-

Priča o bendu Goblini: 30 godina u magnovenju (prvi deo)

Novi Sad Petrovaradin Goblini Exit Festival fotografije slike galerijaBaš kao što je političko-ekonomska kriza u drugoj polovini 70-ih u Britaniji izazvala lavinu nezadovoljstva koje se svakodnevno prelivalo na ulicu, iz čega se, fuzijom ideja situacionističkog pokreta i estetike dadaizma, rodio Pank, tako je sveopšte beznađe izazvano ratom, inflacijom i teškom besparicom dovelo do toga da ovaj sub-kulturni fenomen doživi svojevrsnu renesansu u poslednjoj dekadi 20. veka u Srbiji. Početkom 90-ih, na našoj rokenrol sceni dešava se prava mala revolucija, te niče veliki broj kvalitetnih bendova, od kojih je većina imala žestok stav i angažovane tekstove. U tom smislu, raspad „velike scene“ (odnosno, SFRJ; prim.aut) maltene se nije ni osetio, jer su bendove koji su popularizovali pank-rok i post-pank zvuk 80-ih (tzv. nju vejv) zamenili novi, ništa manje kvalitetni, ali konkretniji bendovi, sa čvršćim stavom i hrabrijim tekstovima. „Društveni angažman“ rokera iz perioda novog talasa zvuči pomalo naivno u odnosu na ono o čemu su pevali Ritam nereda, Ateist rep, Blok aut, Bjesovi, Džukele, Dža ili Bu, Šaht, Goblini, GBB

Ipak, za jedan od navedenih bendova (koji su predstavljali samo vrh piramide veoma rasprostranjene scene), Pera Janjatović je rekao da su „spasili rokenrol“. Čime li su Goblini zaslužili da ih jedan od najboljih poznavalaca ove muzike na našim prostorima okarakteriše kao „spasioce“ domaćeg roka? Ko su ti momci koji su se pojavili iz „srpskog Nešvila“, pobrali najveće simpatije publike i kritike i postali sinonim za srpski pank-rok? Šta ih motiviše da istrajavaju u svojoj svirci punih trideset godina?

Vilenjaci (Goblini)

Goblini su mitološka bića, mali vilenjaci koji žive u rudnicima na područjima koje su pre nekoliko vekova naselili anglo-saksonski narodi. Ova mala, zelena stvorenja pomažu rudarima u njihovoj potrazi – kuckaju po onim delovima rudnika gde se nalazi tražena ruda, dok ih rudari opskrbljuju hranom, ostavljajući im ostatke svojih obroka. Ukoliko bi se, međutim, rudari bezobrazno poneli prema goblinima, ovi bi izazivali havariju i zatrpavali rudnike – te bi se na taj način svetili. I upravo ova osobina malih vilenjaka toliko je karakteristična za čoveka sa Balkana – da na dobro uzvraćaju dobrim, a na loše – mnogo gorim.

Ova bića su se toliko svidela momcima iz Šapca da su odlučili da po njima nazovu svoj bend. Šabački Goblini, pak, ljudska su bića i, za razliku od malih, zelenih stvorenja, u godinama u kojima su bili najaktivniji, nisu pomagali rudarima, nego svim mladim ljudima u zemlji koji su želeli da sačuvaju zdrav razum i ostanu koliko-toliko normalni.

Priča o ovom bendu počela je davne 1992. godine. Splet nesretnih okolnosti doveo je do toga da godinu dana ranije dvojica mladića u izbegličkoj koloni napuste Karlovac i dosele se u Srbiju. Alen Jovanović, sin potpukovnika JNA, imao je u rodnom Karlovcu bend Lorelaj, u kome je svirao gitaru i povremeno i pevao. U istom bendu, bas je svirao Vlada Kokotović, sin zastavnika JNA.

Novi Sad Petrovaradin Goblini Exit Festival fotografije slike galerijaKada je buknuo rat, ova dva momka su, zbog činjenice da su im očevi bili vojna lica, morali da odu iz Hrvatske. Kada su se sreli u Karlovcu, vrlo brzo su upoznali lokalnu ekipu koja je bila u rok fazonu, te se javila ideja da ponovo osnuju bend. Činjenica da su svojevremeno ostvarili saradnju sa Sašom Radulovićem (Novakom), gitaristom popularnog benda Psihomodo pop, umnogome je doprinela tome da ih lokalci dožive kao ozbiljne muzičare.

Do poznanstva sa budućim pevačem došlo je baš prilikom proslave njegovog rođendana, na koji ih je pozvao momak na čijoj „gajbi“ je bilo slavlje. Momci su se te subote, 14. decembra, 1991. godine pojavili sa instrumentima, malo se džemovalo, ali je za nastanak benda bio presudan utisak koji su Branko Golubović „Golub“ i ova dvojica ostavili jedni na druge. Iako im je priznao da nikada nije pevao niti imao bend, Alen i Vlada su bili toliko entuzijastični da su uspeli da ga ubede da im se priključi, makar na neko vreme, dok se ne ustanovi da li je saradnja uopšte moguća.

Prisećajući se svog pristupanja bendu, Golub je u dokumentarcu o Goblinima rekao: „Ja mislim da su oni istripovali mnogo više energiju cele priče, nego moje pevačke sposobnosti.“ Usledile su, kako kaže, „fašističke probe“, po osam sati dnevno, gde je prvo radio sa gitaristom par sati i vežbao (odnosno, učio) pevanje, da bi se posle priključio i ostatak benda.

„Nas dvojica smo, kol’ko tol’ko, imali neko muzičko znanje i iskustvo da možemo da ga naučimo da peva“, priča Kokotović. „Ja mislim da je, posle godinu dana, Golub bio na istom nivou sa nama. Mi smo imali ono klinačko odrastanje uz instrumente, gde prođeš i prvi demo snimak… Ali, on je uspeo sve to, prvo glavom, a onda i radom da postigne“, zaključuje Vlada Kokotović.

Na bubnju je na početku bio Zoki, koji je u startu naglasio da je njegov matični bend ČBS (Čuvaj bližnjeg svog) i da će im pomoći, ali da to prihvate samo kao privremeno rešenje. Kada su se oformili kao ekipa i počeli sa probama, trebao je smisliti ime benda. Baš u to vreme nekog od njih je pronašla knjiga Vile i vilenjaci, Brajana Froda, u kojoj se objašnjava ko su goblini. Od tog momenta bend je imao ime.

Prvi snimci i finansijski problemi

Iako osnovani na samom početku 1992, već u aprilu momci odlučuju da urade prve demo snimke, svesni da preko njih mogu da dođu do medija koji su, opet, nezaobilazan faktor u svakoj iole ozbiljnoj rokenrol priči. Preko nekog prijatelja, uspeli su da pronađu studio u Beogradu u kome su mogli da snime četiri pesme za 100 dolara. Osim pesme „Grad“, ostale tri („Evropa“ , „Reci da“ , „Moja soba“) nastale su u bendu Lorelaj.

Novac koji je bio potreban za demo snimak, a koji danas sigurno ne bi predstavljao toliki problem, u ono vreme bio je ne mala prepreka. Međutim, Golub je imao običaj da „ušteka“ novac u neku od knjiga i zaboravi na njega. Ovog puta, slučajno je pronašao baš novčanicu koja je bila rešenje njihovih problema. Demo snimak obezbedio im je gostovanje i intervju na Radio Šapcu gde je radio njihov drugar Steva Berlinac.

O finasijskim problemima sa kojima se suočavao bend, ali i cela Srbija, Golub je pisao u svojoj knjizi „Izgužvane misli“ , koja predstavlja biografiju benda do perioda kada su napravili skoro desetogodišnju pauzu. Jedan sjajan pasus govori baš o ovome:

„Situacija se u Srbiji rapidno menjala. Beda i nemaština su sve više bile vidljive na svakom koraku. Ljudi su bili bez para, ostajali su bez posla, a i oni „sretnici“ koji su radili primali su plate kojima su jedva sastavljali kraj s krajem. Životi su bili sve ruiniraniji, tako da je i okruženje pratio isti ritam. Nije trebalo da budeš preterano analitičan pa da primetiš rupčage, koje su sve više ispunjavale ulice, poluprazne prodavnice, oronule fasade, koje su poslednji put okrečene pre desetak godina, kao i ljude koji su smrknutih lica hodali gradom.“

U istom pasusu, Golub nastavlja: „Inflacija je uzimala maha i pretvarala se u ono što će nekoliko meseci kasnije postati jedna od najvećih svetskih hiperinflacija. Od dana kada su ljudi verovali u neku budućnost, u bolji život, koji su mogli da onjuše na svakom koraku, sada im je ostala samo iluzija. A i nju je neko uspeo da nam ukrade.“

Goblini Subbeerni centar Beograd

Posle ovakvih redova malo je jasnije zbog čega su devedesete u Srbiji u muzičkom smislu bile toliko plodne. Rokenrol je, pre svega, muzika pobune! A kada se situacija u zemlji toliko zakomplikuje da se, od jednog lagodnog života koji su sebi mogli da priušte svi ljudi koji su bili voljni da rade, spadne toliko nisko da se najveći broj ljudi bori za goli život, onda uopšte i ne čudi zbog čega su devedesete kod nas bile pune negativnog naboja i zbog čega je nasilje postalo toliko prisutno.

Ljudi koji su razmišljali svojom glavom i koji su shvatali da nisu „za sve krivi muslimani i Hrvati“ (eh, ta čuvena mantra koju su ponavljali mnogi koji su se zahvaljujući njoj i obogatili), koristili su svoje talente ne bi li se izrazili i pokazali nezadovoljtsvo.

Rokenrol je pogodan baš zbog toga što ukazuje na razne društvene anomalije, koje su tih godina svakodnevno nicale. Zbog toga su i Goblini, ali i mnoštvo njihovih kolega, u velikoj meri zaslužni što je bar deo tadašnje omladine sačuvan od poplave primitivizma i gluposti kojima su mediji, kako bi rekao Džoni Štulić, „artiljerijskim salvama“ svakodnevno zasipali. Goblini su se obraćali momcima kojima idoli nisu bili seljaci sa kajlama i pištoljima, kao i devojkama koje se nisu ugledale na polugole pevaljke. Preciznije rečeno, obraćali su se zdravom delu populacije.

O svemu ovome, Golub u svojoj knjizi piše:

„Sivilo koje je izbijalo iz ljudi na ulicama, beda koju smo sve više osećali na svojoj koži, polako ali sigurno propadanje srednje klase (čiji smo pripadnici i sami bili), kao i depresivne slike koje su nas zatrpavale sa TV-a, a koje su bile vezane za izveštaje sa ratišta, verovatno su bile i naš najjači motiv za nastavak sa radom. Strategija benda, čiji je glavni cilj bio da postanemo dovoljno poznati kako bismo svirali što više, preko noći je zamenjena modifikovanom verzijom koja je glasila: Preživeti ludilo i izaći iz njega čiste glave.“

Koncertna aktivnost

Baš u periodu kada su imali prvo gostovanje na radiju, Goblinima se priključio novi bubjar, Nedeljko Nedić Meketa. On je imao dosta iskustva svirajući sa džez muzičarima, ali i tezgareći po svadbama, što mu se vremenom zgadilo. U sastav je doneo novu energiju, ali i iskustvo koje je imao iza sebe.

Od 30. oktobra ’92. kada su u svom gradu odsvirali prvi koncert i predstavili se Šapčanima, počinje koncertna aktivnost Goblina. Ono što ih je razlikovalo od većine tadašnjih bendova je činjenica da su svirali obrade, što je tada bila prilično retka pojava i što ih je činilo privlačnima za vlasnike klubova. Na repertoaru su imali oko 200 pesama bendova koje su voleli, te su, uz autorske, mogli da sviraju godinama, a da ne ponove set.

Jedan od veoma važnih koncerata za njih bio je onaj kada su prvi put svirali u beogradskom KST-u kao predgrupa Obojenom programu. Do ove saradnje je došlo prilikom Vladine posete jednoj svojoj rođaki kod koje se tad našao i Ljuba, basista Programa. Tako je dogovoreno da se Goblinima da šansa da sviraju u tom kultnom klubu pred beogradskom publikom. Predstavili su se sa četiri pesme, a njihova svirka snimljena je i na kasetu, koja je od tada postala zvanični demo snimak benda.

Goblini Kontakt 2019 Hala Sportova Beograd

„Nulti“ album benda Goblini

„Te šugave 1993. neke stvari su ipak krenule da se pomeraju s mrtve tačke dajući nam do znana da rokenrol u Srbiji još uvek nije umro. Naprotiv, izgledalo je kao da je scena počela da se budi. Na scenu su isplovili bendovi nove generacije…“, piše Golub u knjizi „Izgužvane misli“. I koliko god bila „šugava“, upravo ’93. je za Gobline bila i te kako važna, jer su svojim radom došli do mnogih kontakata, što im je omogućilo mnogo svirki i, na kraju, prvi studijski album (koji je, doduše, izašao u prvoj polovini ’94.).

Kako je vreme odmicalo, povećavao se broj autorskih stvari. Svesni da nemaju novac da snime ceo album, odlučili su da uđu u studio i snime bar nekoliko pesama i da, faktički, album snime iz dva cuga. U konsultaciji sa Ljubom iz Obojenog programa, izbor je pao na novosadski Do Re Mi studio. Za novac kojim su raspolagali, mogli su da snime pet pesama. Izbor je pao na: „Keep away from children“ , „Znam“ , „Reci da“ , „Ja možda i bi“ i „Mame“ .

Vreme koje su proveli u Novom Sadu momci su iskoristili za upoznavanje gradske rok scene. Jednom prilikom upoznali su kolege iz benda Ritam nereda, a preko njih i Nenada Divnića Kiću, njihovog drugara koji je svirao bubanj, bio u pank fazonu, ali je trenutno bio bez benda. Vrlo brzo je došlo do saradnje, jer se na Meketu nije moglo ozbiljno računati, pa je Kića postao bubnjar Goblina.

Ovo se ispostavilo kao sjajna kombinacija, jer su se momci našli na istim talasnim dužinama, što je iznedrilo pesme od kojih su neke i danas, posle pet studijskih albuma, hitovi bez kojih ne prođe ni jedan njihov koncert. Ekipa se uskoro vraća u studio i snima pesme „Cipjonka“ , „ELeSDi se vraća kući“ , „Dan posle“ i „Komad noći“ , čime je materijal za album kompletiran.

Posle mnogo peripetija, ljudi iz izdavačke kuće Myusic User, za koji je Ritam nereda izdao kultni „Breaking“ , odlučili su da izdaju album, jednostavno nazvan „Goblini“. Bila je to, zapravo, kompilacija pesama koje su nastale u Karlovcu u bendu Lorelaj, koje su na kaseti stavljene na stranu koju su nazvali „Roll side“, i pesama iz perioda Goblina, stavljenih na „Rock side“.

U sledećem tekstu biće reči o svirkama u šabačkoj Ciganmali, o albumu Istinite priče prvi deo izdatom za Metropolis Records, kao i o brojnim poznanstvima i festivalima.