-

NaslovnaAutorski članciKolumne i članciPedesetogodišnjica "L.A. Woman": Don't you love her madly?

Pedesetogodišnjica “L.A. Woman”: Don’t you love her madly?

L.A. Woman The Doors

Ovog devetnaestog aprila se obeležava pedesetogodišnjica objave albuma “L.A. Woman” čuvene rok grupe The Doors. “L.A. Woman” je jedinstveno ostvarenje u karijeri ovog benda iz mnogo razloga. Naime, na njemu su se našli pesme koje i dan danas imaju najviše ocene u karijeri benda. Doorsi su tada svirali u privatnom prostoru, van svog uobičajenog Elektra Records. U ovom studiju je Jim Morrison snimao vokale u kupatilu, od kojeg je improvizovao kabinu za snimanje, a koja je posle njegovom glasu dala poseban efekat. Cela ploča je snimljena za nedelju dana. “LA Woman” nije ni bila stereo ploča, što je tada već bila uobičajena praksa snimanja muzike. Gitarista Robby Krieger je čak pomenuo da je pesma “Hyacinth House” snimljena na kasetofonu. Ipak je producent Bruce Botnick preradio “L.A. Woman” u surround zvuk za reizdanje 2000. godine, gde su se ujedno našle i neke pesme koje izvorno nisu bile na albumu.

U ovom periodu je počeo da se nazire kraj karijere The Doors i života frontmena Jima Morrisona. Album je nešto kasnije počeo da se snima, jer je Jim imao suđenje u Majamiju, a ujedno je i efekat višegodišnje zloupotrebe supstanci na njegov organizam i ponašanje postao veoma izražen. Jim je često previše pijan da bi stajao na koncertima, gubio bi tok misli, zaboravljao stihove… Konačno ga je sustigao pritisak fanova i medija da bude seks simbol i harizmatični frontmen na kojeg su navikli, te je iz bunta pustio bradu, ugojio se i prestao da nosi kožne pantalone koje su dugo bile zaštitni znak njegovog imidža. Ali, na osnovu nekih intervjua, nakon što je bend krenuo da radi na albumu, Morrison se poboljšao i bio je veoma prijatan za saradnju. Gitarista Robby Krieger kaže da je tome doprinelo i odsustvo njihovog dotadašnjeg producenta, Paula Rotschilda: Mogli smo napokon da se zabavljamo na ovom snimanju, upravnika nije bilo. Rotschild se u ovom periodu povukao iz studija jer ga je veoma pogodila smrt Janis Joplin.

Pesme na ovoj ploči imaju analogniji, siroviji bluz zvuk u odnosu na orkestralne, prostrane pesme sa nekog od prethodnika poput “The Soft Parade“, čime ostavljaju utisak kao da su snimljene ranije nego što bi se kalendarski procenilo. Razne teme i ideje su inspirisale pesme koje su na kraju objavili na albumu, za koji se može reći da je prvi bio nosilac pustinjskog roka. Na njemu se našao basista Elvisa Presleyja, Jerry Scheff, što je Jimu Morrisonu predstavljalo veliku čast, jer je voleo Elvisa. Bubnjar John Densmore je takođe cenio Scheffovo prisustvo tokom snimanja jer je predstavljao ritmičku sponu između njega i klavijaturiste Raya Manzareka koji je imao tendenciju da ubrzava svoje deonice.

Na albumu se našao i neki materijal koji je snimljen ranije, poput L’ America”, “Crawling King Snake” i “The WASP (Texas Radio and the Big Beat)”. “L’Americu“su prvobitno snimili za film Michelangela Antonionia “Zabriskie Point”, ali je reditelj nije uvrstio u soundtrack.

Pesma “Love Her Madly je opevala svađu Robbyja Kriegera i njegove žene: Kad god bismo se svađali, ona bi pobesnela i izjurila, lupajući toliko vratima da bi se cela kuća tresla. Tako je Lynne Krieger ovekovečena u stihovima Don’t you love her as she’s walking out the door/ Like she did one thousand times before.

Naslov ovog albuma koji je možda najviše zasijao jeste “Riders On The Storm“. Ona je bila rezultat saradnje celog benda. Krieger je svirao jednu verziju country pesme “Ghost Riders In The Sky”, na šta je Morrison dodao Hej, ja imam tekst za to! Napisao je stihove pod utiskom stopiranja kroz pustinju, pesme “Praise for an Urn” pesnika Harta Cranea i novinskih reportaža o serijskom ubici Billyju Cooku (killer on the road). Mistiku ove pesme, pored tematike i teksta, nose klavijature i Morrisonov šapat koji je presnimljen preko glavnog vokala. Mnogima ti vokali nose posebnu težinu, jer je pesma bila aktuelna kada je i Jim Morrison umro. Šapat koji se provlači kroz finalnu numeru poslednjeg studijskog albuma mnogi doživljavaju kao poslednju zabelešku Jimovog duha.

L.A. Woman je objavljen svega tri meseca pre Morrisonovog kobnog putovanja u Francusku. On je otputovao u Pariz sa svojom devojkom Pamelom kako bi stekao inspiraciju za pisanje poezije i tekstova pesama, ali nije uspeo da ostvari svoje želje usled tragičnih okolnosti. Umro je 3. jula 1971. Dosta materijala koji je snimljen u sesijama pre i tokom snimanja “L.A. Woman”, bend je objavio posthumno i ovekovečio, kako demo snimke, neobjavljene pesme, tako i Morrisonovu poeziju.