Forever Storm – Od pepela do večnosti (15. 9. 2023)

Izdavač: samoizdanje

Producent: Stefan Kovačević

Trajanje: 55 minuta

Žanr: heavy/power metal

Ocena: 7

Nakon gotovo decenijske pauze, Forever Storm, odveć poznato i priznato ime srpske metal komune, najzad se odlučuju na korak izdavanja novog studijskog albuma. Albuma, imena mu – „Od pepela do večnosti„. Svakako ne treba gubiti mnogo vremena na predstavljanje ovih Šumadinaca koji su sa prethodna dva izdanja, te nastupom na Wacken Open Air Festivalu (između ostalog), poodavno osigurali mesto kako u analima domaće scene, tako i u memoriji domaćih fanova.

Poštovanje prema Forever Storm se čini gotovo univerzalno, tako da je novi autorski uradak, nakon ovako duge pauze, neminovno događaj koji pobuđuje pažnju. Bar na lokalu. S razlogom piše na lokalu, jer koncept i izvedba albuma nesumnjivo ukazuju na to da je u velikoj meri ciljana klijentela zapravo domaća publika. Čak bi se moglo reći isključivo.

Zašto? Tematika. Prosto. Još pre prvih taktova albuma, sami naslovi pesama jasno govore o istoj. Tekstovi su ovoga puta na srpskom jeziku, što je i logičan izbor kada je „Od pepela do večnosti“ u pitanju. Prvi svetski rat, stradanje i herojstvo srpskog naroda i srpske vojske. Takođe, slušanje materijala u celosti naknadno otkriva da je gotovo sve ispričano iz prvog lica, iz ugla Momčila Gavrića, najmlađeg podoficira u Prvom svetskom ratu. Sudbina Momčila Gavrića za vreme Velikog Rata, a i nakon njega, je priča koja sama po sebi zaslužuje još jedan muzički tom, tako da toplo peporučujemo svima da se dodatno informišu kada je životni put ove ličnosti u pitanju.

Svirački, „Od pepela do večnosti“ predstavlja Forever Storm u punoj snazi. Gitarski rad je inzvanredan, odiše sigurnošću za vreme celokupnog trajanja albuma. Kroz sjajne solo deonice, i kroz pravo, punokrvno metal riffovanje, gitarski dvojac zaista suvereno demonstrira svoje umeće. Zanatski deo gitaristike je bez pogovora odrađen gotovo perfektno. Ritam sekcija takođe kvalitetno ispunjava svoju svrhu i nijednog trenutka ne odstupa od principa savršene neoriginalnosti. Neoriginalnost nikako ne stoji u negativnom kontekstu, već je reč o tome da na siguran način i bass gitara i bubanj obavljaju svoju funkciju i ne skreću pažnju na sebe.

Ista konstatacija o karakteru se može primeniti i na celokupan zvuk albuma. Korektan miks, ali blago neinspirativan, urađen po trenutnim standardima, bez želje za nekim većim iskorakom u odnosu na prethodni album, imajući u vidu da ga od „Tragedy“ deli čitava dekada. Zvuk gitara sumnjivo liči na neki Neural DSP plugin (ne mora da znači), što je u 21. veku čest izbor gitarista i igrača na sigurno. Bubanj, sa druge strane, zvuči možda malo sterilno, što može biti zasluga široke upotrebe semplova, što je karakteristika miksanja metala odavno. Suma sumarum, ovaj tehničko/svirački deo je sveobuhvatno dobar, što se pak ne može reći za sve segmente albuma.

Set problema, koji se otkrivaju tokom albuma, vezan je prvo za vokalnu izvedbu. Ona na prvo slušanje deluje adekvatno, ali u kontekstu priče posle nekog vremena prestaje da funkcioniše. Bez obzira što je Stefan vrlo dobar pevač, doza patetike kojom donosi pesme je jednostavno prevelika. U sprezi sa tekstovima, koji zapravo imaju identičan karakter, ovo daje specifičnu crtu albumu koja razvodnjava celokupan utisak. Ova impresija će se kod mnogih slušalaca teško izmeniti i nakon nekoliko slušanja će teško moći da je ignorišu. Ipak, za neke druge slušaoce, ovakav pristup naraciji albuma će možda biti i odgovarajuć.

Kada se sve sabere i podvuče crta, „Od pepela do večnosti“ je vrlo kontradiktoran album. Zašto? Jer je kao brilijantno odsviran konceptualni album trebalo da bude vrhunski, ali nije. Na krilima deklarisanog patriotizma doleteo je u sigurnost aktuelnog socijalno-političkog momenta tražeći priznanje. Njega će verovatno i dobiti od dobrog dela domaće publike koji sa Stefanom ili kompletnim bendom pak deli percepciju realnosti države u kojoj živimo.

Paradoks ovog izdanja je ujedno i enciklopedijski primer jedne određene pojave. Ona pokazuje kako bend koji je muzički, odnosno svirački, bez mane, koristeći se sve prisutnijim društveno-političkim narativom, koji se na ovaj ili onaj način ionako sve više žvaće, kao i vrlo površnom izvedbom, doprinosi višegodišnjem slabljenju uticaja rokenrola i gitarske muzike na publiku. Publiku koja tada ostaje prepuštena energičnijem i agresivnijem uticaju izvođača nekih drugih muzičkih pravaca i ubeđenja.

Ostaje nada da se bend ipak nenamerno, nikako svesno, priključio rastućem trendu gde narativ o nanovo pronađenom herojskom duhu nacije i slavnoj istoriji iste, maskira diskusiju o postojanju stvarnih problema koji prete egzistenciji većine građana Srbije, ali i same države uopšte. Takođe, zagrabiti inspiraciju iz naše prošlosti je jedno, znati je materijalizovati na pravi način je nešto sasvim drugo. Forever Storm nisu uspeli u ovom potonjem. „Od pepela do večnosti“ je mogao da bude masterpiece, magnum opus benda, ali je kuršum promašio metu i zabio se u pripovedački mediokritet.

Autor: Igor Stanić

Spisak pesama:

1. Prolog
2. Sin rata
3. Doktrina pobede
4. Marš izbrisanog puka
5. Na pragu ledenog pakla
6. Ostrvo spasa
7. Lament
8. Ognjena kapija
9. Povratak
10. Epilog