-

NaslovnaAutorski članciRecenzijeInterpol - El Pintor (2014)

Interpol – El Pintor (2014)

Interpol -  El Pintor

Interpol – El Pintor
Izdavač: Matador, Soft Limit ( 8.9.2014.)
Producenti: Interpol
Trajanje: 39:50
Žanr: Indie rock, Post-punk revival
Ocena: 7

 Post-punk revival pokret je početkom 2000-ih godina uzeo maha i preusmerio pravac kretanja mejnstrim alternativne muzike. Iako je kratko trajao, uspeo je da izrodi dosta odličnih bendova koji su ostavili značajan trag u rok muzici i, kako samo ime žanra indikuje, uz svojevrsnu reinkarnaciju post panka, kao i garažnog roka uneli određene svojine i potkrepili svoj ozbiljan autorski talenat. Jedan od takvih bendova i ujedno jedan od začetnika ovog fenomena je njujorkški Interpol koji je napravio dugoočekivani povratak svojim novim albumom „El Pintor„.

Interpol je prevalio dugačak put – od ishvaljenog prvenca „Turn On The Bright Lights“ koji i danas stoji kao najjače ostvarenje u njihovoj diskografiji, što muzički, što tekstualno, do kritički nepriznatog albuma iz 2010. godine, koji nosi naziv benda, ali nije uspeo ni blizu da opravda njegov stvaralački potencijal. I čini se da je Interpol od svog debija išao isključivo nizvodnom putanjom. Međutim, „El Pintor“ prekida taj niz – Interpol dosta dugo nije ovako dobro pisao pesme.

Svako ko je iole upućen u rad ovog benda zna njegova glavna obeležja: antemični refreni i pamtljive melodije, gitarske deonice koje se preklapaju, snažne bas deonice i teatralni vokal Paula Benksa koji samouvereno iznosi tekstove često ljubavne tematike. I tu formulu dobijamo i na ovom albumu, na žalost bez ikakvih naročitih odstupanja. Mada taj nedostatak istraživanja i proširivanje zvučne slike bend donekle nadoknađuje dobrim pesmama. Na samom početku dobijamo umilnu, romantičnu introdukciju koja se najednom obustavi tranzicijom u melodične vokale i dramatične gitarske linije pesme „All The Rage Back Home“. Posle ovakvog brzog i furioznog otvaranja, kreću da se nadovezuju takođe upečatljive „My Desire“, „Anywhere“, „Same Town New Story“, „My Blue Supreme“, „Everything Is Wrong“ da bi za kraj bile ostavljene „Tidal Wave“ i „Twice As Hard“ koja pristojno zaokružuje čitavu celinu, obilnim klavijaturama, sporim tempom i sumornom atmosferom.

Iako je dosta dobrih ideja ovde predstavljeno, pesme generalno pate od šablonske „strofa-refren“ strukture, a to je jedan od razloga zašto su pesme retko intrigantne i zašto album ume, ponekad, da bude dosadan. Možda je bend trebalo da se strpi malo i da te ideje malo bolje razradi i složi. „My Desire“ na primer, uspešno iskače iz okvira jer je nekako najizloženija eksperimentaciji, a opet je prilično pevljiva, puna energije i dopadljiva. Nešto što takođe malo narušava celokupan utisak jeste produkcija, koja možda jeste upeglana i profesionalna i nešto je što, evidentno, svi današnji veliki producenti gađaju, ali nema nikakvu dinamiku i ponekad zvuči jako loše; „Ancient Ways“ ima odličan refren, ali iz zvučnika, za vreme istog, izlazi jedna ogromna, nejasna i uzburkana mrlja, jedino ukoliko se potrudimo možemo zapravo uočiti melodije koje bi, po nekoj logici, trebalo da vode i nagrađuju pesmu, a ne da je urušavaju.

Problem Interpola jeste što su u startu demonstrirali svoje najbolje ideje i najsnažnije emocije i upakovali ih u jednu celinu kakva je „Turn On The Bright Lights“ i njihova kasnija izdanja u poređenju sa njom su smešna, bez obzira što su i ona imala šta da pruže. Jedini način da se napravi ozbiljan napredak jeste da Interpol krene u redefiniciju svog zvuka i načina pisanja, mada nam takve, iole ozbiljnije, promene ništa ne nagoveštava. Ostaje nam samo da se nadamo da će nešto uraditi po tom pitanju i da će ponovo biti onaj opasan bend čija muzika više privlači pažnje nego njegovo ime.

Spisak pesama:

1. All the Rage Back Home
2. My Desire
3. Anywhere
4. Same Town, New Story
5. My Blue Supreme
6. Everything Is Wrong
7. Breaker 1
8. Ancient Ways
9. Tidal Wave
10. Twice as Hard