fbpx

-

Naslovna Autorski članci Recenzije Blue Öyster Cult – The Symbol Remains (2020)

Blue Öyster Cult – The Symbol Remains (2020)

Blue Öyster Cult – The Symbol RemainsBlue Öyster Cult – The Symbol Remains
Izdavač: Frontier Records (9. 10. 2020)
Producenti: Eric Bloom, Buck Dharma, Richie Castellano
Trajanje: 61:06
Žanr: Hard rock
Ocena: 8

 

 

Nakon devetnaest (19) godina studijske pauze, oktobra ove, po mnogo čemu posebne, godine stiže nam “The Symbol Remains“. Petnaesti po redu album njujorškog sastava Blue Öyster Cult izazvao je dobre kritike fanova i reprezentativnih muzičkih portala. Najveći fanovi bili su oduševljeni da čuju nove pesme svog omiljenog sastava, dok je kritika davala albumu na značaju, ne samo zbog vremenske razlike od prethodnog studijskog izdanja (“Curse of the Hidden Mirror”, 2001).

Vremenski jaz između dva albuma obeležila su dva tragična momenata po bend. Prvo je ritam gitarista i klavijaturista Allen Lanier preminuo 2013, da bi tri godine nakon njega na večni počinak otišao i Sandy Pearlman. Sandy je u bendu imao višestruku ulogu iako nije svirao nijedan instrument. Često se potpisivao kao producent albuma, čovek koji stoji iza konceptualne zamisli, menadžer i, što je možda najbitnije, stihotvorac Blue Öyster Culta. Pred bend je postavljen veliki izazov, kako sada nastaviti, kako napraviti nešto novo. Bilo je potrebno naći nove članove, saradnike. Na Allenovu poziciju došao je Richie Castellano, dugogodišnji gitarista i klavijaturista benda s kojim je bend išao na turneje. Ulogu saradnika u pisanju tekstova preuzeo je John Shirley, američki pisac naučne fantastike.

Tokom 2017. godine, jedan od dvojice preostalih originalnih članova, Buck Dharma je u jednom intervjuu rekao: Bend je toliko dobar, šteta bi bila da ne snimimo album. Tri godine nakon toga “The Symbol Remains” je objavljen u celosti, sastavljen od 14 pesama. U prve tri pesme (ujedno i prva tri singla na albumu) može se oslušnuti nova snaga Blue Öyster Culta. Reč je o glavnim i pratećim vokalima. Novi (uslovno rečeno novi, preko 15 godina je u sastavu) klavijaturista i gitarista sastava Richie Castellano postao je još jedna opcija više na glavnom vokalu, pored, naravno, nenadmašnog Erica Blooma i Bucka Dharmae.

Četrnaest numera, u trajanju od preko sat vremena, možemo podeliti u tri celine. Svaka celina pripada po jednom glavnom vokalu. Najviše pesama (šest) otpevao je Buck Dharma, dok su Bloom i Castellano otpevali nešto manje (pet i tri). Celine ne razdvaja samo vokalni, već i muzički izražaji. Buckova vokalna izdanja prati klasični rok muzički izražaj, prožet pop refrenima, blago metaforičnim tekstovima, gitarskim minijaturama sa ponekim kantri ritmom. “Box In My Head” se definitivno izdvaja kao jedna od pesama koju ćemo zapamtiti sa albuma. U njoj se nalazi dobar primer pevljivog refrena karakterističnog za BÖC, ali nekarakterističnog za jedan hard rock, proto-metal sastav. U tome je lepota njihove muzike. Dvadesetak godina stara pesma “Nightmare Epiphany“, pronašla je svoje mesto na ovom izdanju. Sveže snimljena, muzički razdragana pesma sa jako finim pratećim vokalima u refrenu donosi nam priču o odnosu nje i njega na poseban, mračni, uvrnut, BÖC način, s toga je topla preporuka držati tekst ispred sebe za potrebe slušanja ove pesme. Numera koja se po svom izražaju i promenama ritma razlikuje od ostatka albuma, a takođe je otpevana iz grla Dharmae je “Train True“. Izmešta iz stolice.

S druge strane, istinski Blue Öyster Cult mrak i fantastiku predstavljaju pesme otpevane od strane Erica Blooma. Eric u svojim pesmama kroz tekst, muziku i vokal donosi i provodi mračne tonove, horor elemente i mistiku, što je dobrim delom obeležilo BÖC stvaralaštvo. Pesme koje on vokalno iznosi na ovoj ploči su uglavnom tvrđeg zvuka s jasno izraženim hard rock i metal elementima. “That Was Me“, stvar koja silovito otvara album, predstavlja svu težinu i snaga muzičkog izražaja. Međutim, u takvim pesmama bend zna da odabere momenat i ubaci atipične elemente kako bi malo razvodnio, spustio tempo i smirio slušaoca, odnosno ponovo mu privukao pažnju. Središnji rege deo u ovoj pesmi ima upravo tu ulogu. U “Edge of the World” Eric Bloom postavlja slušaocu direktna pitanja o lažima, obećanjima i kotroli kojoj je podvrgnut. Apokaliptični tekst pesme i standardan hard rok izražaj uz, opet jako dobre, preteće vokale ostavlja utisak sveta koji nestaje, razara se, a vi svedočite tome i znate da nema povratka. Ipak najzanimljivija Bloomova stvar, koja zbog klavirskih delova nosi dozu horora je “The Alchemist“. Gitarske peripetije na izlasku iz ove pesme, ispresecane solo deonicom, jako dobro uvode u finalnu strofu i refren u kojem klavir daje poseban osećaj drame koja se naglo završava dok zvuk ostaje da bruji.

Castellanou, najmlađem članu, pripalo je najmanje glavnih vokalnih izdanja. U njima je obradio moderne probleme, kao u stvari “Machine” u kojoj niste sigurni da li se obraća modernim tehnologijama ili lepšoj polovini. Osim ovoga u njegovom izdanju dobili smo i jedinu power baladu “Tainted Blood“, koja je, ruku na srce, na granici ukusnog. U njoj postoji nešto jako patetično, uz par iščašenih i zanimljivih momenata, a opet standardno i predvidivo.

Ceo album jako ukusno prožimaju dobro osmišljeni prateći vokali, a produkcija ih je odlično ubacila u sve različite izražaje. Lepo ukomponovani, horski pevaju delove refrena, ukrašavaju melodiju i dočaravaju emociju pesama. Iako se na snimcima njihovih živih nastupa daju primetiti problemi sa vokalnim izdanjima, na ploči zvuče besprekorno i jako prijaju uhu, nevezano za muzički izražaj koji ih prati. S toga, imate šta čuti na novoj ploči Blue Öyseter Culta i neki simbol će vam sasvim sigurno ostati u lepom sećanju.

Spisak pesama:

  1. That Was Me
  2. Box in My Head
  3. Tainted Blood
  4. Nightmare Epiphany
  5. Egde of the World
  6. The Machine
  7. Train True (Lennie’s Song)
  8. The Return of St. Cecillia
  9. Stand and Fight
  10. Florida Man
  11. The Alchemist
  12. Secret Road
  13. There’s a Crime
  14. Fight