Mastodon – Once More ‘Round The Sun
Izdavač: Reprise Records ( 24.7.2014.)
Producenti: Nick Raskulinecz
Trajanje: 54:08
Žanr: Progressive Metal, sludge, groove
Ocena: 9

 Mastodon važi za jedan od najcenjenijih bendova u progresiv metal žanru. Takođe njihova fan baza se neprekidno širi, što i nije čudno ako uzmemo u obzir činjenicu da je svaki album koji su do sada izdali odlično prošao kako kod kritičara tako i kod publike.

Oni su i ovog puta pokazali da ne vole da prave velike diskografske pauze pa su tako ovaj album izdali nešto manje od tri godine nakon albuma The Hunter, što je sasvim dovoljna pauza između dva izadanja, dovoljno da se prethodni lepo slegne, a opet dovoljno i da se publika uželi novih pesama. Fanovi su ovaj album sa nestrpljenjem isčekivali, naročito nakon pojavljivanja prvog singla i spota za pesmu High Road, aprila ove godine.

Već na prvo slušanje stiče se zaključak da je Once More ‘Round The Sun logični nastavak albuma The Hunter. U album nas uvodi pesma Tread Lightly sa atmosferičnom orijentalnom gitarom, koliko da zbuni slušaoca. Već nakon nekoliko sekundi kreće dobro poznat zvuk Mastodona. Sledi pesma The Motherload koja je moj lični favorit. Deo na koji jednostavno ne možete a da ne obratite pažnju je refren. Na prvu loptu vas možda neće oduševiti, naročito ako ste fan starijih albuma Mastodona, međutim dajte mu šansu i vratite se par puta na ovu pesmu. Nakon toga narednih nekoliko dana neće vam iz glave izlaziti „This Time, This Time Things’ll Work Out Just Fine, We won’t let you slip away”.

Sledi pesma koja je najavila album – High Road. Ovo je treća pesma na albuma i treća u kojoj je refren otpevan clean, dok je Sandersovo dranje stavljeno u drugi plan. Sa ovom praksom su nas upoznali na prethodnom albumu, te se da zaključiti da je to smer u kome ide razvijanje Mastodona. Kad je već reč o vokalima, novina je da je veliki deo vokalnih deonica otpevao bubnjar Brann Dailor. I na ranijim albumima Dailor se pojavljivao u ulozi pevača , međutim to su uglavnom bili prateći vokali i svega u par pesama je bio glavni vokal. Sanders i Dailor su fenomenalno uklopili svoje glasove na ovom albumu i to je jedna od stvari koja će vas sigurno oduševiti.

Kroz ceo album se osećaju uticaji progresiv bendova iz sedamdesetih, naročito u gitarskim rifovima i solo deonicama, međutim ima tu i uticaja Neurosisa, Deftonesa i tako dalje. Pesme imaju atmosferične trenutke, što čini da ceo album ima zanimljive „up and down“ momente. Takođe je primetno da članovima benda nije stran math rock, jer se u par navrata pojavljuju ritmičke zavrzlame koje su jako lepo uklopili u standardno sludge riljanje.

Cela naslovna pesma ima groove koji, siguran sam, zvuci nestvarno kada se čuje uživo. Ovo je ujedno i najkraća pesma na albumu sa trajanjem od jedva tri minuta. Čudno za Mastodon, ali da je i malo duža izgubila bi smisao. Ovako taman ima sve što je potrebno i odlično je uklopljena sa ostalim pesmama.

Chimes At Midnight i Feast Your Eyes nas vraćaju u Crack The Sky/Blood Mountain period. Vokale su u Chimes At Midnight su podelili Hinds i Sanders kao što su činili i na starijim albumima. Između dve najagresivnije pesme na albumu nalazi se balada, koliko god bilo čudno nazvati tako bilo koju pesmu Mastodona. Asleep In The Deep je pored toga što je najlaganija pesma, i prva pesma u kojoj se pojavljuju gosti. U pitanju su Valient Himself iz benda Valient Thorr na pratećim vokalima, kao i Ikey Owens na sintovima, poznat po saradnji sa mnogim bendovima među kojima su i Mars Volta, Jack White, De Facto, a gostovao je i na Mastodonovom Blood Mountain. Pored njih na albumu su gostovali i pankeri The Coathangers i Gary Lindsey u pesmi Aunt Lisa, kao i standardni gost Mastodona Scott Kelly (nije gostovao jedino na prvom albumu Remission), pevač i gitarista Neurosisa, u pesmi Diamond In The Witch House koja i zatvara album. Aunt Lisa će mnoge malo zbuniti, i mene je, u zadnjem delu kada u stilu čirlidersica krene Hey Ho poklič nalik na Ramonse. Svakako deo koji je sasvim suvišan u ovoj pesmi. Nakon nje fenomenalna Ember City, u kojoj je Dailor još jednom pokazao svoje vokalne sposobnosti. Takođe je i gitarski duo Hinds/Keliher u ovoj pesmi, kao i kroz ceo album, pokazao svoje umeće.

Završiti album i recenziju a ne pohvaliti producenta albuma Nicka Raskulinecza bilo bi bezobzirno jer je posao odradio perfektno. Svaki instrument, kao i vokali, zvuče baš kao što bi Mastodon i trebalo da zvuči. Oseća se zvuk Deftonesa, Foo Fightersa, Rusha, Stone Soura, s obzirom da je Raskulinecz radio sa svim ovim bendovima očigledno je implementirao neke stvari u Once More ‘Round The Sun.

Ostaje, na kraju, samo da se nadamo da će Mastodon nastaviti u svom stilu, i da će novi album ugledati svetlost dana za dve, tri godine. Ono što nikako, barem za sad, ne možemo znati je u kom smeru će oni na dalje ići. Sve do The Huntera albumi su im bili prepuni morskih nemani, kitova, lobanja, astralnih projekcija i tome sličnih tema, pa su tada spustili loptu, ubacili malo laganijih delova, skratili pesme. Once More ‘Round The Sun je logični nastavak te priče, međutim ono što jeste interesantno u vezi ove ekipe iz Atlante je da svašta može da im se prelomi u glavama do trenutka snimanja sledećeg albuma.

Spisak pesma:

1. Tread Lightly
2. The Motherload
3. High Road
4. Once More ‘Round the Sun
5. Chimes at Midnight
6. Asleep in the Deep
7. Feast Your Eyes
8. Aunt Lisa
9. Ember City
10. Halloween
11. Diamond in the Witch House