Istinite priče

Nastavljamo tamo gde smo stali u prvom delu. Prvi studijski album dao je Goblinima zaista veliki vetar u leđa. Momci su više nego ikad bili željni svirki, ne bi li pokazali da njihove pesme zvuče još bolje uživo nego na kaseti. Takođe, velika su bila i očekivanja u smislu medijske pažnje. Album je izašao 6. aprila, 1994.

Istovremeno se desila još jedna pozitivna stvar. Na samom početku te godine zaustavljena je hiperinflacija. Za ovo „čudo“, zaslužan je bio Dragoslav Avramović, odnosno, ekonomske mere čiji je on bio inicijator. O tome šta se u stvari desilo, Golub je izneo zanimljiva razmišljanja u „Izgužvanim mislima“ :

Nekako mi je neverovatno da se sve ovo završilo bukvalno preko noći i da smo od ovakve inflacije uspeli da se izvučemo tek tako. Ne želim da umanjim ili diskreditujem Avramovića, ali mislim da je nešto „veće“ stajalo iza svega. Kad je to „veće“ shvatilo da su nas iscedili kao krpe i da sem pocepanih gaća više ništa nismo imali da ponudimo u zamenu za ‘leba, skapirali su da je bilo vreme da se farsa i završi.

Otkriće godine

Pre nego što je album ugledao svetlost dana, bend je svirao u Novom Sadu na festivalu Grafit avangarde (na kome su upoznali kolege iz Bjesova i Džukela), a ubrzo posle toga i na festivalu BBS (Brzi bendovi Srbije) u beogradskom klubu SKC. BBS se održavao već treću godinu i imao je određenu reputaciju.

Te 1994. razvrstani u tri noći, svirali su bendovi koji su činili jezgro scene koju neki upoređuju sa scenom 80-ih: Kristali, Supernaut, Distorzija, Bašta, Beton, Lutke (24. mart), URGH, Nosorog, Svarog, Crni lilihip, Pop Tones, Definite Choice, Hands in Ashes, Quo (25. mart) i Pussycat, The Freaks, Braća Left, Bjesovi, Džukele, Goblini i kao gosti – Atheist Rap (26. mart). Tu je, preko bubnjara Kiće koji je bio Novosađanin, došlo i do upoznavanja sa Ateistima, čime je započelo prijateljstvo koje traje svih ovih godina. Goblini su te večeri odsvirali četiri pesme: „Jagode“, „Cipjonku“, „Komad noći“ i „Mame“. Ubeđen, kao i ostatak benda, da neće svirati poslednje večeri na dodeli nagrada, Kića se posle svirke vratio u Novi Sad. Ipak, 27. ujutru momci su saznali da su sa Džukelama osvojili nagradu – „Otkriće godine“, pa je Kića morao ponovo do Beograda, kako bi svirali i na dodeli plakete.

U vezi sa ovim događajem, Golub u knjizi konstatuje: Po prvi put smo počeli da se osećamo kao pravi bend i kockice su krenule da se slažu na način na koji smo to želeli.

Nismo mi ništa ni očekivali od toga niti smo gajili nekakve nade. Međutim, na tim Brzim bendovima Srbije desilo se to da su ljudi čuli za nas i da je to proizvelo nekakav efekat, tvrdi Alen, i dodaje: Vrlo brzo se tu pojavio Drago Borić koji nam je ponudio reizdanje prvog albuma, pošto taj album nije nešto slavno prošao.

O ovom nastupu David Vartabedijan, njihov prijatelj i potonji menadžer rekao je: Kada su oni svirali na festivalu Brzi bendovi Srbije, prvi put sam video bend koji mi se dopao. To je bio prvi bend posle Psihomodo popa i Holivud robotnjika da me je baš pomerio.

Iako, kako i sami kažu, nisu očekivali ništa od festivala BBS, nego su na to gledali samo kao na priliku da sviraju pred beogradskom publikom u čuvenom SKC-u, upravo ovaj nastup imao je neverovatno veliki značaj za karijeru benda. Goblini su svirali gde god su postojali optimalni uslovi za to i uspeh na BBS-u rezultat je velikog rada. Nekoliko meseci svirali su šest dana nedeljno u šabačkoj Ciganmali, u klubu koji je, od stecišta šabanske scene, za kratko vreme, zahvaljujući njihovim svirkama (što autorskih stvari, što obrada) postao okupljalište šabačkih pankera, rokera i metalaca…svih koji su slušali „gitarski zvuk“. Ovo kaljenje bilo je veoma važno za samopouzdanje, ali i za usviranost.

Utisak koji su ostavili u SKC-u doveo je do toga da se za njih zainteresuju novinari, publika, ali i kolege na koje su ostavili sjajan utisak, pre svega kao ljudi.

Istinite priče

U pesmi „1000 godina“, Cane kaže: Jedan poziv menja sve! Tako je jednog vrelog julskog dana Gobline kontaktirao Drago Borić, vlasnik izdavačke kuće Metropolis Records, sa predlogom da se uradi reizdanje prvog albuma. Album „Goblini“ nije ispromovisan kako treba. Samu kasetu je bilo veoma teško naći u prodavnicama, nije postojao ni jedan video spot, a gostovali su samo na nekoliko radio stanica i u jednoj TV emisiji – Paket aranžman, koju je vodio Kiza Betmen.

Boro iz Metropolisa je izneo svoju ponudu – da se re-izda album sa pet već snimljenih pesama koje su se nalazile na „Rock Side“ i da se snimi još sedam novih stvari koje bi bile u fazonu „Cipjonke“ i „Jagoda“. Naravno, stavljeno je do znanja da su pesme iz vremena Lorelaj „neadekvatne“. Našavši se u situaciji – take it or leave it – jednoglasno su odlučili da prihvate ponudu. Rok za stvaranje novih pesama bio je nešto više od mesec dana. Sve ovo je, naravno, iziskivalo i finansijski izdatak, koji je spao na ekipu iz benda. Zahvaljujući njihovoj snalažljivosti, dobar deo novca su pokrili sponzori, a ostatak je, uz neizbežan rizik, pozajmljen.

Album „Istinite priče I deo“ izašao je u septembru, 1994. godine. Numera koja otvara album je „Ponedeljak“, pesma za koju Golub kaže da je vezana za neke njegove bolesne tripove, koje je doživeo jedne noć… Zaista, tekst pesme podseća na strašan post-apokalistični horor-snaf. „Dan D“ opisuje stanje u kome se nalazi čovek prepun samopouzdanja, kada mu sve ide od ruke (za posebno znatiželjne, preporuka – videti knjigu Izgužvane misli, str. 179). „Ja možda i bih“ je pesmica o momku i devojci koji se muvaju, ali im baš i ne ide.

„Sam-phone-glas“ su jedne noći napisali Vlada i Golub, uz litru vinjaka. Pesma je atipična za Gobline, jer je sporog ritma i blago patetična, ali pogađa žicu. „Godine raspleta“ inspirisana je navodnim pregovorima u kojima su vođe svake od jugoslovenskih državica trebale da postignu kakav takav dogovor kojim bi se izbeglo krvoproliće, ako već nije bilo moguće sačuvati zajedničku državu. Refren pesme glasi:

I njih šestorica krenuše
i više se ne vratiše

Završetak potrage za šestoricom predsednika malih jugoslovenskih zemalja pokazuje koliki je bes svih mislećih ljudi bio usmeren prema političarima:

Našli su ih u gej hotelu
Krešu se u bulju

Zanimljivo je da je naziv ove pesme preuzet iz naziva knjige jednog od aktera priče, Slobodana Miloševića.

„Dan posle“ opisuje kako se oseća čovek kada prethodne noći pretera sa zezanjem. „Internacionala“ je tipična angažovana pank-rok pesma koja govori o obespravljenim radnicima koji rmbače za minimalac. „Za Lorenu“ je lepa pesmica posvećena Vladinoj sestričini.

„Jagode (ELeSDise vraća kući)“ je jedna od najjačih stvari koje su Goblini uradili. Definitivno je najveći hit na albumu. Tema je, naravno, halucinogena supstanca LSD. Pesma upozorava na to koliko je ovo opasna droga i, naravno, kako je, kao i sve ostale psiho-aktivne supstance – velika laž, što govori i stih:

Ja ti mogu dati samo
lažan osećaj sjaja

„Komad noći“ je pesma tipična za Gobline. Upućena je mladom čoveku koji se nalazi pred bilo kakvom preprekom, da istraje i pobedi sebe.

Oseti parče neba pod nogama
Nemoj reći ne kad treba da
Stisni muda, grabi rukama
Nema nazad, nema kajanja

„Cipjonka“ je obrada jedne ruske pesme koju je ekipi iz benda otpevala jedna njihova prijateljica. O inspiraciji za tekst između refrena, Golub je pisao u svojoj knjizi (Izgužvane misli, str. 70 – 72). Za nju je snimljen i spot u WC-u TV stanice NS Plus.

Promocija albuma

Odlučeno je da promocija „Istinitih priča“ bude u rodnom Šapcu. Zakazana je za 3. septembar 1994. Nekoliko noći na vidnim mestima momci su lepili plakate. Koncert je održan u klubu „Staklenac“. Pre svirke pojavilo se četrdesetak novinara i deset televizijskih ekipa koje su se spremale za intervjue. Zanimljiva je anegdota pre svirke, kada su nameštali ozvučenje. Čovek zadužen za zvuk zvao ih je da iz kombija uzmu nekoliko velikih kutija, a kada su shvatili da su one prazne, Gane je rekao:

Brate, razumeš, vizuelni efekti. Kada novinari vide sve ovo „ozvučenje“, kao i ljudi koji će sledeće nedelje gledati njihove priloge na televiziji, ima da misle da ste opasni j….i, razumeš?

I zaista, kako piše Golub:

Ljudi su danima pričali kako smo imali brdo razglasa na promociji. Nabudžili smo toliko kutija razglasa da je izgledalo kao da imamo dve planine nasađene sa obe strane bine.

Malo ljudi zna da su Džukele delom zaslužne za famozni poziv Drage Borića i ponude koju je Metropolis izneo Goblinima. Ova dva benda posle nekog vremena postaju, bukvalno, bratski bendovi. Stoga se podrazumevalo da, prilikom šabačke promocije, Džukele gostuju Goblinima.

Noseće pesme na svim koncertima u periodu kada su promovisali album bile su „Cipjonka“, „Jagode“, „Komad noći“ i „Dan posle“. Svirano je i mnogo obrada, sve dok publika nije napamet naučila pesme s nove kasete. Ljudi iz Metropolisa su pokrenuli jaku medijsku kampanju, a kako su imali kontakte po celoj zemlji, bilo je lako organizovati intervjue i promociju kasete. Momci iz benda polako su gradili mrežu poznanstava sa novinarima, vlasnicima klubova i urednicima fanzina. Upravo zbog te kampanje Metropolisa, za godinu i po dana promocije „Istinitih priča“ odsvirano je 46 koncerata.

O tome kakva je bila rokenrol scena u zemlji i kakva je bila atmosfera među bendovima, Golub piše:

Zahvaljujući revoluciji bendova koji su počeli da sviraju prvom polovinom devedesetih u Srbiji, lako smo razmenjivali kontakte ljudi koji su organizovali svirke, kao i informacije o posećenosti koncerata. Najviše smo sarađivali sa, naravno, Džukelama, Ateistima, Novembrom, Block Outom i Dža ili Buom. Odsviralo se u tom periodu i par velikih festivala u Kruševcu, Kragujevcu, Paraćinu, Beogradu i Novom Sadu sa tada već velikim imenima rokenrola.

Koncerti Goblina, osim što su bili izuzetno jaki i profesionalno odrađeni, doprineli su popularnosti benda možda i više nego kasetno izdanje, jer su svirali, maltene, gde god je postojala utičnica za struju. Tako su mogli da ih vide i upoznaju i ljudi koji su živeli u najrazličitijim zabitima.

U sledećem tekstu biće reči o lajv albumu snimljenom u beogradskom klubu KST, kao i o najboljem albumu ovog benda, „U magnovenju“.