Kanda Kodža i Nebojša – Uskoro (2019)

7/10
Izdavač: Mascom, 15.2.2019.
Producent: Vladimir Burić, Robert Telčer, Kaspar Vajnberg
Žanr: rock 'n' roll
Trajanje: 36:01

 

Na Sretenje Gospodnje, devet pesama rock ’n’ roll sastava Kanda Kodža i Nebojša našlo se na njihovom sedmom studijskom albumu nazvanom „Uskoro“. Proleća prošle godine pojavile su se, ispraćene spotovima, pesme „Misli dobro“, „Letnji dan“, „Jamajka“, a novogodišnji poklon fanovima bend je podario početkom decembra – u lyric video upakovao je „Tako volim da živim“. Tematski sličan prethodnim, ali gitarski veoma ubedljiv, album „Uskoro“ otpočinje i završava pravim rock zvukom, prekinutim u tri navrata laganijim ritom koji podseća na KKN s početka karijere.

Ploču (da, album se pojavio i na vinylu) otvara „Prekidi ponovo“. Naravno, stvar koja s pravom asocira slušaoca na „Prekide stvarnosti“. Težak zvuk gitare, na koji se uključuju bas i bubanj, i melodija iz pravca druge gitare žele dobrodošlicu uhu u ovo polačasovno iskustvo. Oliverovo gubljenje u maglama i teturanje Jelisejskim poljima do ljubavi, presecaju solo deonice Janka Mostarlića i Nenada Pejovića koji su najviše zaslužni što je KKN od rege, funk benda s početka karijere postao verovatno najbolji gitarski sastav balkanskog podneblja koji autentično opeva životne teme. Umeće da stvore rif potvrđuju u drugoj numeri – „Jamajka“. Kratka, brza, tvrda pesma kroz koju, esencija benda, Oliver Nektarijević svojim dupliranim glasnim žicama pokazuje vokalne sposobnosti zavrćući i podrhtavajući poslednje slogove reči u stihu – jedinstveno na rock sceni. Grub početak ploče razmekšava „Lakopolako“. Dok se Oliver napija sunca i vapi za osobom s kojom bi podelio zalazak istog kako bi upotpunio užitak prirode, lagano smenjvanje akorda ukrašavaju gitarske minijature kroz celu numeru.

Iz ove lepe slike KKN nas uvodi u horor, „Horor u BG“. Mrak je, ubice namiguju čoveku krvave košulje u gradu koji je nestao i potopljen je u mulj. Zato pesnik skoro nikada ne izlazi iz kovčega i saopštava da je dovoljno lamentirao nad Beogradom – referenca na Crnjanskog je jasna. Stravičnu sliku dodatno opisuju instrumenti koji dočaravaju neizvesnost kraja ove priče.

Koliko god Oliver u intervjuima isticao da ne prati dnevno politička dešavanja kako svoje biće ne bi zagadio, ova stravična scena koincidira sa stanjem na terenu, što sugeriše da se nije dovoljno otrgao okolnostima, ali zato uvek „Misli dobro“. Te okolnosti su slične kao pre dvadesetak godina, kada je nastao njihov drugi album „Igračka plačka“. Tada je Oliver govorio „Proći će i njihovo“. Muzički ove dve pesme su slične jedna drugoj. Sporijeg ritma, rege prizvuka i slične poruke. Učmalom društvu, u kome su beznađe, mržnja i prostakluk daleko ispred nade, ljubavi i kulture, potreban je onaj ko podstiče pozitivno razmišljanje, ko savetuje „Misli dobro“. Poveruj, osećaj i ponavljaj: sve će biti u redu. Misli šta možes dobro uraditi. Oliver svojim tekstovima ohrabruje i potvrđuje ono što je ranije rekao, potrebno je imati veru, nadu, ljubav i stav. Pozitivni ton se nastavlja kroz „Letnji dan“. Rasterećena, predvidiva, naivna, možda najslabija na albumu, ali potrebna je da oraspoloži ploču.

Iz najsporije ulazi se u najbržu stvar – „Tako volim da živim“. Furioznom, gotovo divljem početku prašenja prethodi odbrajavanje palicama. Na to Oliver upada stihom koji može odmah da uđe u sve rock udžbenike: „Svet se raspada isto kao i ja, al’ ja od onog što volim“. Očigledno inspirisan Čarslom Bukovskim, koji, istine radi nije podnosio rock n roll, Oliver nastavlja u tom maniru: „Smrt prilazi, al’ još uvek život mi je bolji“ – fora je uživati dok traje vožnja, vožnja života. Oliver je svestan toga i kaže „Tako volim da živim, tako se dobro osećam“. Hedonistički moto života punim plućima odvek je krasio njegovo stvaralaštvo. Na kraju poentira sa „Sve dok život gori u meni, ja ću da rasplamsavam“. Ceo bend je na visini zadatka. Janko i Nenad ispaljuju gitarski rafal koji ritam sekcija u rukama Vladana Rajovića i Boška Stanojevića čini značajno glasnijim i življim. Nesumnjivo vrhunac ploče. Ne čudi što je Mascom ovu stvar izabrao za single 2018. godine.

Bilo koja druga stvar odslušana nakon ove deluje sporo i teško, te „Uradio sam sve“ deluje na prvo slušanje kao pravi davež. Međutim, radi se o izetnoj tvrdoj, prljavoj stvari u maniru Roky Ericksona. Tom maniru odgovara prilično mračna lirika. Čak i kada je kompozicija jednostavna u smislu promena, brzine, akorda, bend ukrasima, detaljima dodaje na kvalitetu i time dobija na lepoti zvuka. Deveta i poslednja stvar na albumu pripala je obradi pesme „The Joker“ Boba Mosleyja. Ovaj dasa je možda poznatijeg kao jedan od momaka kalifornijskog rock sastava Moby Grapea. U izvođenju KKN pesma je preimenovana (ili nije) u „Čoek ker“. Rock standardom KKN razmradava nakon pretposlednje stvari, opominje da ne podmećemo leđa keru i stavlja tačku na odlično studijsko izdanje.

Zaključak je da Kanda Kodža i Nebojša zvuči veoma moćno. Verovatno su samo prve tri pesme dovoljne za takav sud. Gitare se savršeno kapiraju, prožimaju i jako dobro popunjavaju zvučni prostor. Ritam sekcija uvodi u pesme, izvodi iz njih i predstavlja čvrstu osnovu na kojoj se gradi zvuk benda. Na sve to Oliver karakterističnim tonom prenosi poruke koje su uglavnom slične. Razmišljajte, osećajte i činite dobro, volite se, radite ono što vas ispunjava, imajte stav i budite puni nade jer će „Uskoro“ biti dobro.

Lista pesama:

1. Prekidi ponovo
2. Jamajka
3. Lakopolako
4. Horor u Bg
5. Misli dobro
6. Letnji dan
7. Tako volim da živim
8. Uradi sam sve
9. Čoek ker