-

NaslovnaAutorski članciRecenzijeAlice Cooper – Detroit Stories (2021)

Alice Cooper – Detroit Stories (2021)

Alice Cooper Detroit StoriesAlice Cooper – Detroit Stories
Izdavač: earMUSIC (26. 2. 2021)
Producent: Bob Ezrin
Trajanje: 50:28
Žanr: Hard rock
Ocena: 7,5

 

Sa dvadeset osmim albumom po redu u dosadašnjoj karijeri, Vinsent Dejmon Furnije – mnogo poznatiji kao Alice Cooper, po prvi put se našao na samom vrhu Bilbordove liste. Samo na prvi pogled iznenađujuće. U svetu neizvesnosti, „Detroit Stories“ kao muzička posveta rodnom gradu, spremno i razigrano vraćanje korenima, ispripovedano nepromenjenim Cooperovim vokalom, stvara osećanje stabilnosti, nečega prisnog, neuništivog. Posebnu vrednost svemu dodaje činjenica da se, pored mnogo gostujućih kolega, oko snimanja okupila (skoro) kompletna originalna postava grupe Alice Cooper: gitarista Michael Bruce, basista Dennis Dunaway i bubnjar Neil Smith, uključujući njihovog stalnog producenta iz tih godina – čuvenog Boba Ezrina, što je doprinelo vernom oživljavanju prljavog rokenrol zvuka ranih sedamdesetih.

Sve počinje udarnički, obradom „Rock’n’Roll“ (Velvet Underground) koja odmah postavlja okvir za dalje razvijani narativ. Reedov Njujork ovde postaje, naravno, Detroit, na čijim ulicama buntovnici i marginalci uz zvuke još opakije nove muzike otkrivaju pravi pravcati soundtrack za svoje snove (u ovom slučaju, protagonistkinja je devojčica Dženi koju rokenrol izbavlja od rane spoznaje ubitačne monotonije zavičaja). Gosti Joe Bonamasa, Paul Randolf i Steve Hunter, te bubnjar Johnny „Bee“ Badanjek svesrdno doprinose kreiranju početne atmosfere.

Svaka naredna numera ima jasno definisanu temu iz istog šireg kruga, s tim što se stilski šeta između konstitutivnih podžanrova koji su obeležili muzičku prošlost grada. Tako, nadovezujuću  „Go Man Go“ odlikuje rokabili fazon sa melodičnim, zaraznim refrenom i solo deonicom koja stvara utisak potere iz nekog od filmova Waltera Hilla. Fiktivni likovi koje uvodi, begunac iz zatvora zvani Hammtrack Hammer (po distriktu iz kog potiču sirovi tipovi) i njegova draga zaposlena u gej baru, samo su neki iz Cooperove galerije otpadnika, čije zgode i (češće) nevolje prati sa sebi svojstvenim čudnim humorom. Isti parodijski prizvuk na tragu legendarne „School’s Out“ nosi „Our Love Will Change the World„, inače prvi singl koji je predstavljen publici. Radi se o obradi pesme nekadašnjeg detroitskog sastava Outrageous Cherry, koja kroz upadljivo razilaženje vedre melodije i pesimističnih stihova, bunt dolazeće generacije opeva nemarno subverzivno –  baš kako zvuče i vokali (za prateće su, inače, kao i na uvodnoj numeri, angažovane Cooperova supruga i ćerka).

Sledi još jedno ubrzanje, „Social Debris“ – u potpunosti delo preostalih članova prve postave, reminiscencija početaka i načina na koji su bili percipirani od tadašnje javnosti. Objavljena, simbolično, na Cooperov sedamdeset treći rođendan, cilja ka postizanju zvuka ranih radova i drčno-provokativnog stava grupe prema neraspoloženom mnjenju. Namera je ispunjena. Zapanjujuća gitarska deonica i karakteristično podrugljivo vokalno preokretanje statusa iz tragičnog u magično, povezuju „društveni otpad“ sa samim Detroitom koji je, kaže Alice, takođe bio svojevrsni „grad-izgnanik“. Tobogan se nastavlja pomalo neočekivanom „$ 1000 High Heel Shoes„, čiji R’n’B štimung predstavlja omaž legendarnoj diskografskoj kući „Motown Records“. U svrhu što vernijeg postizanja senzualne atmosfere, poslužile su trube, saksofon, trombon, članice grupe Sister Sledge na pratećim vokalima, ali i mini-priča o još jednom marginalcu koji čini sve da bi devojci priuštio paprene cipele visokih štikli.

Žena, taj večito omiljeni lajtmotiv žanra, zauzima centralnu poziciju i u pesmi „Hail Mary„, klasičnoj rokenrol stvari sa dobrim starim poigravanjem sakralnom simbolikom koja hedonizam svakodnevnih doživljaja iz rok perspektive preobraća u svetkovinu. Konkretno, dotična Mary je zgodna prolaznica koja se svakoga dana, u isto doba, trojici klošara ukazuje kao rajsko priviđenje. Osim što je muzički uzbudljiva, numera još jednom demonstrira autorovu veštinu zauzimanja različitih narativnih fokusa (I’m dumb, but even losers sometimes win / And they say that if she looks your way / She just might let you in).

Efektan intro iz „Detroit City 2021“ uvodi u možda najdirektniju posvetu svim legendama grada – nabrajanje toponima i aluzije na brojne muzičke zvezde koje su, u nekom trenutku, stvarale njihovu scenu: od Bowieja, preko Iggyja, Suzi Quatro i Teda Nugenta, do pomalo podrugljivog ukazivanja na Eminema. U pitanju je nova verzija istoimene pesme sa albuma „The Eyes of Alice Cooper“.

Razvučeni, „gamižući“ bluzerski početak odlikuje još jednu atipičnu ljubavnu himnu beskućnika – „Drunk and in Love„, čiji su ubedljivo najjači aduti gitara maestralnog Joea Bonamasse i humor u tekstu kakav verovatno samo Cooper zna da isporuči (od: I saw you baby, and I pissed my pants / Now I’m shakin’ while I’m trying to stand, do: If I black out and forget your name / You know I won’t mind if you do the same). Nažalost, mada primenjuje skoro pa identične efekte, komiku priče o još jednom sasvim životnom liku, bluz štimung, zapaljiv ritam i igru rečima u naslovu, odnosno, refrenu, numera „Indipendence Dave“ ispala je pomalo naporna.

Utisak popravlja „I Hate You„, još jedna za prvobitni sastav znatno ličnija pesma. Upadljivo se šaleći na račun pretpostavljanog animoziteta unutar svakog benda koji se u određenom trenutku razišao, članovi se praktično „dobacuju“ različitim uvredama na račun sopstvenih pojava ili navika (Your platform boots and your insane chicks (…) Your big fat mouth that you never close (…) your stinkin’, pudgy fingers on the neck), na kraju se ostrvivši na gitaristu Glena Buxtona – jedinog opravdano odsutnog, budući da je preminuo 1997. godine. Usled toga, stih: But, most of all we’re filled with rage / At the empty space you left on stage, predstavlja još jedan obrt i svojevrsno „iznevereno očekivanje“ od početnog tona.

Naravno, pokrivajući vodeće pravce sedamdesetih, neizbežno se u nekom trenutku mora doći do psihodelije. Ovde se takva halucinogena-trans-kompozicija zove „Wonderful World„, a tačka gledišta sada biva prosleđena samom đavolu (This rotten place is just my style (…) So much sin, so much pain / So many souls for me to gain). U širem smislu, motivski se donekle nadovezuje još jedna, vickasta obrada „Sister Anne„. Originalno u izvođenju MC5, odsvirana je bez dodatnih nasnimavanja, sa namerom da zvuči baš kao na koncertu, kada ju je Cooper (koji ovde svira usnu harmoniku) prvi put i čuo.

Kako ništa ne može da prođe bez osvrta na još trajuću pandemiju, „Hanging On By a Thread (Don’t Give Up)„, napisana nešto ranije i namenjena prevenciji samoubistava, kasnije dobija dopisanu strofu, što ih dodaje na listu kolega koje su pružile doprinos kolektivnom ohrabrivanju. Mada stilski iskorak, s obzirom na to da jedina na albumu zvuči baš kao Aliceovi radovi iz osamdesetih, pesma je ipak sasvim na mestu, a njeni narativni delovi istovremeno unose osećaje mraka i moći. Nešto slabiji momenat predstavlja „Shut Up and Rock„, „zezalica“ koja možda isuviše podseća na nešto što bi se pre uklopilo u diskografiju benda KISS. Brza i jasna, svojom poentom stavlja tačku na bavljenje dnevnopolitičkim temama i trivijalnostima. Naposletku, još jedna dobra obrada zatvara album – „East Side Story“ Boba Segera je verodostojna priča sa asfalta i izraz želje da se oživi kraj iz kog Cooper potiče.

Poznat kao jedan od najveštijih pripovedača među rokerima, Alice Cooper se na ovaj način vratio samom izvorištu svoje plodonosne karijere. U isto vreme lična (za njegov matični bend) i opšta (Detroit, ali i čitava rock scena u najširem smislu), ova kolekcija malih povesti iznetih zvukom punokrvnog, u prvobitnoj sili prljavog barskog, garažnog, uličnog i prividno neozbiljnog rokenrola, sačinjava ubedljivu sponu između prošlog i budućeg. To znači da smo u odavanju poštovanja začecima, ujedno dobili možda najzabavniju ploču ove godine. Iako ima svojih manjkavosti (pa bi se moglo primetiti da je, recimo, preduga), ona naprosto odiše mešavinom grizućeg bunta, nonšalantnog humora i doslednosti kao obeležja neumornog, nezvaničnog kuma „šok-roka“.

Spisak pesama:

1. Rock ‘n’ Roll
2. Go Man Go
3. Our Love Will Change the World
4. Social Debris
5. $ 1000 High Heel Shoes
6. Hail Mary
7. Detroit City 2021
8. Drunk and in Love
9. Independence Dave
10. I Hate You
11. Wonderful World
12. Sister Anne
13. Hanging On By a Thread (Don’t Give Up)
14. Shut Up and Rock
15. East Side Story