KOIKOI – Pozivi u stranu
Izdavač: Moonlee Records
Producent: Uroš Milkić
Trajanje: 47:43
Žanr: Alternative Rock
Ocena: 8/10

Mlakost u pisanju i promišljenost autora pri koncepciji dela u današnjem vremenu može biti pogrešno shvaćeno kao pristrasnost prema komfornoj zoni i nedostatak odvažnosti u stvaranju. Naime, ovo pogrešno shvatanje muzike, opusa i stvaralačke faze u kojoj se umetnik nalazi jeste deo problematike trenutne kulture. Ovaj problem, iako pretežno prisutan na zapadu gde je politika odavno pustila koren u umetnosti, često se javlja i kod nas, elem ne u tolikoj meri kao u Americi, gde se kvalitet umetničkog dela ogleda skoro isključivo u političkom narativu i besmislenoj provokativnosti.

Album o kojem ćemo danas govoriti ne predstavlja ništa od navedenog, ali u specifičnoj kulturološkoj situaciji, deluje kao jedno pametno i smireno „cimanje“ u zanimljivom pravcu bez preteranog signalisanja svoje različitost od onoga što se već nalazi na muzičkoj mapi. Postoji izreka američkog predsednika Linkolna koja glasi: „Da imam šest sati da isečem drvo, pet sati bih oštrio sekiru“, stavljajući pripremu ispred delovanja i „Da hodam po tankom ledu, prvi korak bi mi bio najsigurniji“, opet naglašavajući važnost opreznosti.

„Pozivi u stranu„, debi album beogradskog sastava KOIKOI, između očitih kvaliteta, jednu stvar radi bolje od drugih. Reč je o načinu na koji bend blenduje već poznato i uspostavljeno sa nečim novim i/ili zapostavljenim, gde se čini da je album manifestovan u okviru već uspostavljenog beogradskog brzog zvuka, ali sa nešto mekšim i nežnijim tendencijama. Vokalizacija na trakama predstavlja timski rad, često spajajući glasove članova unisono ili pak harmonijski ih slažući u maniru koji se može čuti u folkloru, posedujući distinktivnu polifoniju koja baca na kosovski napev.

„Pozivi u stranu“ predstavlja pomalo ćudljivo izdanje gde pesme često menjaju raspoloženje u toku trajanja ili pak pojačavajući/umekšavajući predominatno osećanje trake. Nekad pesma počinje sportski, lagano obitavajući na obodu emotivne intenzivnosti, s poprilično kul-bockajućim-disko ritamom, da bi na kraju ili pak u narednoj numeri srce trake eksplodiralo u divljoj distorziji.

Album se takođe odlikuje i nekim zanimljivim uticajima. Postoje očekivane reference na beogradski zvuk, što je u slučaju KOIKOI-a potpuno opravdano, gledajući na to da Beograd jeste deo muzičke pozadine ovog benda, ali i neki ne tako prepoznatljivi momenti, koji služe kao odrednica zvuka koji će bend možda pokušati da dostigne u budućnosti. Spoj ova dva elementa na albumu gradi jako interesantnu soničnu paletu.

Elem, neki evidentniji uticaji se mogu naći na pesmama poput „Plan„, čiji uvodni indie disko momenat evocira na neke prostije trake sa „Singles“ od Future Islands, pesme „Hrast“ čija gitarska eksplozija podseća na nešto što se može zateći na albumu „Velociraptor“ grupe Kasabian i „One koje bole boje se i vole“ gde ceo sint „vuče“ na jednostavnost izdanja „Twoism“ od Boards of Canada. U određenim pesmama mogu se zateći i svojstvene „pozajmljenice“ koje odaju još neke muzičke uticaje koji su našli svoje mesto u zvuku benda KOIKOI. Ovakvi momenti zatiču se u numerama „Dodol„, gde sint podseća na gitarskih motiv na kraju pesme „Do I Wanna Know?“ grupe Arctic Monkeys; „Krinolina“ koja poseduje identičnu bas liniju kao „Zapremina Tela“ na deonici posle strofe i „Kada ostari dan“ koja sadrži skoro isti riff na kraju pesme kao na „Schizophrenia“ benda Sonic Youth. Ovi detalji se mogu tretirati i kao omaži, ali i kao mali dokazi da, u sentimentu, bend jeste lepo naciljao.

Fotografiju za omot uzeo je Nemanja Knežević, dok je sam omot dizajnirao Mihajlo Kalabić koji je uradio zanimljiv posao, naglasivši dihotomičnost između modernog zvuka albuma i vizuelne reprezentacije koja evocira na ruralnost, prirodu i kantri.

Izdavši ovaj album KOIKOI je napravio svoj prvi korak u sigurnoj vodi, ali na pravom kursu. Ovim posve solidnim izdanjem, koje novom i zanimljivom muzikom zaista obećava, bend je sebe pozicionirao na izuzetno vidljivo mesto na mapi muzičke scene i slušaoce ostavio u nestrpljivom iščekivanju narednih koraka.

Spisak pesama:
1. Ogledalo je zrcalo
2. Plan
3. Dodol
4. Misisipi
5. Pozivi u stranu
6. Hrast
7. One koje bole boje se i vole
8. Hangar
9. Krinolina
10. Kad ostari dan