Čovek bez sluha – Stanimo u gard (2018)

6/10
Izdavač: Long Play, 30. 11. 2018.
Producent: Voja Aralica, Ivan Petrović i Miloš Marković
Žanr: punk, rock
Trajanje: 29:48

 

Kada krenemo u diskusiju o tome koliko su, zapravo, značajni Čovek bez sluha na našoj sceni, setimo se njihovih američkih pandana i njihovog doprinosa svetskoj muzici, suzimo na lokal, u ovom slučaju beogradski pašaluk i onda shvatimo o kojoj veličini mi ovde govorimo.

Njihov trud nesumnjivo to pokazuje te je album snimljen i isproduciran po svetskim standardima, kako piše u promu. Zvezda vodilja i dalje je Miki Sixpack Radojević koji sa njima već evo dobar niz godina sarađuje i, mada se na par godina pritajio, vratio se lane sa novim materijalom i devet ubitačnih pesama upakovanih u razarajući pank rok ringišpil energije i emocija – album “Stanimo u gard”. Po njegovim rečima pank rok je evoluirao, bend je ostao veran toj ideologiji i trudi se da ide u korak sa tim. Skidam kapu.

No, krenimo od početka: dobijem ponudu i “a što ne bi moglo”. Zapravo i ne očekujem mnogo, nema, verujem, više te ambicije bendova za top listama, prvenstveno što takvih top lista više i nema. Ni scene nema, lele! Ne postoji verovatno ništa novo što ću doživeti sa Čovekom bez sluha, otišle su nekako te godine ili se, kako kažu, “preraslo”.

Prva pesma je i naslovna, veoma keči što bi se reklo, danima pevušiš i misliš da ispod toga nema ničeg spektakularnog. Sledeća pesma “Šta nudiš ti” isto tako, samo još malo romantičnije i keči, naravno! Stvar je u potpunosti odjek “starog” ČBS zvuka, još iz vremena kada Miki nije bio tu.

Na prvi utisak sve deluje izuzetno upeglano, od stiha preko akorda do same produkcije, od prvog takta. E sada, da li dobri tekstovi, čista produkcija i siguran sklop tonova garantuju dobar album – ne. Subjektivno gledano, ovo su dva nebitna faktora u registrima sopstvene impresije i takva skepsa me vodi dalje kroz album. Čekaš onu sledeću kojom će nešto da zaseru, a nakon toga pravi gard pozitivne energije!

“U kući žute štampe” započinje taj neokrnjeni sirovi dokaz da ČBS jesu i dalje pank i da i dalje može da se drmne malo po bubnju i potenciometru. “Osmeh na lice” govori da emotivno i žestoko mogu u jednom trenu da se prirodno transformišu, ali i asimiluju u “Dobro u ljudima” gde zasigurno pariraju svojoj kalifornijskoj protivteži (Bad Religion) umećem da sklope horski refren i brz ritam da to ne može bolje zvučati.

Nekako, zenit albuma pripada pesmi koja je, u stvari, objavljena još pre par zima, ali je spletom okolnosti zaobišla moj zvučni radar. No, nikada nije kasno navući se na tako dobru pesmu, pogotovo kada je objavljen i spot pun opasnih cava (smem li ovako da napišem?) sa plotom lezbijske konotacije. “Ti samo misliš da me znaš” je možda dosadašnja najveća teza u sticanju sveukupnog utiska o albumu.

Kao što i najcenjeniji kalifornijski pank bendovi ponosito ostavljaju svoje “super-albume” u kojoj sav napor pritegnu u jedan takav rafal solidnih pesama gde naslovna numera vreba samo kao navlakuša, čekajući vas da preuzmete, kupite ovaj album i doživite spoznaju ostalih žestokih pesama.

I mada pomisliš da uz “Tirion” album odlazi polako u kraj, budući da se poslednja stvar zove “Sad je kraj”, nailazi jedan nikada lepši refren koji počinje sa “samo moja duša zna kol’ko hektolitara je bilo potrebno da prebrodim još jednu noć” i tu se stavlja tačka na celokupnu problematiku vraćanja petlje i žara u dvorište rokenrola – kada se i pominje, alkohol u pesmama od skorašnjih bendova podrazumeva (dez)infekciju mozga, ne i zalivanje i utapanje srca u tu vatrenu supstancu kao što je “I posle svega (odjebi)”. I posle svega (odjebi), kraj uz još jednu klasičnu ČBS numeru (gore navedeno ako niste pratili) i zapravo razumljivo zašto se pesma tako zove i kakva je to čvrsta odjava i tačka na jedan sjajan album, od prvog do poslednjeg takta.

Dobro je da je tako, sve je to potvrda zašto je Čovek bez sluha u Domu omladine imao tako raznoliku publiku, stare fanove koji su u međuvremenu oćelavili i osedeli i nove snage koje nameštaju šminku ili frizuru i ulaze u naš lepi svet. Album dostojan krune karijere, iako se možda nekada mislilo da je to bio “Second hand”.

Spisak pesama:

1. Stanimo u gard!
2. Šta nudiš ti
3. U kući žute štampe
4. Osmeh na lice
5. Dobro u ljudima
6. Ti samo misliš da me znaš
7. Tirion
8. I posle svega (odjebi)
9. Sad je kraj

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde