Alogia – Elegia Balcanica
Izdavač: Miner Recordings ( 30.9.2014.)
Producenti: Srđan Branković
Trajanje: 33:47
Žanr: progressive metal, power metal, heavy metal
Ocena: 6

 Alogia je bend koji sa većinom svojih poteza izaziva reakcije, kakvo god da vam je mišljenje o njima. Pored toga, hteo to neko da prizna ili ne, ovaj sekstet je u velikoj meri bio jedan od onih bendova sa teritorije Srbije koji je popularizovao srpsku rok/metal scenu na početku novog veka. Njihovi počeci su privukli mnoge (tadašnje) mlade ljude i učinili da srpska scena ima svoj Stratovarius, Dream Theater, Symphony X i sl.

Dok su prva tri albuma pratila kanon power/progressive metala, „Priče o snovima“ iz 2012. godine su bile pomalo „kontraverzne priče“, s obzirom na to da je bend odlučio da drastično promeni svoj zvuk u nešto prijemčiviji pop-rok pristup, u nekim trenucima nalik na Muse. Premda su pesme poput „Mi Sanjamo“ definitivno bile za sinapse, mnogi fanovi su na ovo izdanje reagovali kao što su brojni ostrašćeni slušaoci svojevremeno imali šta da kažu i za Metallica-in „Load“ ili „Reload“.

Dve godine kasnije, Alogia se i dalje ne da i pred nama je „Elegia Balcanica„, peti po redu studijski album. Neke od singlova smo imali prilike da čujemo još pre skoro godinu dana, a koji su nam nagovestili da smederevski sastav neće ovoga puta eksperimentisati, već iskoristiti svoja najubojitija oružja u pogledu power/progressive metal deonica, mnogo duple pedale, snažni power vokali Nikole Mijića, kao i virtuozitet i kompleksnost u formi i sadržaju. Ipak, glavno je pitanje, na koji način Alogia sa svojim brendom power/progressive metal zvuka može biti relevantna na današnjoj sceni?

Na prvo slušanje, moglo bi se reći da se muzika kreće prepoznatljivim elementima koji krase mnogobrojne power/progressive metal bendove. U tom pogledu, svi koji su voleli Alogiu zbog zvuka koji ih je pratio većim delom karijere bi trebalo da budu zadovoljni materijalom, koji je ovom prilikom i u modernijoj produkciji.

Premda bend zasigurno ne krije da je pod uticajem velikana prog-metala, Dream Theatera, već sa uvodnom numerom „Almagest“ (koja je na neki način i intro za pesmu „Callis Ad Astra“ – „Put do Zvezda“) se mogu čuti neke od solo deonica koje zvuče u nekim trenucima „Petruccijevski“. Orijentalni prizvuk unutar deonica klavijatura i gitara se može pronaći i u samom naslovu introa „Almagest“, s obzirom na to da termin podrazumeva „Veliku Knjigu“, matematičko-astronomski traktat koji je pisan jezikom unutar kojeg su u sintezi latinski, kao i arapski. Samim tim i „Put do Zvezda“ ima smisla u pogledu svoje atmosfere i tematike.

„Galija“ malo više podseća na neke od Sonata Arctica trenutaka, mada je posle toliko godina slušanja sastava koji su stvarili muziku sličnog zvuka na ovim prostorima teško ne ukazati da bi muzika mogla podsetiti na još neke od domaćih power metal sastava. Gostujući vokal u pesmi, Ana Išić je vidno osvežila pesmu svojim glasom pitkije boje i dodala još jedan začin u obrok.

Možda je previše Sonata Arctica muzike u ušima autora, ali se i unutar pesme „Vreme je“ u predrefrenu mogu čuti razlaganja u deonici klavijature koja podsećaju na „…Silence“ dane i recimo, pesmu „Weballergy“ (sličan postupak unutar predrefrena se može naći i u numeri finskog benda). Naravno, ovo nije rečeno u negativnom kontekstu već više kao komentar uticaja power metal elemenata unutar pesme, koji se mogu pronaći i kod mnogobrojnih drugih sastava.

Za Nikolu Mijića se retko kada govorilo da je loše pevao u okviru stila koji diktira Alogia, ali bi se velike pohvale mogle uputiti na njegove deonice na ovom izdanju. Prilično jasan i izražajan izgovor teksta, dobra kontrola glasa, dobar ton, lepo se čuje na snimku i snažan a opet ne usiljen volumen. U tom smislu, jedan od značajnih trenutaka za izdvojiti je refren (mada možemo govoriti i o čitavoj pesmi) singla „Elegia Balcanica“ koji snažno i ubedljivo zvuči, pogotovo uživo gde pevač nimalo ne gubi na kvalitetu svog tona.

„Elegia Balcanica“ je možda i najbolja numera na ovom izdanju. Pesma sadrži sve prepoznatljive karakteristike instrumentalno i vokalno ali je aranžmanski dosta dobro urađen muzički tok. a refren doprinosi i svojom blago zamračenom atmosferom, što je u ovom slučaju prilično ubedljivo, pogotovo sa višeglasjima i intezitetom Mijića. Snažna pesma, koja ulazi trajno u uši.

„Ona Zna (Lilit)“ nas blago vraća u više pop-rok senzibilitet sastava koji je pevljiv i pamtljiv, ali možda ne previše inventivan i pomalo predvidiv.

Nedugo zatim „Inferno“ čini kontrast i vraća nas u zamračeni power metal zvuk. Numera je intenzivna, uz mnogobrojne virtuozne deonice na gitari i klavijaturama. U skladu sa nazivom pesme, tok teče prilično furiozno i nametljivo u svakom pogledu, čini se da bi uživo mogla biti pun pogodak.

Pesma koja zaključuje album, „Intentionally Blind“ predstavlja osvrt na neke Psychoparadox dane utkane u zvuk Alogie. Deonice gitara podsećaju na neke od Death pesama, pogotovo udvajanje deonica u intervalu terce koje unose turobniji efekat u već zamračenu atmosferu. Ukoliko volite malo old school melodic death metala nalik na Death, Carcass ili možda At the Gates (uz malo atmosferičnog zvuka klavijature), pesma je za vas. Na pesmi je gostovao Amir Hadžić, sa kojim gitarista Srđan Branković sarađuje na novom projektu Silent Kingdom koji je objavio svoje novo izdanje „In Search of Eternity“.

Alogia je ovim izdanjem odlučila da zadrži nešto moderniju produkciju prethodnog albuma i pripoji je starom muzičkom stilu po kom ih prepoznajemo tako da je muzika obogaćena povremenim unošenjima elektronike i sintova koji kao da dodaju jednu prefinjeniju nijansu. Pored toga, i unutar samog pevanja se može čuti da ne postoje samo aktivni power vokali snažnog vibrata, već i pop melodije, kao i sličan senzibilitet.

Jedan od problema ovog izdanja jeste u možda pomalo istrošenom stilu koji, ukoliko ste proveli dosta vremena uz skandinavsku i uopšte evropsku školu power/progressive metal muzike, vam možda neće biti dovoljno upečatljiv. Alogia je svakako načinila nekoliko poteza koji su je osvežili u odnosu na ranije radove, ali bih čak mogao reći da je neretko kritikovan prethodni album pokazao veliku promenu koja je donela neke od vrlo interesantnih muzičkih trenutaka i stilova, dok je sadašnje izdanje povratak starim korenima sa par novih elemenata, ali prepoznatljivim starim stilom. Uobičajeno rečeno, zavisi od ukusa.

Treba reći da je album možda i najmračniji od dosadašnjeg materijala, sa nekoliko numera koje diktiraju takav karakter.

Album svakako ima šta da ponudi starim fanovim i ljubiteljima power/progressive metal škole, tako da ostaje na pojedincu da odluči. U svakom slučaju, Alogia je odlučila da se vrati na velika vrata sa svojim novim albumom i ne treba je potcenjivati.

Spisak pesama:

1. „Almagest“ (3:31)
2. „Callis ad Astra“ (4:08)
3. „Galija“ (3:57)
4. „Vreme je“ (3:18)
5. „Elegia Balcanica“ (4:34)
6. „Ona Zna (Lilit)“ (3:14)
7. „Inferno“ (3:56)
8. „U Tišini“ (5:05)
9. „Intentionally Blind“ (3:42)