with“. Neki će reći da je ova ekipa iz Švedske kriva za nastanak djenta. Ali nije. Jesu li bili inspiracija da taj metal žanr nastane? Svakako da jesu, ali Meshuggah je mnogo, mnogo više od toga. Oni su žanr za sebe.

Otkako su 1995. godine izbacili „Destroy Erase Improve“ album, oni se ne takmiče ni sa kim. Ustvari, takmiče se sami sa sobom.  Jer, teško da će iko naći bend toliko kompleksan, slojevit, brutalan, poliritmičan i matematički precizan. Nema. Ne postoji bend koji je uspio, na ovaj način, da spoji ekstremni sa progressive metalom, da ubaci technical death metal i da doda malo groovea i avant-garde stila. Treba imati smisla za to, treba imati onu stvar, i treba imati umijeće i nevjerovatno izdržljive i jake prste i zglobove.

Bilo je bendova koji su probali da postignu nešto slično, nije da nisu bili blizu, ali način na koji je Meshuggah nastavila da bude tehnička i brutalna, a istovremeno dopadljiva i privlačna, ostaje vezan, apsolutno, samo za njih. I to njihovo majstorstvo koje se razvlačilo godinama prevazišlo je njihov relativni nedostatak inovacija. Sve do 2016. godine i „The Violent Sleep Of Reason“ albuma. Tu je već bilo očigledno da bend ostaje bez ideja i da bi bilo dobro da se neka kreativna promjena desi.

Šest godina kasnije dobijamo „Immutable“ koji je, slobodno se može reći, blago razočaranje. I dalje je to Meshuggah, bez ikakve sumnje, da ne dođe do neke zabune. Sa prvim taktovima uvodne „Broken Cog“ znamo o kom se bendu radi. Ali, problem je što je ovaj album jedna velika, duga, ravna linija.

Produkcija, možda, jeste previše čista, ali nije to najveća muka ovdje. Gitare zvuče kao da su blago „spuštene“ i usporene i više u nekom groove fazonu, ali ni to nije problem ovdje. Muzika, jednostavno, na ovom albumu ne djeluje energično i ovi ponavljajući rifovi sa čudnim i nepravilnim obrascima poprilično brzo postaju monotoni i dosadni. Bas je tu sve vrijeme, čuje se sjajno brundanje, Haake na bubnjevima je standardan, ali… Skoro čitav „Immutable“,  zvuči kao jedna dugačka pjesma od 40 minuta, sa izuzetkom tri pjesme.

Prva od te tri je „Phantoms„. To je pjesma koja je 4 minuta i 53 sekunde čistog brektanja i vibrirajuće energije. Sledeća odlična stvar na albumu je „God He Sees In Mirrors„. Možda i najbolja na istom, bar što se tiče Kidmanovih vokala. Kao i sve ostalo u njoj, tako je i njegov vokal ovdje nešto raznovrsniji i pjesma je jedan lijepo upakovani neskladni bijes i haos. Treća stvar vrijedna pohvale je instrumental i, ujedno, i najduža pjesma na albumu. „They Move Below“ je nešto mirnija i manje eksplozivna, ali i pored 9 i po minuta trajanja i nekih akustičnih djelova pokazuje, još jednom, raskošni talenat ove ekstremne petorke iz Švedske i zvuči kao Tool na steroidima.

Još jedan od problema ovog albuma je i njegova dužina. Ovo je, za sada, najduži album u Meshuggah diskografiji, pa kako se potrefilo da je i najgori, vremenom postaje pravi izazov izdvojiti sat i kusur vremena za njegovo preslušavanje. Bend je u grooveu proveo više vremena nego što je trebalo, pa ostaje žal za frenetičnim i agresivnim momentima sa prethodnih izdanja. Jednostvano, nema vibracija koje se osjećaju na ranijim izdanjima.

Kao što rekosmo, ovo je Meshuggah, ali Meshuggah koja ne ispunjava očekivanja fanova. Ovo je album koji smo čekali, a dobili smo album koji zvuči kao Meshuggah koja ne brine o prošlosti, nego eto, kao album koji je snimljen tek da bi bio snimljen. Fan kome Meshuggah nije jedan od omiljenih bendova, a voli ovu vrstu metala – biće zadovoljan. Pravi Meshuggah fan će, ipak preslušati sve od „Destroy Erase Improve„, pa do „Koloss“ i tu naći mir. Ili haos.

Spisak pjesama:

1. Broken Cog
2. The Abysmal Eye
3. Light The Shortening Fuse
4. Phantoms
5. Ligature Marks
6. God He Sees In Mirrors
7. They Move Below
8. Kaleidoscope
9. Black Cathedral
10. I Am That Thirst
11. The Faultless
12. Armies Of The Preposterous
13. Past Tense