Iggy Pop – Free
Izdavač: Loma Vista Recordings (6.9.2019)
Producenti: Leron Thomas, Noveller
Trajanje: 33:44
Žanr: rock
Ocena: 8
Pismeni zadatak, tema je slobodna. Pre biste nestali s lica zemlje nego da pišete o bilo čemu. Ne znate šta biste, a morate nešto. Osećate se isceđeno nakon silnih slobodnih tema, a ne znate kako to da pretočite na papir. Želite da neko drugi napiše bilo šta u vaše ime. Želite da budete slobodni. Međutim, postoji bojazan da budete „provaljeni“, te napišete nešto traljavo, a svoje a loše i niste zadovoljni time. Ili ipak ne mora tako.
U sličnoj situaciji se našao sedamdesetdvogodišnji James Osterberg, koji je, svestan svog značaja, hteo da izbegne traljavi epilog umetničkog zadatka pred koji ga je očekivanje publike stavilo. Samo iskusan, odmeren i nenadmen čovek može biti tako slobodan i siguran da precizno odabere druge umetnike kojima može poveriti svoju emociju i pustiti ih da kroz njihovu ekspresiju ta emocija dođe do slušaoca. Bez straha da će biti „provaljen“, bez osećaja da potura nešto tuđe, već iz apsolutne slobode proizašle iz poverenja u drugog. Taj čovek je tuđoj ekspresiji svojih emocija i razmišljanja pozajmio glas i ime – Iggy Pop.
Kao svoje trbuhozborce Iggy je odabrao Lerona Thomasa, džez trubača iz Hjustona, i gitarsitkinju Sarahu Lipstateu, koja je možda poznatija pod pseudonimom Noveller. Njih dvoje su kroz muziku i tekstove (sem u dve numere) preneli Iggyjevo duševno stanje na novom, osamnaestom albumu jednostavnog naziva, ali jako komplikvanog značenja – „Free“.
Pustite album, dobro se zagledate u omot, a silueta poput sirene izvire iz okeana i veli dubokim glasom „Želim biti slobodan“. Klavijature se razlivaju i šire, dočaravaju beskrajnost, a za to vreme Thomasova truba vas vodi kroz ne najbolje osvetljen, zamagljen prostor, prelama obrise beskrajnosti, predočava emociju ploče i dolazi do njenog prvog opipljivog dela – „Love’s Missing“. Muzički čvršću potporu na drugoj traci preseca gitarsko umeće Novellerove, koja tačno zna kada i kako preseći bas-liniju ubacivanjem fraze u nekoliko sekvenci. Od mirnog, pribranog recitovanja, preko pevanja, do dubokog jecanja, čiju dramu konstatovanja da je ljubav odsutna, da nedostaje, da vrišti, da je budućnost mračna, da sat otkucava, pojačava truba, pojavljujući se naizmenično s levog i desnog kanala. Iako je junakinja pesme Ona, otvara se pitanje šta Iggy želi da nam kaže, kako se oseća, o čemu tačno razmišlja?
Sam Iggy je odgovor na postavljeno pitanje tražio i pronašao u delima drugih autora, u delu „We Are the People“, napisanom početkom sedamdesetih iz pera Lou Reeda, i „Do Not Go Gentle into That Good Night“, poeme Dylana Thomasa napisane neposredno nakon kraja Drugog svetskog rata. Iz Lou Reed arhiva u Njujorku uzeo je zbirku pesama i upravo „We are the People“ se našla prva u toj zbirci. Dopala mu se i verovatno je tada shvatio da će se, uz Thomasovu trubu i klavir, naći na osmom mestu njegovog novog studijskog izdanja. U Lou Reedovim rečima napisanim pre pedeset godina prepoznao je SAD danas. Da li to govori da se ništa promenilo nije ili govori o cikličnosti života u razmacima od pola veka, ovde ostavljam prostor za interpretaciju. Obavezno tekst pročitajte u celosti, izlazi iz okvira SAD. Odabir baš ove poeme Dylana Thomasa za svoj poslednji album (hronološki poslednji) može da zabrine obožavaoce lika i dela Iggy Popa. Poema govori o suočavanju sa svetlom koje se gasi, umire. Upućuje da se treba boriti, čvrsto suočiti s mrakom, te zato se ponavlja stih: „Rage, rage against the dying of the light.“ Na ove dve numere se savršeno naslanja, u istom tonu ostaje i zatvara album stvar „The Dawn“. Tama je izazivač, leći znači predati se, moraš uraditi nešto, bilo šta, jer taman je izazivač, baciće ti u lice sećanja, gola sećanja koja čine život malkice boljim, ako su ta sećanja dobra, smejaćeš se, dobro je smejati se u mraku. Ukazaće ti se ljubav i seks, ali ništa neće rešiti tamu, ona je neizbežna, zato stvaraj sećanja da imaš zbog čega u mraku da se smeješ. Dobro je smejati se u nerešivom mraku.
U prethodne tri rečenice je prepričana suština pesme, ali i suština celog albuma, te se ovde olako može povući paralela s albumom „Blackstar“ velikog blaženopočivšeg umetnika, jako dobrog prijatelja i berlinskog cimera Iggyja Popa, Davida Bowiea. Teme su slične: konačnost, suočavanje s smrću, refleksija na postignuto u životu. Atmosfera, emocija albuma, zvuci gitare u pojedinim pesmama, udarac doboša, džezast zvuk duvačkih instrumenata su stvari koje dodatno povezuju dva ostvarenja. „Free“ može biti odgovor i omaž „Blackstaru“, ali može biti još jedan oproštajni album.
Osim velikih ozbiljnih tema, na albumu su se našle i „neozbiljne“ teme i stvari, poput izimprovizovane dreke u porno-numeri „Dirty Sanchez“. Ukoliko vam značenje samog naziva pesme nije jasno konsultujte urbani rečnik, a ako to progutate, prevarite, onda se prepusite tekstu pesme koja leže na muzički gruv ispod. Radi se zapravo o suočavanju sa svedostupnim besmislenim internet seksom i požudnim „nastranostima“. Možda zato nedostaje ljubavi, jer nije svako pronašao svoju „Sonali“ ili je ne traži jer mu je jednostavnije da upali internet pretraživač. „Sonali“ je ljubav, ona voli i osmehom popravlja raspoloženje ljudima oko sebe, a posebno svojim voljenima. Ukoliko je imate, čuvajte je, pružite joj ljubav i „stay in your lane“. Ukoliko je pak nemate, potražite je, čak je i uhodite poput najpoznatijeg agenta – „James Bond“. Dobro iscrtanom bas-linijom ćete stići do nje veoma brzo, a usput će se uključiti gitara, upasti bubanj i kad je pronađete, zvuk će kulminirati u solo trubi.
„Glow in the Dark“ pesma jezive muzike, toliko strašne da bi je Džon Karpenter poželeo u nekom svom ostvarenju, ali takva muzika odgovara stihovima “servants will serve and king will rule”, “hypocrites point and call it corrupt”, “so turn off the light and watch me glow in the dark”. Na horor se nastavlja laganija i uhu milija stvar „Page“. Atmosferični tepih Iggy podere prvom reči koju izgovori. U zanosu otpevava versove, dok u refrenu konstatuje: “We’re only human.”
Možda tmurno i mračno poput ovog albuma, ali mi jesmo samo ljudi. Odigraćemo svoj deo u ovom svetu i produžiti dalje, neizvesno je gde i kako. Život je prilika i treba ga što više proživeti. Zato hvala Iggyju što se otrgao instrumentalnog, sirovog rok okvira i pokazao nam se u uzvišenijem i ekspresivnijem izdanju. Ruku na srce, zabrinuo nas je, ili nas je možda otrežnjujuće upozorio da stvaramo uspomene, kako na njega tako na ljude oko sebe, jer upravo one najduže traju.
Spisak pesama:
- Free
- Loves Missing
- Sonali
- James Bond
- Dirty Sanchez
- Glow in the Dark
- Page
- We Are the People
- Do Not Go Gentle into That Good Night
- The Dawn
