-

Naslovna Autorski članci Recenzije Buč Kesidi – Euforija (2019)

Buč Kesidi – Euforija (2019)

Buč Kesidi – Euforija
Izdavač: Kontra (27.11.2019:)
Producent: Milan Bjelica
Trajanje: 28 minuta
Žanr: indie rock/pop
Ocena: 9/10

 

 

 

Znate za one članke o bendovima koji su posle smanjenja ili promene postave doživeli bum i karijeru? Sličnu priču prati dvojac Buč Kesidi. Dok su se prvim albumom „Posesivno-ospulsivni hospul“ u prvi mah očešali o pažnju publike ostavljajući generalno pozitivan „biće nešto od ovih“ utisak. Nakon odlaska basiste iz benda, Luka Racić i Zoran Zarubica, revolveraškim rečnikom Buč Kesidi i Sandens Kid, nastavljaju da rade uz ono čuveno „Pa šta bude…“

Šta je onda bilo, znamo svi. Sa hitom „Nema ljubavi u klubu“ koji se raširio brže nego grip u vrtiću do tada šarmatni indie dečačići ulaze u kadar kao buldožer u udžericu sa elektro zvukom koji, paz’te sad, ne zvuči kao „prodaja“. Prezarazna mantra „nema ljubavi u klubu“ sugerisala je dve stvari. Prva je to da su Zoran i Luka provalili kako da bez kompromisa naprave hit koji će se svideti i alternativcu i „mejnstrimeru“, druga je to da su na veoma pristupačan način uspeli da se dotaknu teme koja je relevantna ciljnoj publici. Dok je prva stvar manje-više laka ako koristite sivu masu između ušiju, ovo drugo su do sada uspevali samo bendovi poput Eyesburna, Repetitora ili Nikole Vranjkovića. Da se razumemo, skoro svaki pošten bend ima svoju publiku i uspe da okupi barem 200 ljudi oko sebe. Mlađani dvojac Zarubica/Racić uspeo je ovim singlom da ubode čitavu generaciju „klinaca“ plus okolne demografske grupe plus ponekog zalutalog „autsajdera“. Očekivanja nakon ovog singla bila su veća nego za bilo koji drugi domaći sastav.

Ovaj singl je pratio još zarazniji „Đuskanje ne pomaže“ koji se opet oslanjao na istu temu, ovog puta sa podtekstom oralnog zadovoljavanja „na patosu WC-a“. Kontroverzni podtekst izveden je sa više ukusa nego što je to uradio bilo ko pre njih, ali se ovde više nego bilo šta isticalo to da, Luka i Zoran umeju da budu ukusno drski, duhoviti i škakljivi. To za rukom nije pošlo nijednom domaćem bendu još od poslednjih sankcija, pa se nekako i zaboravilo. Sa ova dva singla, hteli to mnogi da priznaju ili ne, domaći rokenrol zvučao je, nakon čitave večnosti, ponovo seksi. Ta zavodljiva kombinacija ovlaš perverzije, senzualnosti, ne dovoljno promišljenih postupaka i planova, drskosti, kajanja, inata, mučnine, osećaja superiornosti, osećaja inferiornosti i smenjivanja „letenja“ i „padanja“ čini euforiju. Boga mi, čini i „Euforiju“.

Album je, barem autori tvrde, nesvesno nastao kao oslikavanje atmosfere u izlasku. Da se sve ne bi svelo na linearno pripovedanje koje uz malo načitanosti može da izvede svako, Zarubica i Racić ovde oslikavaju scenu koja ima više perspektiva. Iako je tema izlaska navodno sasvim slučajno stavljena u jedinstvenu celinu, sigurno nije slučajno odabrana. Pod jedan, autori pišu iz prve ruke pa nema laži, nema prevare. Pod dva, tema gađa ciljnu publiku tačno između srčanih komora.

„Dobro, a šta je sa muzikom na albumu? Dosta više o motivima i pretpostavljenim kreativnim procesima, aman, Cvetkoviću!“, pomisliće uredništvo i nedužni čitalac teksta. Muzika „Euforije“ je u svim svojim nivoima i slojevima potpuno podređena pesmama. Ova novinarska floskula zapravo znači da nema nepotrebnog takta nigde u čitavih 28 minuta albuma. Da, album ne traje duže. U tih zamalo pola sata, Luka i Zoran uz pomoć par pajtaša iz Pančeva prođu od indie gitare kao kod The Strokesa preko „Bajagastih“ balada (u pozitivnom smislu) pa sve do elektronskih bržih („Nema ljubavi u klubu“) i sporijih („Nedelja ujutru“). Očekivano, dvojac asimetrično deli vokalne dužnosti, a sve odiše iskrenom izvedbom odličnih tekstova.

Za slučaj da nekome treba dokaz da je moguće praviti dobar indie pop/rok na srpskom jeziku koji će da gotive mladi, evo ga ovde i zove se Buč Kesidi. Ako ne gledamo hitove koje znamo već napamet, ovde vas čekaju biseri poput „A kada budeš bio sam u njenoj sobi tako pametan/Sve znaš ali ovde ipak nikada/Nisi stigao u mislima, njeno lice se približava“ u „Kasno je“ ili monumentalno „Jutro razoriće sve/Jutro dotući će te/Buđenje je najgore“ iz poslednje pesme „Nedelja ujutru“.

Skok u bogatstvu muzike u odnosu na prvi album bi ovde primetio i gluv čovek. Sintovi, matrice, efekti na vokalima i aranžmani koji gađaju isti sentiment kao i tekstovi pesama čine da ovo bude jedan od muzički najkompletnijih albuma u srpskoj alternativnoj muzici u poslednjih nekoliko godina. Barem kada su u pitanju bendovi nastali u ovom veku. Istina, nekim pesmama kao da fali klimaks (na primer, uvodna „Subota“), ali ni u jednom trenutku ovaj album ne gubi svoj fokus. I tekstualno i muzički, oslikava uspone i padove i uspehe i poraze jednog izlaska. Zamislite da neko spoji „F.E.E.L.I.N.G.C.A.L.L.E.D.L.O.V.E“, „Bar Italia“, Monday Morning“ i nekolicinu pesama koje potpisuje Aleks Tarner, istu tematiku prebaci na srpski jezik uz modernije aranžmane et voilá. Naravno, ovo poređenje ne služi da ukaže na postojanje nekakve neoriginalnosti, nikako! Tu je da ukaže na izazivanje iste emocije kod slušaoca. Slobodno možemo reći da je ovo prvi indie electro pop/rok album na srpskom jeziku koji uspešno ide u korak sa svetom. Štaviše, ne samo da su uboli poentu i emociju, već su (opet navodno) slučajno ubacili i pouku koja uokviruje ovo izdanje „sve si ovo već radio/la, sve se vrti u krug i ponavlja“.

Od početne nervoze i treme („Subota“) do kajanja sutradan i gorkog ukusa u ustima („Nedelja ujutru“), „Euforija“ ne prestaje. Album ima svoje uspone (hitovi, Lukine balade i poslednja pesma), neke manje padove („Laž“, antiklimakteričnost inače odlične „Subote“), ali sve navodi na to da će se „Euforija“ i slušati i pamtiti. Slušaće se i glasno u društvu i u samoći spavaćih soba. Duhoviti inteligentno bezobrazni tekstovi čine da ovo izdanje ima neki ukus koji ne iščezava sa vašeg nepca.

Ako nas dosadašnji progres Buč Kesidija uči nečemu, to je da će onaj najteži album (treći, jelte) biti nešto sasvim neočekivano. „Euforija“ će privući dosta  hajpa – onih koji će album obožavati i onih koji ga neće voleti. Verujemo da Buč Kesidi to neće uzimati u obzir u radu, već da će kao i do sada tražiti nove načine kako da ubodu žicu svoje publike i eventualno je prošire.

Spisak pesama:

1. Subota
2. Laž
3. Đuskanje ne pomaže
4. Euforija
5. Nema ljubavi u klubu
6. Idemo do hodnika
7. Kasno je
8. TIHO
9. Tone grad
10. Nedelja ujutru

3 KOMENTARA

  1. Poštovani Milose,
    Drago mi je da ste postavili recenziju albuma pre izlaska istog i time nas još više zaintrigirali da ga poslušamo, međutim, ne verujem da je Vaš tekst iko pročitao do kraja (plot twist: ja jesam, kako bih bila kompatibilna da ovaj komentar i ostavim) Užasno mnogo manje – više istih prideva koji recikliraju jednu ideju provlače se kroz ceo tekst. Takođe, dosadno je čitati recenziju od dobre tri strane ako ona nema nijednu negativnu kritiku. Za Balkanrock imam sugestiju da uvedu posao lektora, tekstovi će biti profesionalniji. :)

  2. Poštovani Milose,
    Drago mi je što ste postavili recenziju pre izlaska albuma i ovime nas još više zaintrigirali, međutim, nisam sigurna da bi iko ovaj tekst pročitao do kraja. Jako je mučno gubiti se u milionima prideva, koji manje – više recikliraju istu ideju. Drugo, nadam se da će Balkanrock u budućnosti imati lektora. Za kraj, slobodno možete reći i nešto negativno, niko Vam neće uzeti za zlo. :)

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe