fbpx

-

Naslovna Autorski članci Recenzije Green Day - Father of All Motherfuckers (2020)

Green Day – Father of All Motherfuckers (2020)

Green Day – Father of All Motherfuckers
Izdavač: Reprise Records (7. februar 2020)
Producenti: Butch Walker, Chris Dugan
Trajanje: 26:16
Žanr: Garage rock
Ocena: 4,5/10

 

Trinaesti po redu album benda Green Day nije obišao neradu simboliku ovog broja i reći da nije najsrećnije produkovan, kako muzički, tako i vizuelno, samo donekle je eufemizam. “Father of All Motherfckers” je onaj album u karijeri muzičara koji pravi primetni stilski i tematski zaokret, a posle koga retko čija reputacija i podrška ostane neoštećena, i to naročito u vodama alternative. Polemika o neinovativnosti naspram žanrovskih prekvalifikacija je daleko kompleksnija nego što se čini, ali novi album Green Day-a nekako uspeva da istovremeno predstavlja odstupanje od prepoznatljivog opusa i njegovo besomučno recikliranje.

Sam vizuelni identitet koristi temu najprodavanijeg albuma benda iz 2004, “American Idiot“, prerađenu (estetski osakaćenu) u stilu “grafički dizajn je moja strast“. Pankerska cenzura psovke u naslovu je jednorog koji povraća dugu jer, kako navodi Billie Joe Armstrong, ništa ne govori “Je*i se!“, kao što to čini jednorog. Ono što dodatno uliva sumnju u ozbiljnost produkcije jeste celokupna najava i marketing koji su ili brutalno ironični ili su članovi benda na ivici kakve deluzivne epizode opisima poput “Najopasniji rok bend na planeti kojem je stalo” i “Opasne pesme za opasnu decu”.

Opasne pesme otpočinju titularnom “Father of All...”, koja je ujedno i prvi singl sa albuma. Falsetni vokali Billiea Joea su nekarakteristični i upitni za pevača kome to nije fah, naročito pored prepoznatljive nazalne impostacije koja je definisala njegov muzički izraz i ličnost. Ritmično tapšanje i energični refren prosto indukuju prizore neke trkačke igrice, što je, ruku na srce, čini zabavnom, ali ultimativno nedefinisanom. Ono što ovu pesmu izdvaja i doprinosi tom faktoru zabave jeste zanimljiva ritam sekcija i jammovanje bubnjara Tréa Coola.

Teško je komentarisati nešto manje od dva minuta vesele reklamske muzike. Drugi singl,  “Fire, Ready, Aim“, viđa povratak tapšanja i visokotonskih vokala i zvuka namenjenog za pozadinski motiv nekog produkta. Uostalom, možda sve objašnjava činjenica da je ova pesma zvanična tema za Nacionalnu hokejašku ligu i njene redovne televizijske prenose na NBC-u sredom.

“Oh Yeah!” od sva tri singla najviše naliči nečemu što bi proizveo Green Day, mada je to krajnje ironično, budući da je refren semplovao “Do You Wanna Touch Me” Garyja Glittera, u obradi Joan Jett. Ovo je bendu prva instanca da išta sempluje, a tekst i spot koji se bave popularizacijom instant-slave i influenserske kulture koje omogućavaju tekovine interneta su najbliže kritici što ovaj album sadrži – Ne da je to uvek nužan činilac muzičkog stvaralaštva, ali je prilično naprasna odluka da ovaj album “Ne bude politički nastrojen” za jedan pank rok/pop pank bend koji je svoju famu ustoličio albumom na temu američkog društva u eri Buša, a poslednji album im je “Revolution Radio“.

Iznenađujuće, singlovi ostavljaju daleko gori utisak nego što ostatak albuma pruža, te je opet pitanje da li je i u kojoj meri loš marketing bio nameran. “Meet Me on the Roof” odaje utisak pesme Billievog drugog benda, The Longshot, s tim što ovaj bend na povremeni prizvuk Bitlsa ipak zadržava autentično ispevavanje i opušteniju, alternativniju produkciju.

Ako zanemarimo naziv, “I Was a Teenage Teenager” može poslužiti kao naslednik Isusa iz predgrađa. Možda joj kvaliteti ne leže u tekstu, ali je izdvaja puniji zvuk i melanholični ton. Butch Walker, uostalom, jeste radio i na dva albuma Weezera, tako da su sličnosti objašnjive, ali i zanimljive u izvedbi Green Daya.

Prepoznatljivi Jailhouse Rock riff koji se provlači kroz “F*ck time” sa albuma “¡Dos!”, u “Stab You in the Heart” se, pak, vraća u celosti, prateći i glavnu melodiju pesme. Uz brži tempo i nešto malo manje panka, “Sugar Youth” se poziva na “She’s A Rebel”, mada je zasebno jedna od jačih elemenata “FOAM-a”. Možda je ovo trebalo da bude cover album. Svakako, konkretna progresija i energični riff, a naročito povratak Treovog jammovanja je nakon svakog novog slušanja čine prijemčivijom.

Boljim elementima se pridružuje i moderni prizvuk i eksplozivnost koji krase “Junkies on a High”, kao i “Take the Money and Crawl” u celosti, obe sa specifičnim refrenima koji se daleko lakše urezuju u pamćenje na prvo slušanje kao pesme sa nekakvim identitetom, negoli većina drugih, mahom reklamičnih numera.

Ritmično pljeskanje nije obišlo ni poslednju pesmu. Naime, “Grafittia” kombinuje sve upitne elemente koji neće naročito proslaviti ovaj album – od falsetičnih ispevavanja do recikliranja poznatih melodijskih linija. Količina produkcije uložena u jedan garage rock album je prilično zbunjujuća, uzimajući u obzir spontanu sirovost i melodijsku jednostavnost koja ga obeležava. Jednostavnost je tu, svakako, ali je krajnje sintetička.

Ohrabrujuće je to što je Green Day na samom pomolu isteka ugovora sa kompanijom Warner Records, pod čijom su markom još od 1993. Naime, izrodile su se mnogobrojne teorije da, budući da su bili u obavezi da iznedre još jedan album kako znaju i umeju, ovaj album i kompletna njegova simbolika zapravo jedan veliki srednji prst Warneru. Ono što je najviše ovu teoriju potkrepilo je sugestivan ton Billiea Joea tokom skorašnjeg intervjua, gde više puta raspoloženo spominje raskidanje ugovora. Ono što je razočaravajuće je što je jedan kanadski pop-pank trio, Panicland, uspeo da nenamerno doprinese zaveri svojim lažnim Green Day albumom, uloživši trud da fanovima podmetnu i “krišom” snimljene segmente novih pesama, sa vrlo uverljivim kadrovima i imitacijom vokala.

Jedan lažan album je uspeo nadmašiti pravi, ali se svim srcem nadamo, namerno fušerski album.

Lista pesama:

  1. Father of All…
  2. Fire, Ready, Aim
  3. Oh Yeah!
  4. Meet Me on the Roof
  5. I Was a Teenage Teenager
  6. Stab You in the Heart
  7. Sugar Youth
  8. Junkies on a High
  9. Take the Money and Crawl
  10. Graffitia