-

Naslovna Autorski članci Recenzije Kika – Posledica Puberteta (2019)

Kika – Posledica Puberteta (2019)

Kika -  Posledica puberteta

Kika – Posledica puberteta
Izdavač: Menart Srbija ( 21.3.2019.)
Producenti: N/A
Trajanje: 26 mins
Žanr: Pop-punk
Ocena: 2

  

Kristinu Jovanović Kiku najverovatnije znate kao beskrajno simpatični prateći vokal u bendu E-Play. Kada uzmemo to u obzir, najavu njenog solo albuma dočekali smo zaintrigirano. Pokazavši kako lajv tako i u studiju da i te kako ume da peva i nosi pesmu, Kika je jednostavno obećavala kao pevačica. Izdanjem „Posledica Puberteta“ sa bendom koji se po njoj zove, sav potencijal je jednostavno… ignorisan.

„Posledica Puberteta“ je pop-punk album, ili barem kako neko od ovih ljudi iz benda razume pop-punk. Osim nekoliko iskreno dobrih hukova i rifova, čini se da ko god ima glavnu muzičku reč u ovom bendu pank ne razume. No, to je samo jedan od problema ovog albuma. Glavni problem albuma je to što je neverovatno veran svom nazivu. Pubertet kao koncept može da prođe ako imate dvadesetak godina i svirate u KST-u kao predgrupa Babama na otvaranju letnje bašte, ali kada kao Kika, imate 26 godina, stvari počinju da odaju neprijatan miris.

U skladu sa ovakvim konceptom, Kristina iz nekog razloga peva kao da umesto kiseonika u slobodno vreme udiše helijum, a pritom naglašava nekakvu buntovnost učestalim psovanjem i namernim lošim forama kojih bi se postideo i Boro Čorbo. U uvodnoj „Drago Dragice“, čućete, kunem se, „Otkud ti u pola tri, jebote!“. Neprijatnijeg momenat u muzici nije bilo još od pojave snimaka Ekrema „Kuća – poso“ Jevrića na kojima pokojni zvuči kao dvotaktni motor na izmaku snage. Odličan početak albuma, nema šta. Pojedeš žabu kad se probudiš i sve kasnije je bleja. Ne lezi vraže, ima još osam numera.

Kada nekako svarite usiljenu blesavost i „šala“ vajb prve pesme, nasumično razbacane falševe i infantilni aranžman, dolazi šamar u vidu „Zaistinski“, koja je i zvanični singl albuma. Ako ste hteli da imate uvid u perspektivu toksične osobe na temu ljubomore, ovo je vaša stanica. Sledeća stanica može da bude u Palmotićevoj, jer ćete posle izlaganja ovom vidu pop-punka morati da razgovarate sa stručnim licem. Na veliku žalost ove pesme, inače vrlo dobar melodijski huk u refrenu bačen je na stihove „Zato voli i ti mene/Ja sam tvoje štene/Pazi koga gaziš i sa kim se maziš/Jer ćeš da najebeš“. Manje loše pozicioniranih psovki napiše pripravnik u redakciji Vicea.

Prosto je neverovatna količina mesta gde mlada i nesumnjivo talentovana Kika zapravo falšira na albumu. Zaista, kao da se radi o nekoj drugoj osobi koja nema veze sa onom koju znamo iz konteksta E-Playa. Primetno je da sve nekako i funkcioniše kada bend uspori i kada se bavi baladama umesto ljutijem pankom. Tada jednostavno nema prostora za neartikulisane zvuke za koje iz nekog razloga Kristina misli da imaju mesta na jednom muzičkom albumu ovog tipa. Iako joj glas i u tim momentima zvuči kao da ga jedva kontroliše, primetno je da joj bolje leži takav pristup. Recimo, pesma „Ja kad pričam“ pred sam kraj albuma, koja iako ima elemenata koje kao da je bezočno pokraden aranžman „Never Tear Us Apart“ INXS-a, zapravo najbolje funkcioniše na čitavom albumu. Slično se može reći i za poslednju „Nikad“.

Posle Kikinog nestalnog vokala, najveći problem ovog albuma su verovatno nebulozni tekstovi. Naravno, niko ne očekuje nekakvu poeziju od pop-punk albuma, ali za ove tekstove je „Sk8r boi“ „All Along The Watchtower“. Ako postoji logično objašnjenje za tinejdžersku liriku od strane odrasle osobe, voleli bismo da ga čujemo. Da li je sarkastično ili ne, ne znamo, ali tinejdžerska afirmacija psihopatoloških ponašanja i stavova se danas javlja samo u turbo-folku i „balkatonu“. Koliko daleko ovo ide, evo vam primera: „Ja nisam ljubomorna, tebra, već to tako treba!“, „Znam da ti i drugarica ste bliski, al’ znaj da hobiti su ludi iako su niski“. Takođe, nije mi jasno ko posle šesnaestog rođendana može da misli da je kul da izgovori „sedi pored ja“, ali ko sam ja da mi bilo šta bude jasno?

Aranžmani zvuče kao da su džinglovi za nekakvu niskobudžetnu emisiju humorističkog tipa. Muzičari koji stoje iza ovog albuma nisu tek nasumični ljudi pokupljeni sa ulice pa se iznenađenje-razočarenje ne zaustavlja samo na tekstovima i vokalima. Osim par dobrih deonica, ostatak zvuči kao da su ga pravili ljudi koji stoje kod Žike Šarenice i glume bend kad ih pitaju da naprave „taj pank amerikanski“. Još jednom, ponekad se desi da i muzika i vokalne linije imaju potencijal kao naelektrisani projektil, ali ih u tom slučaju iza ćoška saleti užasan tekst et voila, mast ode u propast.

Ovaj album će se verovatno reklamirati do iznemoglosti i svi će znati za novi ženski rokenrol pod imenom Kika. Ovo rokenrol nije, ovo zvuči kao nečiji ispunjeni hir za koji je neko uzeo novac, bez ikakve savesti šta će se plasirati kao proizvod. Šteta, moglo je bolje.

Lista pesama:

  1. Drago Dragice 2:05
  2. Zaistinski 3:21
  3. Daj Da Letim Sa Tobom 2:26
  4. Stalno Mi Te Malo 3:19
  5. Životinja 2:35
  6. Izgubljena 3:23
  7. Dišem 3:02
  8. Ja Kad Pričam 3:44
  9. Nikad 3:03

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe