Bojana Vunturišević – Daljine
Izdavač: Mascom Records ( 21.4.2017)
Producenti: Ivan Mirković Bambi
Trajanje: 34:00
Žanr: pop
Ocena: 7

 U beznadežnoj potrazi, gonjen kanibalističkom požudom, po uskim tunelima učmale scene, za nečime iole ukusnim da raskasapim, čisto da bih preživeo perverzno bolesne julske i avgustovske dodire leta, pronalazim zatrpani dijamant među kanalizacijskim otpacima balkanske muzike. Nakon kraćeg laboratorijskog istraživanja, seciranja i brušenja, pred ušima izvire svetlucavi glasić Bojane Vunturišević, raspilavljen na devet nijansi, pod formulisanim nazivom “Daljine”.

Dapače, njen božanstveni zvuk na blještavom prvencu izdiže usnule dlačice u ušima do orgazmičnih granica, sa svojim uvijanjem, utanjivanjem, filovanjem, podvriskivanjem, piskanjem, šaputanjem, sveopštim osciliranjem i mutiranjem glasnih žica, od pesme do pesme, nesebično odnoseći svaku moguću premisu da ovakvo ostvarenje ovakvo utupljeno društvo nikada neće zaslužiti.

Jer, njena pozamašnost sa tobože površnim temama – kako to zli jezici vole ovde da brbolje, zapliću i prepliću – smelo se dodiruje sa poetskim izražavanjem novotalasajućeg POPotoka, koji pokušava da pronađe sopstveno korito unutar imbecilno pretrpane scene. Ali, nažalost, u Srbijetini će proći hiljadu i jedna noć, kada Bojana bude imala zasluženo mesto pod zubatim suncem ovozemaljskim, ako, do tada, ne pobegne odavde.

Avaj, da se vrnemo nazad, u danima kada čovekolika stvorenja tupe Crvendaća, da od folkera i rappera se ne može doći na red, i da, eto, samo kada bi oni nestali, njihovi talenti bi došli do izražaja; u beznadežnoj i tehnokratskoj sadašnjici, na scenu stiže devojka sa svojim preterano dobroćudnim albumom, u kojem se prepliću opsesivna anksioznost, monotona depresija, užareni gnev i bljutava ogorčenost, ali se, pak, tu negde, između kostiju svih ovih pesama, nazire radosni optimizam i new hope u život, koliko god on ovde bio beznačajan, dosadan i nebitan.

Ipak, kroz njen sweet talk – od kojih lebde letpirići u stomaku, dobijaju se momentalni nadražaji i zenice se šire – sublimirano se prenosi, u stvari, jedna surova sirovost najtežih, nesažvakanih i nedostajućih emocija današnje omladine. Budući da poseduje hipnotišuću gradaciju stihovne oplemenjenosti, autorka se pojednostavljeno poigrava sa rečima, koje dočaravaju svakodnevne nedaće međuljudskih dogodovština i odnosa. A uz prateći zvuk elektropopa, njen nebeski vokal se galopirajuće uspinje ka zvezdanoj lestvici opakog umeća, koji se retko sreću u urbanoj pop muzici.

Kroz čitavo delo se provlači tanka glazura lutajućih i toliko sićušnih varnica Bojaninih pogleda na okruženje, ali se ujedno pažljivo prožima prefinjena ljupkost, koja opojno šarmira, pričvršćuje za stolicu, pomera zadnjicu i dokazuje kako jedan takav glas može da u ovoj očemerenoj zemlji, zbog scenske melodramike, zauvek ostane u senci ozlojeđenih nazovi-muzičara.

Uprkos tome što je antologijski provincijalizam koji se naprosto zahvatio, raširio i učaurio u svim porama muzičke farme na ovim prostorima – gorepomenuta devojka, sa nonšalantnom i pomalo prekaljenom veštinom, trebalo bi da se nađe – da je ova zemlja normalna, društvo barem malo zrelo, a sluh publike dovoljno izoštren – na svim mogućim top-listama raznoraznih pop-kulturnih časopisa, portala, novinčina, emisija i ostalih medijskih megafona. Dok, ovako, ostaje nam da se vucaramo po kojekakvim ćoškovima i podrumima virtuelnog sveta, bojažljivo trabunjajući o tome kako je Bojana Vunturišević iznova povratila nadu, da pravi džedaji milozvučne muzike, ipak, postoje.

Sve u svemu, i mi našu Siu za trku imamo.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=ko2tkKPYor8]

Lista pesama:

1. Kese etikete
2. Amy & Blake
3. Bes
4. Daljine
5. Noćni program
6. Suzana
7. Sada žurim
8. Vetar u kosi
9. E70