fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci "Što za ljubav život gube i umiru kada ljube" - Priča o Azrama

“Što za ljubav život gube i umiru kada ljube” – Priča o Azrama

Prvi bend koji je legendarni Branimir Džoni Štulić osnovao početkom 1970-ih godina zvao se Balkan Sevdah Bend. Činili su ga dugokosi momci sa akustičnim gitarama i jedna pevačica. Svirali su sve, od Štulićevih pesama, preko sevdalinki, narodnjaka, do grupe The Beatles. Vremenom se bend sve više okrenuo ka rokenrolu. Jedne večeri, Štulić je odlučio da promeni naziv grupe u Azra. Ovo je priča o tome.

Manifestacija pod nazivom “Tri dana kulture”, održana je u Zagrebu, 1972. godine. U njenoj organizaciji bili su mladi ultralevičari Đoko Grgac – Anarhist, Slobodan Drakulić i još par njihovih drugara sa studija. Uspeh te manifestacije zapravo je bila ideja da se na fakultetu počne svirati. Tada se dogodio sudbonosni susret između Štulića, kojeg je Anarhist prozvao Čupko.

Najvrednija stvar bila mu je fender gitara, a osvojio nas je svojim temama, interpretacijama i obradama narodnih pjesama. Posebno je volio makedonsku i vranjansku muziku, čiji je melos upio za odsluženja vojnog roka. No, te su pjesme u njegovoj interpretaciji imale rokerski štih. Spontano se priključio svirkama, a između nas je na prvi pogled uspostavljen odnos enormne simpatije. Razlikovao sam se od drugih po tome što sam brkao, kao što i sad brkam, ekavicu, beogradski sleng i kajkavštinu. Tako da smo se zahvaljujući mojoj neposrednosti, koju sam tada posjedovao, i njegovoj neposrednosti, našli kao ljudi… Čupko je bio totalno iskren. Pjevao je život koji je živio, a svoje je stavove znao iskazati riječima bliskim širokim masama.

U januaru pet godina kasnije, za šankom zagrebačkog Teatra TD, ispijala se loza, pričalo se o politici, te o imenu koje će Anarhist i njegova žena Kejt dati ćerki. Sa njima u društvu je bio i Štulić. Iako budući roditelji nisu bili sigurni da će biti devojčica, palo im je na pamet da joj daju ime koje će značiti čista. Znali su da je na arapskom jeziku to azra – najčištiji pesak, nastao nakon peščane oluje, koji još nijedan novi vetar nije dodirnuo, ni ljudska, ni životinjska noga. Sa druge strane, Štulić ih je podsetio na pesmu Hajnriha Hajnea “Azra”, za koju  je inspiracija bilo pleme starih Azra (devica) iz Jemena. Postoji legenda da ukoliko mladićima iz tog plemena nije bilo dozvoljeno ili nije bilo moguće da ostvare svoju ljubav prema voljenoj, oni su odlazili u pustinju ili u rat da bi što pre umrli zaljubljeni, jer ne žele da žive bez ljubavi. Štulić je Hajneovu pesmu najviše voleo kao sevdalinku u prevodu Safvet-beg Bašagića:

Kazuj robe, otkuda si, iz plemena kojega si?
Ja se zovem El Muhamed, iz plemena starih Azra,
što za ljubav život gube i umiru kada ljube

Te večeri i Anarhistova ćerka i Džonijev novi bend, dobili su isto ime.

U prvom sastavu Azre, pored Štulića, bili su Josip Juričić, Branko Matun i Paolo Sfeci. On nije dugo potrajao, jer su se članovi benda često menjali, odnosno Štulić ih je menjao. Kasnije je, jedno vreme, vokal u Azri bio Jura Stublić, a Štulić je samo svirao gitaru, jer je hteo da odustane od pevanja. U početku su vežbali u jednoj baraci blizu Filozofskog fakulteta. U to vreme izlazile su omladinske novine “Polet”, koje su pratile alternativna rokenrol događanja, i koja su pomogla proboju Azre u nastanku novog talasa. Prvi album bend je izdao u sledećem sastavu: Štulić, Mišo Hrnjak i Boris Lajner.

Debi, istoimeni album, članovi Azre snimali su u proleće 1980. godine, a producent na njemu bio je Drago Mlinarec. Iako je rezultat u producentskom smislu bio “mršav”, što je Štulić ozbiljno zamerao, to pesmama nije mnogo naudilo, te se ovaj album koji broji dvanaest pesama, smatra jednim od najjačih debija u Jugoslovenskom rokenrolu. Shodno vremenu, Džoni je izbegao da se snime pesme sa ozbiljnim političkim temama, ostavljajući ih za naredni album. Album “Azra” gotovo u celosti je posvećen Štulićevoj velikoj ljubavi, Graciji (kojoj je napisao i upečatljivu baladu “Gracija”), a otvara ga pesma “Jablan”, koja govori o Anarhistu. Štulić ga je spomenuo i u pesmi “Reket roll iz šume striborove”. Kada je album pušten u prodaju, publika je već uveliko znala sve pesme, tako da je na koncertima Azra naišla na jako dobar prijem kod publike. To im je otvorilo vrata Jugotona i Štulić je počeo sa prekrajanjem i dopunjavanjem pesama koje je ranije napisao, a velikom brzinom je radio i na novim…

Vremenom je bend postao jedan od najpopularnijih i najuticajnijih bendova u SFR Jugoslaviji. Predvođen mističnim i harizmatičnim Štulićem, za četranest godina postojanja, izdao je čak devet albuma i eksperimentisao sa različitim temama i stilovima. Poznat je i po tome što se u svojim pesmama nije libio da dotiče važna socijalna, ali i različita filozofska pitanja.

Zadnji susret Anarhista i Štulića dogodio se je 1989. godine u Zagrebu. Anarhist u jednom intervju priča o tome:

Ugledao sam ga u bijelom odijelu, kako sjedi sam u OKC-u, prilično neraspoložen, utučen. “Ne sluti na dobro”, rekao je, a isto sam osjećao i ja, jer sam se još više od njega kretao po birtijama, gdje sam slušao što se pjeva i govori. I nije moglo biti dobro. Razgovarali smo kako od našeg sna o ljubavi među ljudima na našem prostoru, izgleda, neće biti ništa.