-

Naslovna Autorski članci Recenzije Consecration - Plava laguna (2019)

Consecration – Plava laguna (2019)

Consecration -  Plava laguna

Consecration – Plava laguna
Izdavač: Geenger Records ( 31.10.2019.)
Producenti: Igor Lončar i Danilo Nikodinovski
Trajanje: 38:17
Žanr: post metal, alternative rock, post rock
Ocena: 9

  

Beogradski bend Consecration konačno je obradovao svoju publiku novim albumom „Plava laguna“. Ovo je njihov šesti studijski album, na koji se čekalo dugo, s obzirom na to da je prethodni studijski album „Grob“ izašao 2015. godine.

Ipak, možemo reći da ovaj (uslovno i delimično rečeno) novi projekat donosi interesantnu i pre svega novu priču, malo drugačije melodije, ali prepoznatljiv stil benda. Na prvo slušanje deluje dosta blaže i naivnije u odnosu na ono što smo mogli slušati na prethodnim pločama. Ali to je samo površni, latentni sloj koji samo obavija materiju koja nije nimalo jednostavna, komercijalna i prosta.

Na albumu „Plava laguna“ sadržano je šest pesama, među kojima su se našla i dva već objavljena singla. U pitanju su numere „Tvin Piks“ i „U Karkosi“, dok su preostale četiri nove i do sada nismo imali prilike da ih čujemo – „Vizita“, „Kabriolet“, „Plava laguna“ i „Rafinerija“.

Već nakon prvog slušanja uši para i oči bode ta čudna, neobična, slatkoća melodije i poletnosti na koju nismo navikli u muzici Konsa. Zapravo, pesme se bukvalno mogu podeliti na dva kocepta. Prvi čini prvu polovinu albuma, odnosno prve tri pesme: „Vizita“, „Kabriolet“ i „Plava laguna“, koje su osmišljene bez one prepoznatljive distorzične težine zvuka. Ipak, ne može se reći da su u umetničkom smislu manje vredne.

Prva numera „Vizita“ bukvalno kao da namerno želi da izneveri očekivanje slušaoca. Počinje lagano i sentimentalno navodeći na pomisao da je po sredi ljubavna tema. Međutim, “pravo” značenje otkriva se na kraju gotovo robustnim stihom „otkači cevku odlazim iz postelje“, kojim smo ubačeni u priču o bolničkoj postelji i prizivanju smrti. Sve u svemu, veoma interesantna interpretacija romantičarskog motiva prizivanja smrti u saglasju sa mirnom melodijom i jednostavnim instrumentalnim pasažima.

Nasuprot prvoj, nadovezuje se „Plava laguna“ koja puna života vraća detinjstvu, evocira sećanja i aludira na hrvatsko primorje. Iz vizure stvaralaštva ovog benda, mogla bi se ova stvar nonšalantno opisati kao “letnji hit”. Poletna i pevljiva, ostavlja jako malo prostora teškoj distorziji, prosto ne može a da se ne stekne utisak da je ova pesma onaj izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Treća pesma „Kabriolet“, poslednja u ovoj koncepcijskoj polovini autoru teksta zadala je najviše muka. Zašto baš kabriolet? Nikakva povezanost ni sa tekstom niti sa nekom postojećom pesmom, niti s bilo čime. U trenutku se slušalac nađe zbunjen u stilu razumevanja simbolike u tulovskom smislu. A onda sine misao! Kabriolet je skraćenica za konvertibilni auto, prilagodljiv. A raščlanjen naslov kabrio+let daje se objašnjenje za motive u pesmi kao što su kokpit, toranj 33, izdavanje dozvole. Tako je na malo teži način razotkrivena misterija pesme, koju možemo rastumačiti kao odu muzičkom stvaralaštvu, slobodi muziciranja, poletnom osećaju usled umetničkog stvaranja. Muzika odlično prati tekst i na originalan način, u skladu sa stilom benda, niže durske harmonije, odnosi karakter žanra u nekom drugom pravcu, a opet zadržava standardne boje instrumenata kao i do sada.

Druga polovina albuma, odnosno pesme „Tvin Piks“, „U Karkosi“ i „Rafinerija“ vraćaju nas žanrovski na poznati stoner rok zvuk Konsa. To svakako nimalo ne čudi, znajući da prve dve od navedenih pesama pripadaju ranijem stvaralaštvu ovog benda i imali smo prilike da ih slušamo kako na Jutjubu, tako i na svirkama.

Treba svakako izdvojiti poslednju i najdužu stvar “Rafinerija”, koja bi se mogla opisati i kao rezime dosadašnjeg stvaralaštva benda Consecration. Konceptualno sastavljena iz delova, gotovo u istoj ravni sa kompleksnim numerama Tula ili Pink Flojda, ova dvanaestominutna kompozicija prikazala je sve emocije, simbole i ritmičku slikovitost na doslovno izvanredan način. Pesma je grubo podeljena na dve sfere, jedna mirna i skladna sa gradacijskim uzletom u dramatično i druga besna, ljuta, oštra, gotovo osuđujuća. Ova poslednja numera u sebi je sažela oba pola ovog albuma. Uzev u obzir i tekst, odnosno konstantnu simboliku crnila koja se provlači kroz reči katran, smola, dim, blato i konačno rafinerija, kao zajednički sadržalac svega prethodnog i nosilac naslova pesme, može se reći da je ovo nešto najbolje i najzrelije što je do sada izneo Consecration.

Konačno, na kraju bismo mogli da postavimo problemsko pitanje naslova albuma ‒ zašto baš „Plava laguna“? Zato što ipak u svom crnilu života moramo težiti da vidimo i pozitivnu stranu, zato što vredi živeti uprkos neminovnom postojanju smrti. Dominantni motiv kroz čitav album je voda, ona teče bez obzira na sve. Tako tečemo i mi sa njom i pokušavamo da održimo glavu iznad iste. A neke od stvari koja nam pomažu da preživimo jesu upravo umetnost, muzika, kako je naglašeno u pesmi „Kabriolet“ („muzika mi je sve a samo kako dišeš mogu da slušam celu noć“) ili lepota spoznaje ljubavi iz pesme “Tvin Piks”.

Koliko je ovaj album zaista vredan, vreme će pokazati i voda koja u međuvremenu protekne, ali je sigurno da Consecration ni ovaj put nije ostavio slušaoca ravnodušnim. Svojim pesmama ponudio mu je jednu plovidbu kroz lepo i ružno, staro i novo, život i smrt.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe