Figurative Theatre – Svet će opet biti savršen pt.2: Destination-Black Planet
Izdavač: Black Planet Records ( 17.9.2013.)
Producenti: Peđa Živanović, Vladimir Popović
Trajanje: 33:30
Žanr: Eksperimental, Industrial, EBM, Glitch
Ocena: 7

 Izdavačka kuća Black Planet Records je u prethodnih nekoliko meseci očigledno napravila više krupnih pomaka u reafirmisanju alternativne muzike na koncertnoj i internet sceni. Pod tim mislim prvenstveno na scenu Srbije ali u nešto manjoj meri i scenu celokupnog Balkana.

Sa kompilacijom “Balkan under the radar” kuća je najavila iskorak od svoje dotadašnje filozofije forsiranja underground elektronskih projekata. Brigand i There. su sasvim dovoljni razlozi zašto se taj korak pokazao uspešnim. Međutim pozamašna prašina koja se digla oko prethodna dva pomenuta izdanja pomalo je bacila u senku bend Figurative Theatre koji ne samo da su najstariji rezidenti etikete već u suštini i jesu sama etiketa. A to je zaista prava šteta jer su FT, po svemu sudeći, snimili svoj najzreliji album do sada.

Bend se i dalje kreće u kompjuterski nabijenim EBM i haotičnim glitch vodama ali je razlika u tome što su te stvari na “S.C.O.B.S. pt2: Destination – Black Planet“ dobile određenu radijski-prijateljsku crtu zbog koje je ovaj album pitkiji od svojih prethodnika. To se najbolje može primetiti u tri pesme koje imaju vocal mix u zagradi. Vokal Peđe Živanovića dobija konačno ljudski, neisfiltrirani, oblik koji smo do sada mogli čuti samo uživo na koncertima. Što se stila pevanja tiče mogu se povući određene paralele sa Dobrim Isakom, Lunom i La Stradom. Od novijih bendova, recimo, Tobija je prihvatila slični post punk izraz.

Prva pesma na albumu pod nazivom “Mammatus oblaci” je jedna od onih stvari koja se dešava jednom u karijeri. I izvesno je da će baš ova numera postati neki vid potpisa benda kao i standardni zicer na budućim setlistama. Pored nje tu su još i “Satori” i “Entropija”. Potonja od njih dve sadrži jedan, maltene Rammstein, momenat gde gitara potpuno neočekivano zvuči kao-gitara! Ove tri pesme su sigurno najbolji početak koji će nekom znatiželjnom anti-električaru približiti duh i poruku koju ovaj bend već godinama zastupa. Pored njih svakako treba izdvojiti singl “Kolektivno nesvesno” kao i “Megamarket utopiju” koje, iako u tradicionalnijem FT izrazu, odlično prate “nosioce” albuma. Lirički su oblikovane kroz parole bliske slem poetičnoj priči (Bokerini prvi pada na pamet) i kroz samo par stihova sasvim jasno ističu svoju poentu. Uzmimo za primer “Megamarket utopiju”:

Potrošačka korpa je prazna
Potrošač je prazan
Katalog u glavi
Moj um je prazan

Jasnije od priloga na Dnevniku zar ne.

Baratanje tim parola-stihovima bend odlično koristi i u svojim live performansima. Njih je nezahvalno objašnjavati sad ali imajte na umu da možete očekivati lomljenje maski čekićima, obmotavanje u trake i kese za smeće i tome slično… Sve ono što će još jasnije oblikovati poruku koju FT nose sa sobom.

Iako ovaj drugi deo sage “Svet će opet biti savršen” svojim naslovom nagoveštava beg u nešto nepoznato, znajte da Figurative Theatre ne beži nigde i da je i dalje čvrsto zaglibljen u sve probleme savremene civilizacije. Uostalom, da li postoji planeta crnja od ove naše?

Lista pesama:

1. Mammatus oblaci (vocal mix)
2. Kolektivno nesvesno
3. Satori (vocal mix)
4. A.R.
5. Entropija (vocal mix)
6. Corridors (mindblowing mix)
7. Hate me or not
8. Megamarket utopia
9. Hikiko mori (ft. Fat Zed, Sonic Art)