Death Cab for Cutie – Thank You for Today (2018)

3.5/5
Izdavač: Atlantic Records, 17. 8. 2018.
Producent: Rich Costey
Žanr: Alternative/indie rock
Trajanje: 38:35

 

Death Cab for Cutie tačno 20 godina nakon izdavanja debi albuma “Something About Airplanes” objavljuje deveti studijski album. Tako je, deveti! Ovaj LP možemo izdvojiti od ostalih i pre slušanja, zato što prvi put imamo priliku da čujemo Death Cab bez bilo kakvog uticaja gitariste, producenta i jednog od osnivača. 

Chris Walla iako nije producirao prethodni album, za razliku od svih sedam pre toga, učestvovao je u pisanju i snimanju pesama, posle čega je i napustio bend. Umesto njega, od ovog albuma, zvanično su se sastavu pridružili gitarista Dave Depper i klavijaturista Zac Rae, koji su bili “session” muzičari na live nastupima ovog benda još od objavljivanja albuma “Kintsugi” 2015.

Ovi divovi emo muzike svoje najnovije ostvarenje ponovo su dali u ruke producentu Richu Costeyju, i deluje kao da su napravili grešku. Njihov ustaljeni, specifično pomešani lo-fi/hi-fi, zvuk zamenilo je nešto što liči na modernu pop produkciju. Iako nikada nisu bili takvih afiniteta, deluje kao da su sad pokušali bar malo da prošire spektar ljudi koji mogu da uživaju u njihovoj muzici. Jedan od singlova koji je najavljivao celu stvar, ujedno i prva pesma na albumu, jeste “I dreamt we spoke again” koja je nešto totalno neočekivano. Pesme predvođene sintovima umrljanim reverbom i vibratom, sa malo teksta koji se konstantno ponavlja, nikad nisu bile deo njihovog repertoara. Iako ova stvar deluje kao vapaj za prodorom na monotonu modernu indie rock scenu, ističe se kao jedna od zanimljivih pesama na albumu. Ipak je iza svega toga Ben Gibbard, i to nakon par slušanja dolazi do izražaja.

Treća numera na LP-ju jeste “Gold Rush”, koja uvodi još jednu inovaciju u arsenal ovih muzičara, a to su semplovi. Pesma je zasnovana na slide gitari i gruvu iz pesme Yoko OnoMind Train” iz 1971. Interesantna tematika, sa kojom može da se poveže skoro svaki starosedelac nekog većeg grada, čini ovo užitkom za slušanje. Benova žal za starim delovima grada koje zamenjuje moderna arhitektura i činjenica da jedva može da prepozna grad u kome je proveo ceo život prikazana je na jedan duhovit i zabavan način. Verujem da niko ne može da odoli rečenici “They keep digging it down and down, so that their cars can live underground”.

Ostatak pesama nastavlja u nekom ne preterano uzbudljivom smeru. Tu i tamo pojavi se neki zanimljiv ritam, ili se izdvoji gitarska deonica, ali se generalno sve utapa u dosadnjikavu celinu.

Završnica ovog ostvarenja opravdava izreku “najbolje za kraj”. Pesma “60 & punk“, iako upakovana u zvuke koje inače ne asociramo sa ovim bendom, definitivno je najreprezentativnija na ovom albumu. Mogli bismo je staviti rame uz rame sa nekim od najsvetlijih tačaka u njihovoj karijeri. Spora, vibrirajuća klavirska melodija vodi celu pesmu, dok Gibbard na tako živopisan i slikovit način govori o razočarenju u jednog od svojih idola iz mladosti. Retrospektivna priroda jako podseća na “Brothers on a hotel bed” sa albuma “Plans”.

Ne može se reći ništa posebno dobro za “Thank You for Today” osim što se može izdvojiti ovih par blistavih momenata. Zaokružena celina vrlo je slušljiva, ali ne ostavlja nikakav utisak. Ipak, ovo je možda samo faza u kojoj se ponovo traže zbog promena u sastavu i dinamike celog benda. Iako se ne može očekivati da stagniraju i prave istu muziku tokom cele karijere, evolucija benda sa diskografijom kakvu oni imaju ne bi trebalo da se kreće u ovom pravcu.

Lista pesama:

  1. “I Dreamt We Spoke Again”
  2. “Summer Years”
  3. “Gold Rush”
  4. “Your Hurricane”
  5. “When We Drive”
  6. “Autumn Love”
  7. “Northern Lights”
  8. “You Moved Away”
  9. “Near/Far”
  10. “60 & Punk”

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.