Del Judas – Deity (2018)

4.5/5
Izdavač: Primal Architecture Records, 13.7.2018.
Producent: Evan McCulloch
Žanr: Dark americana
Trajanje: 34:00

 

Da li možete da zamislite Krisa Ajzaka (Chris Isaak) kako peva pesme koje odišu darkerskom atmosferom? Upravo tako nešto nudi nam Del Judas na svom albumu „Deity“.
Iza ovog umetničkog naziva stoji Čars Šmid (Charles Schmid) poznat kao bubnjar metal bendova Tombs i Vaura. Ovaj diskretni multiinstrumentalista svoju muzičku inspiraciju nalazi u kantriju, pesmama Džonija Keša, post panku, britanskoj dark sceni, posebno u stvaralaštvu The Sisters of Mercy i Fields of the Nephilim. Dok zbog Šmidovog baptističkog vaspitanja sam naziv „Deity“ treba da asocira na božansko, ime Del Judas ne ukazuje nužno na antihrišćansko ili na okultno. Isto se može reći i za omot na kome se nalaze naizgled obrnuti krstovi sa vrha, verovatno baptističke, crkve, jer zapravo tako izgledaju ako ih gledate glavom zabačenom unazad.

Šmid je ceo svoj album prvenac odsvirao i otpevao u svom stanu u Bruklinu. „Deity“ donosi osam setnih pesama u kojima se prepliću eros i tanatos, samotne noći, baptističko nasleđe iz njegovog detinjstva i duge šetnje kroz šume. Iako se zbog sporog tempa većine pesama album može učiniti „ravnim“, treba ga zagrebati dublje jer odražava unutrašnju borbu.
Svaka od pesama, počev od „Dancing With the Dead”, koja slušaocu na trenutke donosi i Calexico zvuk, važan je detalj u celokupnoj slici tajanstvene romantičnosti. “The Desert Speaks” vodi u predele promišljanja potrebne čoveku koji živi u velikom gradu. „Touching Fire“ ili „Through the Glass” zvuče kao da vam ih neko peva iz mraka i može se učiniti da se uz Šmidov glas čuje i pomenuti Ajzak, koga on posebno ceni. I upravo je naslovna pesma možda i najmračnija, ne toliko zbog potmule atmosfere već se ima utisak da je tu negde i Dejvid Linč umešao prste, ali i da je još nešto/neko u prostoriji dok je slušate.

Njegovo pesme su svojim produkcijskim rešenjima i lepo odmeren omaž post panku. Takođe, iako nigde direktno ne liči na Fields Of the Nephilim, moguće je prepoznati kako nizom detalja, Del Judas odaje poštovanje ovim velikanima dark scene. Nije preterano reći da „Deity“ podseća na klasike 4AD and Beggars Banquet etiketa. Stoga će ovaj album koji bi se mogao definisati odrednicom dark amerikane sigurno biti poslastica ljubiteljima „mračnog zvuka“. Ipak, ma koliko pesme zvučale mistično i mračno iz njih izbija osećaj optimizma i album „Deity“ svakako nije turoban. Kao kakav muzički ekvivalent impresionističke slike, sa puno boja i tekstura, album je dokaz da Del Judas ima potencijal da i u budućnosti napravi još lepih i dobrih pesama.

Ovaj album zaslužuje da bude u kolekciji i cd izdanje biće moguće nabaviti na koncertu Tobija Drajver (Toby Driver) na kome Del Judas gostuje, a koji će se u sredu 28. novembra od 19.30 u organizaciji Resetor-a održati u beogradskom Elektropioniru.

Spisak pesama:

  1. Dancing With The Dead
  2. The Desert Speaks
  3. Touching Fire
  4. Through The Glass
  5. Of Love and Death
  6. Deity
  7. Lonely Hearted
  8. Little White Churches

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.