fbpx

-

Naslovna Autorski članci Recenzije Dram – Nećemo promeniti svet (2020)

Dram – Nećemo promeniti svet (2020)

dram - Mi nećemo promeniti svetDram – Nećemo promeniti svet
Izdavač: PGP RTS, 25.12.2019.
Producent: Ivan Mirković Bambi
Žanr: pop-rok
Ocena 4/10

 

 

Zvanična prezentacija benda dram tvrdi sledeće: „dram je superstar indi elektro too-much-pop rokenrol bend sa beogradskih opština ali i ujedno jedina „indiegas“ grupa u regionu.“ Prvenac „Nećemo promeniti svet“ izdat je za renomiranu izdavačku kućetinu PGP RTS. PGP RTS se definiše kao jedna od velikih izdavačkih kuća u ovom delu Evrope. Termin indie, ili transkribovano indi, označava stvaralaštvo pod nezavisnom etiketom, obično propraćeno bez mešanja ovog ili onog čoveka neke velike diskografske kuće. Iz navedenog, sasvim je logično zaključiti jednu od naredne dve stvari: 1) bend dram ne zna šta znači „indie“ i koriste taj termin pogrešno u svom predstavljanju; 2) bend dram se lažno predstavlja svojoj publici.

U slučaju da je prva pretpostavka netačna, bendu se tu i tamo može progledati kroz prste (Artan Lili je karakterisan kao noise bend, čak i od strane yours trulya, L-O-L rekli bi mladi, SARS je nekada davno prodavao priču da su ska bend, a Dubioza Kolektiv ne prihvataju da su narodnjaci). Ako je indie iskorišćen u naletu muzičke neosvešćenosti, posebno kada je bend ovako mlad, to je zbilja gadan greh. No, možemo i da ostavimo trivijalnosti po strani i krenemo u slušanje ovog benda i problemi, nažalost, ne nestaju. Štaviše, gomilaju se i prepliću sa momentima kada biste rekli da postoji potencijal da od svega ovoga bude nešto.

Iako je na keca jasno da su u pitanju talentovani dečaci, nešto sve vreme nije na mestu. Ako pogledamo globalnu sliku, primer ovakvog benda možemo videti u (ne)čuvenom Greta Van Fleet. Led Zeppelin je u ovom slučaju zamenjen bendovima kao što su Imagine Dragons ili Alt-J. Vokalne harmonije koje podižu “tenziju” i dramu, suptilni upliv klavijatura u gruv i „brejkovi“ direktno su pozajmljeni iz opusa pomenutog lasvegaskog benda. Istina, prvi put na našoj sceni, pod okriljem najveće izdavačke kuće imamo zvuk koji možda može da se nosi sa nekim svetskim mejnstrimom iz poslednjih deset godina, ali po kojoj ceni? Ovo što je poput precizno složene lazanje isporučeno na trpezu kasni jedno maksimalno šest godina za poimanjem „indi“ muzike američkog mejnstrima. To je, doduše, najmanji problem. Mnogo veći problem je potpuno formulaični način pisanja pesama i aranžmana. Produkciju i deo zasluga za aranžmane potpisuje Ivan Mirković Bambi, poznat kao producent poslednjih radova Bojane Vunturišević, Ane Stanić, ali i kao saradnik Šaka Polumente, Dragane Mirković i The Frajli. Produkcijsku ispeglanost je sasvim okej očekivati kada je album u izdanju PGP RTS-a u pitanju, ali u slučaju ovih mladih sokolova, oslanjanje na studijsku magiju naprosto guši potencijal.

Potencijal mladosti ove četvorke moraju pomalo da guše i oni sami. Stiče se utisak da je kopiranje (po priznanju) najvećih uzora Imagine Dragons otišlo daleko dalje od dozvoljenog pa imate utisak da slušate jeftin američki pop rok za KUSF FM koji piči negde u sobi na afteru žurke nekog Alfa Beta Teta Gama bratstva na Kornelu ili Prinstonu. Svaka dramatična promena i prelaz je na mestu gde će te ga očekivati („Mi nećemo promeniti svet“ je školski primer ovoga). Karakterističan glas Stefana Aćimovića se sve vreme dvoumi da li će biti pokušaj soula (“Sami“) ili tzv. jock rock (naslovna pesma ili “Nije sve kao što izgleda“). Kada je u režimu rada u kojem emituje svoj maksimum, Stefan kao da koristi jedan te isti trik u kome „lomi“ melodijsku frazu tako da ispadne emotivnija i sve potom dobija obrise preterane karakterizacije. Dok smo na vokalu, još jedan od aspekata koji se može pisati na račun mladosti su tekstovi. Tekstove uglavnom potpisuje Aćimović, dok na većini pesama ima saučesnike iz benda. Naime, iako slušanjem to nećete odmah primetiti, tekstovi mahom kao da nemaju nit. Gomila stihova koji odlično zvuče odvojeno, ali zajedno ne čine preterano koherentnu celinu. Kada se stave „na papir“, reči ovih pesama zbirka su „one-linera“ i dalje od toga ne idu čestu. To možda deluje najjače i najmisterioznije na svetu kada imate 22 godine, ali davno beše, ne bismo da nagađamo.

Da ne bude sve tako crno na polju pevanja zaduženi prateći vokali. U pesmi “Grad (Nisam te nikada ni voleo)“, dok Aćimović u završnici pesme forsira falset do visina na kojima je prijatnost upitna, prateći vokali vrlo dobro vade pesmu. Ovo je primer toga kakav dram bend može da bude bend, kada bi se samo više uživeo u ulogu koja mu pristaje. Postoje, naravno i retki momenti kada sve nekako štima, kao na primer poslednja pesma “Beskrajno” ili gitarska linija u pesmi “Ona“, koju nažalost sahranjuje banalan tekst.

U ovakvoj mešavini generalno promašenih meta i nedovoljno upečatljive prezentacije, teško je izvući preterano pozitivan utisak. Da, određene melodije ulaze u uši, ali i izlaze iz njih dok ste rekli dram. Na kraju, deluje kao da je evidentni talenat ovih momaka ugušen ovakvim „blendom“. Poređenja radi, zamislite da neko pokušava da se predstavi kao osoba od ukusa i na sebe natronta sve što može da nađe u Hugo Boss radnji, dostigavši sve samo ne željeni izgled. Ista stvar se dešava i ovde. Tačno je, imaju fanove, naročito među mlađim delom ženske publike, kao i svaki lepuškasti bend, ali muzički gledano, srpski Imagine Dragons ipak ostaju verni svom uzoru i ne donose ama baš ništa novo i vredno pamćenja. Drugi put će valjda biti bolje.

1. Nije sve kao sto izgleda

2. Novi dan
3. Daj mi sve
4 Nema pravila
5. Mi nećemo promeniti svet
6. Sami 
7. Letnja (ja mogu sve)
8. Grad (Nisam te nikada ni voleo)
9. Ona
10. Beskrajno