-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članci"Stadium Arcadium"– Svemirska odiseja 2006.

“Stadium Arcadium”– Svemirska odiseja 2006.

Stadium Arcadium Red Hot Chili Peppers

Album “Stadium Arcadium” sastava Red Hot Chili Peppers kao da se pojavio pre samo par godina. Zapravo, deli nas čak 15 godina od trenutka kada je ovaj album ugledao svetlost dana u prodavnicama ploča i na streaming servisima, baš na ovaj dan, 9. maja 2006. godine.

Posle eksplozivnog “By the Way”, kalifornijska ekipa je vredno radila na svom sledećem albumu koji je trebalo da bude trodelna muzička odiseja. Usled nagona kreativnosti, momci su napravili čak 28 pesama koje je trebalo nekako skrojiti u albumsku formu. Odluka je pala da se ipak izda dupli album sastavljen od pesama uokvirenih pod nazivima “Jupiter” i “Mars“. Broj pesama na jednom albumu, pa bio to i dupli, deluje zastrašujuće a pomalo i dosadno jer potrebno je vreme i pažnja za preslušavanje ovako kolosalnog dela. U trenutku kada su albumske forme lagano tonule u zapećak, a singlovi preuzeli prime time na radijskim, televizijskim i ostalim slušalačkim platformama, Papričice su hrabro objavile maratonski album koji se našao u fokusu javnosti i bio jedan od najiščekivanijih albuma te godine. Kao rezultat, “Stadium Arcadium” je Pepersima doneo prvo mesto na američkim top listama, što je ujedno bio i prvi put da se neki njihov album našao na prvom mestu od početka njihove karijere.

Producent ovog albuma je bio Rick Rubin, čuveni kalifornijski mag produkcije sa kojim su sarađivali na nekoliko prethodnih albuma. Tok pisanja je protekao malo drugačije nego što je to bio slučaj na ranijim albumima. Ovog puta, Flea i John Frusciante su podjednako doprinosili i zajednički oblikovali sve kompozicije što je rezultiralo izuzetno jakim, melodičnim i pevljivim pesmama. Singlovi koji su odabrani kao predstavnici albuma – “Dani California“, “Tell me Baby“, “Snow (Hey Oh)“, “Desecration Smile“, “Hump de Bump” su do danas najpoznatije pesme ovog benda koje su prešle u mainstream. Ako pitate bilo koju osobu da vam navede pesme od RHCP-a koje zna, nesumnjivo je da će se barem tri od navedenih singlova naći na toj listi.

Ovi singlovi su postigli neverovatan uspeh i slušanost i pomalo bacili u senku ostatak albuma koji je zaista dobar po svim merilima. “Especially in Michigan” je pesma koja nas melodijski vodi u svemirsku odiseju iznad Mičigena, Kiedisovog rodnog grada. Frusciante i Flea ovde stvaraju svemirski pejzaž na strofama, a kao gostujući muzičar se pojavljuje Omar Alfredo Rodríguez-López, gitarista benda Mars Volta. “She’s only 18“, podseća na ranije radove sa albuma “Blood Sugar Sex Magik” minimalističkim fankom na strofama koji dovodi do kulminacije u refrenu sa jakim i velikim rifovima. U pesmi “Charlie“, imamo nekoliko aranžmanskih deonica koje definišu pesmu. Čuveno pevanje-repovanje, sa tihim gitarama i poznatim akrobacijama Flea na basu. Zatim, naizgled neupadljiv refren koji se kasnije razvija u Fruscianteove solaže.

Ono što je najupečatljivije na ovom albumu je melodijska šarenolikost – od tihih skrečovanja na gitari, preko punih stadionskih refrena do izuzetno catchy solaža koje su u funkciji glavnih melodija i tema. Frusciante se na ovom muzičkom ostvarenju odvojio od njegovog uobičajenog koncepta “manje je više”. Hrabre solo deonice, glasni metalski rifovi, melodije koje vas proganjaju. Na ranijim albumima, u fokusu su uvek bili Kiedis i Flea sa Fruscianteom u pozadini koji ih oplemenjuje, ali sada se situacija preokrenula. Vokali su naglašeni taman koliko treba, dobro upeglani u celinu tako da ne dolaze u prvi plan. Iako nije vrstan pevač, Kiedis je zasijao na ovom albumu u simbiozi sa pratećim vokalima od ostatka benda, ali najviše Frusciantea. Iako se čini da je bend eksperimentisao što se tiče stila na ovom albumu, to je zapravo samo iluzija. Sve pesme su u svojoj suštini prave RHCP pesme, sa primesama sintisajzera na nekim delovima – velike i glasne pesme.

Oni koji su imali prilike da ih čuju na turneji koja je promovisala ovaj album mogu da posvedoče o tome. Ništa se manje ne skače na “Dani California”, “Tell me Baby” ili “Hum the Bump”, zapravo skoro isto kao na “Give it Away” ili “By The Way”. Osim fankerskog groova imamo i balade koje mogu da stoje rame uz rame sa “Under the Bridge”. Zli jezici će reći da je ovo bio klasičan sell out za proboj u mainstram, međutim, neosporno je da je ovaj album dugo zadržao svoje mesto na svetskim top listama kao jedan od najvećih albuma u protekle dve decenije. S obzirom da je Frusciante napustio bend po drugi put (pre nego što će se ponovo vratiti 2019. na oduševljenje svih fanova), ova ploča je svojevrsna labudova pesma gde Frusciante daje sve od sebe, pogotovo ono što nismo nikada pre čuli da je proizašlo iz njegovih žica.

Petnaest godina kasnije, ovaj album je i dalje veoma rado preslušavan i komentarisan sa svih njegovih 28 pesama. On je jedan od onih koji možete da pustite u cugu i da uživate u svakoj numeri u bilo kom trenutku. Na njemu ćete naći sve što vam treba – dobar fank da se iskačete po stanu ako imate višak energije, ali i balade koje će vam razgaliti dušu. Ostaje nam samo da se nadamo da će nas Papričice još jednom obradovati nekom, ako ne istom, onda sličnom svemirskom odisejom koja nas je tako oduševila pre 15 godina.