-

NaslovnaAutorski članciRecenzijeBruce Springsteen and The E Street Band - Letter To You (2020)

Bruce Springsteen and The E Street Band – Letter To You (2020)

Bruce Springsteen Letter to YouBruce Springsteen and The E Street Band – Letter To You
Izdavač: Columbia (23.10.2020)
Producenti: Ron Aniello; Bruce Springsteen
Trajanje: 58:17
Žanr: rok

Ocena: 8/10

 

 

Dragi čitaoci,

Ovogodišnju klasu Kuće slavnih rokenrola, čiji prijem bez ceremonije u Kuću je zbog očiglednih razloga ovekovečen u filmu „Kuća slavnih rokenrola 2020: Ceremonija imenovanja“ (HBO platforma), pored veoma različitih umetnika i bendova – Depeche Mode, T.Rex, Notorious BIG i drugih, čine dva imena koja ne vezujemo za pesme i instrumente, ali vezujemo za muziku. Radi se o Irvingu Azoffu i, za ovu priču jako bitnom, Jonu Landauu.

Jon Landau je bio dugogodišnji saradnik, tačnije producent i menadžer, a sada je u ulozi podrške svom velikom prijatelju Bruceu Springsteenu. Jedna antologijska rečenica iz Jonovog pera 1974. godine je povezala njega i Brucea. Rečenica glasi Video sam budućnost rokenrola, njeno ime je Bruce Springsteen. Springsteenu se to svidelo, kontaktirao je Jona, započeli su saradnju i za nešto više od godinu dana pojavio se, ispostaviće se, neprevaziđeni album „Born to Run“.

Od tada se cela Springsteenova muzička karijera posmatra kroz prizmu budućnosti. To je moglo praviti pritisak i ostaviti posledice po autorovo stvaralaštvo, ali nije jer, ipak, Bruce je The Boss. Skoro pola veka nakon sticanje svetske slave, Bruce objavljuje izdanje u kome slušaocu ne nudi mnogo budućih opcija, već se vraća starim iskustvima, proživljenim događajima i trenutnim gubicima. Zbog toga album „Letter To You“, nesumnjivo ostavlja utisak da i Budućnost ima svoju konačnost ili makar o njoj razmišlja.

Dovoljno je samo, dragi naši, da prođete nazive dvanaest numera koji čine album i biće vam donekle jasno o čemu se radi. Dvadesetovo Bruceovo studijsko izdanje otvara akustična stvar „One Minute You’re Here“. Slikom crnog voza koji se spušta niz šine, Springsteen započinje svoje Pismo. Polako, sporo i u naznakama potpomognuto atmosferičnim tepihom leto završava svoje poslednje dane, dok Bruce konstatuje I’m so alone. Prva stvar nas pogrešno navodi da bi celo izdanje mogla biti lična ekspresija tekstopisca ograničena na par instrumenata. Međutim, četiri udarca Maxa Weinberga na bubnju i evo ih, tu su – The E Steet Band i pesma „Letter to You“. U filmu (Bruce Springsteen’s Letter to You, Apple TV+) koji prati snimanje albuma Boss konstatuje da je E Street Band precizno naštimovan instrument velike felksibilnost i snage. Snagu, probojnost, dinamiku su dokazali u naslovnoj numeri, kako album odmiče kraju pokazuju svoju fleksibilnost.

Atmosferu albuma je obeležila nedavna smrt Georgea Theissa, Bruceovog prijatelja i muzičkog saradnika u Springsteenovom prvom bendu The Castiles. Bend je bio aktivan tokom dinamičnih godina druge polovine šezdesetih i snažno je uticao na formiranje tada mladog Brucea. Odlaskom Georgea, Bruce postaje jedini živi član Castilesa, odnosno „Last Man Standing“. Upravo u toj numeri, simoblično, u dva navrata saksofon deonica Jakea Clemonsa, bratanca pokojnog Clarencea Clemonsa, nekadašnjeg člana E Streeta, ukrašava emociju pesme i dovodi je do svog kraja.

Jon Landau, iako je bio prisutan na sesijama koji su rezultirale ovim albumom, nije potpisan kao producent (iako je potpisan kao producent pratećeg filma), ali može se na pesmama poput „Janey Needs A Shooter“ ili „Ghosts“ čuti taj karakteristični zvuk E Street Banda u kome bend zvuči veličanstveno, svetski, a za koji je dobrim delom zaslužan Jon. Kad bi vas neko pitao, šta znači to zvuči svetski, mirne duše pustite „Ghosts“ i pojačajte. Dinamika te numere je neverovatna. Pesma jednostavne progresije puca u početku i u buildupima, dok je manja od makovog zrna na momente. Gitare u rukama najzanimljivijih E Street faca Stevena Van Zandta i Nilsa Lofgrena doslovno pršte, što im omogućavaju bubanj i snažno pulsirajući bas Garryja Tallenta. Na sve to klavir Roya Bittana, mili glas Bruceove dame Patti Scialfae i dobijamo taj savršeno naštimovani instrument imena E Street Band. Band ima svoju „House Of A Thousand Guitars“ u kojima se prijateljstvo, zajedništvo, talenat, sloboda izražavanja i poverenje menifestuju pred upaljenim mikrofronima i tako zabeležena magija benda uz producentsko glancanje završava kao gotov konceptualni proizvod pred slušaocima.

Nešto mirnije tonove u ovom proizvodu donosi se nam stvari „If I Was A Priest“ i „Song For Orphans“. Ove dve pesme imaju par zajedničkih karakteristika. Napisane su početkom sedamdesetih godina, a sada su dobile novi produkijski glanc i aranžman. Ujedno su dve ubedljivo najduže pesme na albumu sa jako dugim i složenim tekstom. S pravom vas ove dve trake mogu podsetiti na umetnički (muzički i tekstualni) izražaj Boba Dylana, Bruceovog mentora, jer „If I Was A Priest“ ima pripovedački stil, dok „Song For Orphans“ počinje usnjakom često korišćenim tih godina u kombinaciji sa aksutičnom gitarom. Nemojte biti lenji i pronađite na YouTube platformi ranije zapise ovih pesama i poredite sa živopisnošću E Street Band izvedbe pedesetak godina kasnije.

Iako se kroz svih dvanaest numera provlače mračnije teme u par navrata tokom i na samom kraju ploče, Bruce prolači motiv nade, koji je savršeno muzički ispraćen, čime fleksibilnost benda dolazi do izražaja. Nada da će neko poslušati reči Take me and shake me from this mortal cage u pesmi „Burnin’ Train“ ili Death is not the end u „I’ll See You In My Dreams“, ali ne samo poslušati, već razumeti i pojmiti kako je lepo biti živ, proživeti u gorećem vozu jednu liniju života i voziti se do kraja koji to zapravo nije. Time se ovo gorko Pismo nešto milijim ukusima završava.

Nema novine u muzičkom izrazu savršeno naštimovanog instrumenta. On zvuči moćno i raskošno. Teme su ovaj album obeležile, one nisu prijatne, ali su jako prijatno prenete, uverljivo dočarane da svaku emociju možete proživeti iako imate različita iskustava u odnosu na autora. I to je lepota ovog ostvarenja, ono dobro komunicira sa slušaocima. To je i svrha pisama, zar ne? Bruce Springsteen je ovu komunikaciju počeo jako davno, ali njegova potreba da komunicira je neprestana. Iako suočen sa ličnim gubicima i činjenicom da ima mnogo više proživljenog nego onoga što tek treba da proživi, potreba za komunikacijom neće prestati, s toga novo Pismo možemo očekivati čim pre, a mi ćemo ovo naše, završiti ovde.

Vaš Balkanrock

P.S. Hvala vam na pažnji, dragi čitaoci. Hvala i tebi, Bruce, piši nam ponovo.

Spisak pesama:

  1. One Minute You’re Here
  2. Letter To You
  3. Burnin’ Train
  4. Janey Needs A Shooter
  5. Last Man Standing
  6. The Power Of Prayer
  7. House Of A Thousand Guitars
  8. Rainmaker
  9. If I Was A Priest
  10. Ghosts
  11. Song For Orphans
  12. I’ll See You In My Dreams