Možda se neće svi složiti oko toga koji album Goblina je najbolji, ali je nepobitna činjenica da je „U magnovenju“ album po kom je bend prepoznatljiv, album za koji se može reći da je najvažniji i koji je zaslužan za ogromnu popularnost benda. Ako su pre njega bili priznati u određenim krugovima, posle ovog albuma postali su jedan od najslušanijih bendova u zemlji, i definitivno, bend koji je „pank publika“ najviše volela.

Na „Magnovenju“ su oni bukvalno eksplodirali. Jeste njihov prvi album bio jako dobar materijal, ali, „Magnovenje“ je bio krš i lom u tom trenutku, kaže Zlatko Jošić, menadžer KST-a.

„Magnovenje“ je album koji je uhvatio taj trenutak kada su se ovde svi ložili na Bad Religion, Offspring i Green Day, i za taj trenutak je bio savršen, procena je Davida Vartebijana, menadžera benda u vreme kada je album nastajao.

Alen Jovanović ističe veliku zaslugu Lea, koji je „pozajmljen“ iz Džukela: On je, čovek, panker u duši i to je nama i trebalo. To je napravilo jako dobar spoj. To se vidi i po tome što je to bio hit album koji nas je digao za pet stepenika uvis u odnosu na „Istinite priče“.

Album je proizvod svega dobrog što se nama dešavalo, rekao je basista Vlada Kokotović, „Magnovenje“ se samo napravilo.

U knjizi „Izgužvane misli„, Golub se osvrnuo i na razliku ovog albuma u odnosu na prethodni: Pošto su ljudi u neku ruku smatrali „Istinite priče“ našim prvencem, činjenica da smo uspeli da preživimo takozvano „prokletstvo prvog izdanja“ puno je značila, kako njima, tako i nama. Nakon debi izdanja, od svakog benda se očekivalo mnogo više nego što je do tada imao da ponudi.

Pod tim pritiskom neki od njih su pucali i pravili greške koje su ih koštale karijere. Nekada bi bend previše „uzleteo“ i istripovao se da su zvezde, nekad bi članovi sami sebe požurivali da izdaju novi album pri čemu sam materijal nije bio dovoljno zreo, a nekad, jednostavno, nije bilo sreće. Mi smo imali tu sreću da je „U magnovenju“ zaživelo bolje nego što smo očekivali, sa pozitivnim kritikama publike, a i rokenrol kritičara i novinara.

Promocija albuma „U magnovenju“

Promotivni koncert za novi album održan je 30. marta 1996. godine, gde bi drugde nego – u KST-u. U međuvremenu je došlo i do promene gitariste. Leo se vratio u svoj matični bend još pre nego što je album snimljen, ali je dogovor bio da bude prisutan na snimanju i da odsvira svoje deonice u studiju. Polovinu koncerta je odsvirao Leo, a onda je došlo do simbolične predaje gitare novom gitaristi, Saši Šetki.

Moja prva svirka je bila u Požarevcu, pre promocije „Magnovenja“, priča Šetka. Za nekih mesec dana sam ja i pitan i ušao i odsvirao to što treba. E, onda je na promociji zvanično bila i primopredaja gitara.

Jedna od zanimljivosti vezanih za taj koncert je da su ekipi iz benda pokradene gitare u Beogradu. Neko je u sred bela dana razbio staklo automobila i izvadio ih. Ipak, to nije uticalo na raspoloženje na samom koncertu. Pre svirke, Pera Janjatović je, pozitivan kao i uvek, rekao momcima kako je to, u stvari, dobro, jer su svim poznatim bendovima bar jednom ukrali gitare. Pošto se vest o ovome proširila, vrlo brzo su se kolege iz Beograda javile da im pozajme svoje gitare za koncert.

Sam koncert je bio jedan od najboljih u našoj karijeri, piše Golub. Bend je bio utegnut kao sajla, a nemio događaj od pre par sati samo je doprineo tome da se zainatimo i da odsviramo opušteno, ali sa dozom „ekstra nadrka“. Posle primopredaje gitare, Leo je ostao na bini da otpeva „Cipjonku“ i „Jagode“, da bi ostatak koncerta odgledao iz publike. Bile su to mešane emocije: očigledno nam je bilo žao jer smo s Leom proveli nezaboravnu godinu svirajući brdo svirki i radeći na novom albumu, ali nam je bilo i drago što smo našli adekvatnu zamenu za njega. Šema ne samo da se svirački uklopio u bend nego i kao dobar ortak.

Ovim koncertom je, faktički, započela turneja U magnovenju, u okviru koje je odsviran 121 koncert.

Turneja

Ubrzo posle koncerta u Šapcu, dolazi do nekoliko koncerata u Sloveniji. U okviru slovenačko-srpske rokenrol razmene organizovana je mini turneja – trebalo je da četiri srpska benda nastupe u tri grada: Ljubljani, Gradcu pri Črnomlju i Ilirskoj Bistrici, a na turneju su, osim Goblina, otišli Love Hunters, Svarog i Ništa ali logopedi. U Sloveniju su, uz bendove, išli i novinari iz Srbije, pa ih je ukupno bilo 40ak. Kako je kroz smeh rekao Alen: Otišli smo kao razularena banda.

Prvi utisak vezan za Sloveniju bio je pun nostalgije. Golub u svojoj knjizi piše: Zaista je teško opisati kako smo se osećali u trenutku kad smo ulazili u Ljubljanu. Većina nas u autobusu odrasla je u Jugoslaviji i za Ljubljanu su nas vezivale lepe uspomene. Buljili smo kroz prozor autobusa i posmatrali izloge pune robe, kao i ljude koji su opušteno šetali gradom i uživali u prelepom majskom danu. Jednostavno, život se činio bezbrižan i bez nekih preteranih trzavica.

Na koncertu u Ljubljani bili su i Sale Veruda i Fric, gitarista i basista KUD Idijota, pa je palo upoznavanje i razmena pozitivne energije. Idijoti su znali za Gobline i znali su da ovi sviraju njihove pesme na svirkama, te su sa nestrpljenjem čekali da počne njihov nastup.

Zanimljiv je, takođe, utisak srpskih muzičara sa koncerta: U startu nas je zbunio način na koji je slovenačka publika reagovala na naše pesme u odnosu na publiku iz Srbije. Verovatno zbog životnih okolnosti u Srbiji i gorčine koja se godinama kupila u ljudima, koncerti su uvek bili začinjeni šutkama, uvek se u vazduhu mogla osetiti napetost, neka vrsta slutnje da se nalazimo pred tempiranom bombom kojoj je malo trebalo da eksplodira i da sve ode u pičku materinu.

Za razliku od toga, Slovenci su nastupu prilazili opušteno, piše Golub. Ljudi su došli da uz pivo u ruci odđuskaju uz svoje omiljene hitove i otpevaju ih sa nama.

Važan momenat na ovoj turneji bilo je upoznavanje sa Marjanom Ogrincem, čovekom koji je bio veoma uticajan u rokenrol krugovima još u vreme SFRJ. Njemu su se, kao i većem delu publike, Goblini najviše svideli, pa ih je pozvao da učestvuju na Zgaga rock festivalu, najvećem muzičkom festivalu u Sloveniji u to vreme.

Tako su se, krajem juna te godine, na istom mestu našli KUD Idijoti, Hladno pivo, Rupa u zidu, Kojoti, Peter Lovšin, Džukele, Novembar, Goblini, i još pregršt manje poznatih bendova. I ovaj put, Goblini su „oduvali“, video ih je još veći broj ljudi, tako da su se posle dva meseca Goblini vratili i odsvirali koncerte u još nekim slovenačkim gradovima.

U tom periodu je odsviran i tradicionalni letnji koncert u bašti KST-a, dok je u međuvremenu snimljen i spot za pesmu „Anja, volim te„. Sama pesma predstavlja obradu pesme „Kako bih volio da si tu“, slovenačke grupe Videosex. Ova pesma je postala regionalni hit i bila je na vrhu mnogih top lista, a njen uspeh je, zbog činjenice da je u pitanju obrada slovenačkog benda, bio veoma važan.

Goblini su u to vreme počeli da osvajaju Sloveniju, a zahvaljujući uspešno odsviranim koncertima (proleće i leto 1996.), uključujući i nastup na Zgaga rock festivalu, uz uspeh spota za pomenutu pesmu, vrata te zemlje bila su širom otvorena. Alen je čak rekao da su u jednom trenutku bili popularniji u Sloveniji nego u Srbiji.

Turneja U magnovenju je, naravno, podrazumevala i koncerte širom Srbije. Bio je to ponovo jedan od turbulentnih perioda jer su se te zime 96/97. u skoro svakom gradu održavale protestne šetnje, čiji je povod bio krađa glasova na izborima. Međutim, kako i Golub piše u svojoj knjizi, krađa na lokalnim izborima samo je bila kap koja je prelila čašu. Kriza, nemaština, ratovi (…) i međunarodna izolacija bili su glavni razlozi zbog kojih su ljudi rešili da izađu na ulice, a njima su se pridružili i studenti sa svojim demonstracijama.

Upravo zbog mnogo puta pomenute nemaštine, momci iz benda su odlučili da spuste cenu ulaznice na neki minimum, ne bi li napunili klubove i pomogli ljudima da priušte sebi taj luksuz (što u ono vreme zaista jeste bio) da slušaju rok koncert.

Polovinom 1997. počelo se sa sakupljanjem audio zapisa sa koncerata sa turneje. Ideja je bila da se uradi lajv album, sa bonus pesmom snimljenom u studiju. Bila je to pesma „Punk’s Not Dead„, za koju je urađen vrlo simpatičan spot:

Mislili ste mrtav je
mislili ste gotovo
al’ napokon ste shvatili
Malcolm vas je zajeb’o

Nikad nije uništen
lovom i korupcijom
nikad nije zastrašen
vojskom i policijom

Sistem funkcioniše
melje birokratija
al’ kad se klinci udruže
nastaće anarhija

Nekad ste ih gledali
k’o medijsku atrakciju
Čuvajte se, ti će vam
dići revoluciju

Ref. 8x
Punk’s not dead

Mi to nismo tražili
vi ste ovo od nas stvorili

Tekst pesme je prilično jasan (ko neko ne zna ko je Malkolm (Malkolm vas je zajeb’o), u pitanju je Malkolm McLaren, menadžer Sex Pistolsa). Zanimljivi su stihovi kojima se završava pesma: Mi to nismo tražili/vi ste ovo od nas stvorili, sa jasnom porukom da vlast kreira nezadovoljstvo i da niko nije „sam od sebe“ tek tako „odlučio“ da bude buntovnik, već da uvek postoji razlog za takav stav. U konkretnom slučaju, stihovi su se odnosili na režim Slobodana Miloševića.

Dogovor za izdavanje albuma ovoga puta postignut je sa Metropolis Records. Svesni da su prošli put napravili propust što nisu Goblinima obezbedili uslove kakve su zaslužili po kvalitetu i slušanosti, ovog puta su odlučili da izdaju i kasetu i dupli CD, da na jednom CD-u bude lajv album, a na drugom album „Istinite priče“, i da se dupli CD prodaje po ceni jednog diska.

Tako je u novembru ’97. izašao album Turneja U magnovenju 96/97.

NASTAVIĆE SE