Fontaines D.C. – Skinty Fia (22.04.2022.)

Izdavač: Partisan Records

Producenti: Dan Carey

Trajanje: 44:52

Žanr: Post-Punk Revival/Gothic Rock sa Shoegaze uticajima

Ocena: 7.9

Da li je srodnost opravdana njihovim sličnim tembrom ili jednako prominentnim akcentom – uprkos ključnim razlikama u potonjem, budući da je frontmen Grian rođeni Dablinac, a Archy detinjstvo proveo između dva londonska distrikta – ostaje kao otvoreno pitanje, ali nema sumnje da vokalno, a ponekad i muzički, Fontaines D.C. zvuči kao mlađi brat King Krulea koji je, umesto po kabareima, svoje lude godine provodio na pankerskim i alternativnim svirkama. To je, otprilike, jedna neprekinuta nit singer-songwriterskog uticaja, koja se vuče kroz diskografski uradak ovog irskog post-punk benda, predstavljajući egzistencijalne i ljubavne storije kroz sanjalački zvuk i introspektivni svetonazor.

Na najsvežijoj ploči, Skinty Fia, koja je na police muzičkih radnji dospela polovinom aprila ove godine, prizemljena irska romantika iskrojena je kroz sve numere u jednakoj meri, omogućavajući im ravnomeran, jednorodan rasplet. S tim u vezi, raduje i činjenica da, po prvi put nakon neujednačenog „Dogrel“ (2019), i njegovih poletnih vrhova, ali isto tako strmoglavih, amaterskih padova; pa zatim i balansiranja romantičarske letargije sa agresivnom art-punkerskom osnovom tipa Idles na umerenijem nastavku, „A Hero’s Death“ (2020), lirika i muzika trećeg albuma, zahvaljujući novouvedenoj modernističkoj direktnosti, zrače samopouzdanjem i govore sa nove pozicije autentičnosti.

A da je album protkan motivima ljubavi govori već i naziv uvodnika „In ár gCroíthe go deo” – u prevodu s irskog, „U našim srcima zauvek“. U skladu sa uspaljenim emocijama, između ove i osme po redu titularne trake, pesme će nositi robustan, ubojit ritam, pravo iz škole Sama Fogarina – iako ni blizu toliko kreativan; dok na rubovima, bend otvoreno flertuje sa bristolskom školom, krijući brejkbitove iza producentske šminke i trip hoperskih efekata.

U pogledu tempa, smenjujući lagano tinjajuću shoegaze vatru stvari „Big Shot“ i MBV-olike „Nabokov“, pa i staložen, srednje brz klopot deklarativne „How Cold Love Is“, „Fontane“ pršte punim intenzitetom, na energičnoj revivalističkoj singlici „Jackie Down the Line“, koja će – stavljam sve na kocku – za desetak godina sijati kao jedan od evergrin hitova, u poimanju trenutne generacije rok fanova.

Grianu i ekipi može se pozavideti na lakoći sa kojom sto puta ponovljene muzičke ideje prezentuju kroz svoju nokturnalnu svirku, dostižući kulminaciju na apsolutno besprekornoj „I Love You“ – demonstraciji svega najboljeg što imaju da ponude na jednom mestu. Glupavo iskrena, smušena sentimentalnost u sklopu sa fragilnim gitarskim bekom, koji su svojevremeno usavršili The Sound, krije politički volatilan bol naratora – razočaranog, zaljubljenog irskog patriote, zatečenog pred engleskim „farovima“ nalik jelenu sa omota ploče koji se, iz rođene šume, nekako obreo u sred nečijeg, tuđeg hodnika.

Što se čežnje za domom tiče, ni ovog puta nije izostala pastoralna numera, zaokruživši trilogiju nakon nezgrapne folk rock stvari „Dublin City Sky“ – uzgred, hvala bogu da je bend, ne računajući ovu neuspešnu epizodu, uglavnom zaobišao idiotske formule tzv. „keltskog“  rocka –  i nostalgične balade „Oh Such a Spring“ sa prošlih albuma. Instrumentalno najprimitivnija, i vrlo verovatno snimljena uživo u studiju, „The Couple Across the Way“, sa svojim skromnim vokalnim harmonijama i repetitivnom melodijom na harmonici i klaviru ipak zvuči najmanje veštački od sve tri – opet, oda moći neposrednog izražavanja.

Iako album, donekle očekivano, zvuči transcendentno možda tek na dva glavna singla, ogromna većina materijala nikako nije za bacanje. Ovo je jedna solidna, zrela ploča, najpre namenjena onima koji ne mogu da pronađu svoje mesto pod suncem, i osećaju se strano u sopstvenoj koži. Ukoliko, ipak, tražite nekakvu revoluciju u zvuku, verovatno možete zaobići ovaj opus – vrhunac inovacije ovde je u pametnom korišćenju i kombinovanju dosta očiglednih i brojnih uticaja što, vredi naglasiti, retko ko na današnjoj sceni ume da izvede ovako dobro.