fbpx

-

Naslovna Autorski članci Kolumne i članci Poezija je dokaz života, Koen je dokaz poezije

Poezija je dokaz života, Koen je dokaz poezije

Leonard Cohen“Poezija je dokaz života”, rekao je najbolji pesnik među muzičarima i najbolji muzičar među pesnicima, Leonard Koen, koji bi danas napunio 86 godina.

Pre nego što je stidljivo kročio na binu Newport Folk Festival-a, svoj talenat pokazivao je ispunjavanjem praznih stranica stihovima. Koen je poeziju počeo da piše već u 17. godini života, a nakon što je diplomirao na montrealskom univerzitetu, objavio je i prvu zbirku pesama “Let Us Compare Mythologies”, i od tada je objavio još nekoliko zbirki i dva romana.

Roman “Omiljena igra” objavljen 1963. godine oslikava strast prve ljubavi toliko vešto da čitaoci mogu skoro vrhovima prstiju da opipaju uspomene glavnog lika, ali i svoja sećanja na nevinost, otkrivanje erotike i čežnje. Ovu veštinu pesnik je zadržao u čitavom svom stvaralaštvu u kom smo mogli da osetimo njegove tuge i povežemo se sa njegovim promišljanjima.

Mnogi će reći da je glavna Koenova muza bila Merijen Ilen i da su posle nje, u manjoj meri, to bile i druge žene. I biće u pravu, delimično. Najveća Koenova muza zapravo je bio španski pesnik Federiko Garsija Lorka. On, odnosno ideja o njemu, ga je pogurao u svet poezije.

“Poznata vam je moja duboka povezanost sa pesnikom Federikom Garsijom Lorkom. Kada sam bio mlad, adolescent, bio sam gladan glasa. Proučavao sam engleske pesnike i dobro sam poznavao njihov rad. Kopirao sam njihov stil, ali nisam mogao da pronađem glas. Tek kada sam pročitao Lorkine radove shvatio sam da postoji glas. Nisam ga kopirao, ne bih se usudio. Ali dao mi je dopuštenje da pronađem glas, da pronađem sebe. Kako sam stario, počeo sam da razumem uputstva koja dolaze sa tim glasom. Uputstva su bila da ne žalim neobavezno i da, ako želim da izrazim veliki neizbežni poraz koji nas sve čeka, to moram da uradim u granicama dostojanstva i lepote”, rekao je Koen prilikom primanja književne nagrade u Španiji.

Kada je 1986. godine posetio Lorkinu kuću u Granadi, kleknuo je ispred nje. Svoju ćerku je nazvao Lorka. Osamdesetih je snimio “Take This Waltz”, prevedenu verziju Lorkine “Pequeño vals vienés”. Na posthumnom albumu objavljena je pesma “The Night of Santiago”, odnosno Lorkina “La Casada Infiel”.

Dve godine nakon što je preminuo, objavljena je zbirka pesama “The Flame”. Tu smo možda videli Koenovu dušu ogoljenu više nego ikada ranije. Pažljiv odabir pesama, proze, beleški i crteža od tinejdžerskih godina do zrelog doba, Koenovo je putovanje do saznanja šta se dešava srcu. Na tom putovanju on nam otkriva očaj, ljubav, tamu, svetlost, starca u dečaku i mladića u starcu.

U ovoj zbirci, zapravo, više nego u bilo kom Koenovom delu i otpevanoj pesmi, vidimo prikaz žaljenja u granicama dostojanstva i lepote – onaj glas koji mu je Lorka pomogao da pronađe. Vidimo i koliko je Koen, ne samo voleo da piše, već morao da piše. Pisanje je bilo sastavni deo njegove ličnosti, ono što on naprosto jeste. Mi možemo samo da budemo zahvalni na tome.

________________________________________________________________

and here i cannot lift a hand to trace the lines of beauty,
but lines are traced, and beauty’s glad
to come and go so freely.
and from the wall a grazing wind,
weightless and routine—
it wounds us as i part your lips
it wounds us in between.
and every guiding light was gone
and every sweet direction—
the book of love i read was wrong
it had a happy ending…

“Drank a Lot”, The Flame

___________________________________________________________________

Bogatstvo njegovog izražavanja i slika koje time stvara, dar su za generacije koje dolaze i kojima će on možda jednom dati glas, baš kao što je španski pesnik nekada dao njemu.

Koen je preminuo 7. novembra 2016. godine, ali zapravo nikada nije umro. Čitav njegov opus može se opisati kao pregovori sa smrtnošću, koju je, pevajući i pišući o transcedentnim iskustvima i dajući slojeve onim prostim ljudskim emocijama i dogodovštinama, umilio i preveo je na svoju stranu. Smrtnost postaje, kao i mnogi od nas, neizlečivo zaljubljena u Leonarda Koena i dopušta mu da joj zauvek utekne, šeretski se smešeći i nameštajući svoj šešir.