fbpx

-

Naslovna Autorski članci Recenzije Dingospo Dali - O nečemu lepom (2020)

Dingospo Dali – O nečemu lepom (2020)

O nečemu lepom Dingospo Dali

Dingospo Dali – O nečemu lepom
Izdavač: Long Play (27. januar 2020)
Producent: Boris Mladenović
Trajanje: 46:52
Žanr: alternativni rok
Ocena: 7,5/10

 

 

Kada slučajno otkrijete neki domaći bend i sa velikim nestrpljenjem čekate sve što on izbaci, novi album je poseban događaj. Jedva čekate da dođete kući i da ga preslušavate. Takav je mnogima bio i slučaj sa novim albumom Dingospo Dalija. Iako su prvi singl i spot izbacili još pre nekoliko meseci, album je izašao u januaru ove godine.

Nakon svog prvenca “Sve dok mislim da je ovo drugi svet”  počašćeni smo drugim albumom “O nečemu lepom“. Bend kaže da je uloženo puno truda i da nisu želeli mnogo da čekaju sa snimanjem drugog albuma kao što je to bio slučaj sa prvim i veoma smo zahvalni na tome.

Prvi ukus onog što možemo da očekujemo smo dobili singlom “Slabost” za koji je urađen i spot. Ono što se odmah primećuje je karkteristični Dalijevski zvuk i atmosfera. Posle par rifova i udaraca bubnja Nikole Vidojevića ulazimo u jednu veoma zrelu priču. Težak i sumoran zvuk na koji se nadovezuje pletenje bas gitare koja polako uvodi glas Sandre Vidojević. Da su ozbiljno radili na celom konceptu albuma i na svakoj pesmi ponaosob može da se shvati već u prvim stihovima. Tema je slabost, depresija, melanholija i ona je veoma opopljiva svakog minuta dok teče pesma. Sandrin vokal pliva deonicama pesme i dok nam govori o slabosti, možemo jasno da napravimo sliku težine instrumenata koji oslikavaju tu slabost, a vokal je poput ljudskog bića koje je nosi na svojim leđima i bori se sa njom.

Veliki skok za sam početak albuma, koji se nastavlja nešto drugačijom numerom “Vidokrug“. Instrumentalno su pesme veoma slične, atmosfera se samo nadograđuje i slabost dobija svoj nastavak priče. To su i članovi benda i sami potvrdili i zapravo je ova pesma i stihovi hajde da pričamo o nečemu lepom, hajde da pričamo kao da je kraj bila inspiracija za ceo koncept albuma. Vokal je tokom pesme pravlinijski, nastavlja priču i kulminira sa znaću da dišem bez nas. Pesma nas tera da uvek težimo ka nečemu lepom, da hodamo dalje.

I hodamo dalje do “Koga briga je“. Ono što je najupečatljivije na albumu su svakako tekstovi. Čak i kada prvi put pustite album, iako vas zanima muzika, momentalno prebacujete fokus na vokal i priču koju nosi. Gotovo hipnotički se ide iz pesme u pesmu i tematiku kojom se bavi. “Koga briga je” je ironični osvrt na ponašanja ljudskih bića. Prikazana je situcija koja sve nas svakog dana sve više dotiče. Sebičnost, bahatost i izmišljanje izgovora u samoodbrani. Jer samo ja sam bitan, samo sam sebi bitan je prilično dobar opis ponašanja individua u današnjem svetu i svako može da se pronađe u pesmi u smislu da je netolerancija postala jedan od največih problema. Instrumentalna atmosfera je i dalje veoma mračna i prosto se zapitate kada ćemo doći to tog lepog o kome i govore Dingospo Dali.

Priča nas dalje vodi do posledica našeg ponašanja, kajanja i onoga šta bi bilo kad bi bilo. “Kada bih” Sandra peva u muškom rodu, i kako je sama izjavila u intervjuu za naš portal, to je veoma zanimljivo, jer se ne odnosi na njeno lično mišljenje već nam poruku prenosi bilo koja osoba. Rifovi su teški i pesma je ritmički prikazala anksioznost. Kada pesmu preslušate nekoliko puta vrlo jasno možete da zamislite sebe ili bilo koga drugog kako cupka nogom dok preispituje svoje postupke ili žali za nečim što je urađeno. Momci veoma dobro oslikavaju svaku pesmu i svaku priču u njoj, a muzičko sazrevanje i trud oko same produkcije i osmišljavanja iste je veoma uočljiv.

Uobičajeno je da bendovi sakriju svoju najbolju pesmu negde tik pred kraj ili možda kao prvi singl. Mi smo stigli do krunskog dragulja ovog albuma. “Teheran” je to u svakom smislu. Kada potekne prvi akord iz zvučnika, odmah znate da je ova pesma iznad svih drugih sa albuma, čak iako niste odslušali ceo album. Ova pesma je po svim merilima za deset stepenika iznad svih ostalih. Instrumentalno, produkcijski, vokalno, tematski. Ako naslov nije dovoljno primamljiv i interesantan onda nam to glavni i prateći vokal dočaravaju. Kada odlučite da još jednom pustite pesmu nakon prvog slušanja umesto da nastavite dalje kroz album, imate pobednika. Cela pesma je melodijski mistična, sonično ambijentalna a Sandrin i Nikolin vokal se odlično slažu i upotpunjuju na pravim delovima. Cela stvar je kao jedno putovanje u karavanu koji ide kroz svemir. Neistražena mesta i neostvarene želje su glavna tema, ali svako može da nađe svoju priču u njoj. Dingospo Dali je najavio da će baš za nju biti snimljen sledeći spot.

Nakon nirvane iz “Teherana” prelazimo u mirnije vode, ostavljajući prašnjave rifove iza sebe. “Kao pre” nam govori o starosti, prijateljstvu i promenama koje nam se dešavaju u životu. Kroz melodiju koja na trenutak podseća na Buena vista Social Club (Chan Chan), plovimo po vodama odrastanja. Svi se mi suočavamo sa promenama koje nam teško padaju. Muzika nije više ista, smeta nam gužva, odlazimo sa okupljanja ranije nego pre. Isto tako nam poručuju da iako nas sve to izjeda, sve ima svoj razlog i da sve na kraju bude dobro. Akustični početak prerasta u izliv dubokih rifova, eksploziju koja se uzdiže kao lava iz vulkana dok Sandra diže dinamiku uvek sve, ovako sve to izgleda, u glavi mojoj. Veoma slikovito jer nakon stiha stiže oluja. Kraj je smirenijeg tipa, kao i kada se burne misli smire.

Odmah nakon akustičnih deonica možemo da čujemo groove za koji je zaslužan Nemanja na basu koji je ovoga puta glavna zvezda pesme. Iz mračnijih rifova smo prešli na svetlije prašenje koje je u stilu New Ordera. Pesma se zove “Srce“, a srce pesme je upravo Nemanjin bas. Gitare takođe imaju zanimljive teme, ali je ritam sekcija ovog puta u prvom planu. Konačno smo stigli do nečeg lepog. Ono što možemo da čujemo je borba za svoje snove, za svoje parče sna. Nismo svi isti i nemamo svi iste snove, ali moramo da naučimo da ne ugrožavamo jedni druge. Ova pesma to jasno oslikava, jaka ritam sekcija i puni rifovi grade zaštitni zid i veselo govore Beži!.

Putokaz” je melodijski veoma sličan “Teheranu” na strofama i kao da je njegov prirodni nastavak. Ako smo plovili snovima po Teheranu, sada smo na realnijem tlu. Čak i u snovima moramo da budemo pažljivi i da slušamo svoje instinkte. Veoma tipično za ovaj album je da zapravo nemamo klasične refrene, svaki akcenat je na strofama. Ispevavanja i melodijski ukrasi na vokalima ispunjavaju njihova mesta. Zanimljiv pristup i veoma funkcionalan na albumu. Sve je rečeno u strofama i ostavljeno je u fade outu. To nam daje vremena da obratimo pažnju na ono šta se dešava sa instrumentalnim delom i kako se pesma gradi iz takta u takt.

Vraćamo se u tipično dalijevski stil u pesmi “Hoću da vrisnem“. Sam naziv nam nagoveštava da je bilo dosta sanjarenja, vreme je za akciju i reagovanje i prljavi rock ‘n’ roll. Masne gitare i groove. Iako očekujemo da Sandra vrisne u nekom trenutku, ona nam kroz zube preteći šapuće. Sam taj zaokret daje pesmi poseban začin jer ne mora sve da bude glasno, ne mora sve da puca po šavovima u refrenima.

I ono što vidim samo s visine staje u oko, samo s visine dobije smisao – hoću da vrisnem. Na samom kraju, ipak vrisak. Na pravom mestu u pravo vreme.

Dolazimo do samog kraja albuma i pesme „40 dana“. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je u pitanju takozvani period tugovanja od 40 dana nakon odlaska nekoga na drugi svet, ali nam muzika svakako oslikava takvu atmosferu. Mračna i sumorna, na momente jeziva muzika i Sandrin ledeni glas nas vraćaju na sam početak albuma koji je počeo slabošću.

Kada saberemo utiske, ispred sebe imamo jedan veoma zanimljiv album na kojem se vidno veoma vredno radilo. Trud je maksimalno uložen u svaki aspekt pesama, iako je lirika ipak preuzela vođstvo nad instrumentima ovog puta. Ako bismo cepidlačili, možda su gitare mogle da budu vidljivije na nekim mestima, bubnjevi jači, ali to sve ne menja celokupan utisak da smo kao rezultat svega toga dobili dostojog naslednika debi albuma benda Dingospo Dali. Kada su u pitanju bendovi sa ženskim vokalom, kojih je na našoj sceni znatno manje nego što je to slučaj sa muškim, prilično je ohrabrujuće čuti ovakvo jedno muzičko ostvarenje koje može da posluži kao inspiracija mnogim devojkama koje žele da se bave muzikom. Ostalo nam je samo da sačekamo i promotivni koncert pa da sve ove pesme čujemo i u live izvođenju, jer iako se sve studijski lepo upakuje, žive emocije su one koje nose pesme. Na ovom albumu ih svakako ne manjka i bilo bi lepo čuti ih što pre.

Lista pesama:

01. Slabost
02. Vidokrug

03. Koga briga je
04. Kada bih
05. Teheran
06. Kao pre
07. Srce
08. Putokaz
09. Hoću da vrisnem
10. 40 dana