-

O pesmama, vremenu i drveću: Veliko dostignuće

Daniel Kovač O pesmama, vremenu i drvećuPostoje mnogi pevači i grupe koji su imali samo jedan hit. Nije da nisu pokušavali i pisali mnogo pesama, ali samo jedna pesma je odskočila, postala popularna i potopila sve ostalo. Setimo se, na primer, pesme „My Sharona“ grupe The Knack. Pesmetina i po, ali ni pre ni posle nje Knackovci nisu napravili hit tog kalibra. Setimo se i jedne od napozitivnijih pesama „Hey Mickey“ koju je pevala Toni Basil. Ta pesma uvek obraduje, ali nisam čuo nijednu drugu pesmu te pevačica. Isto važi i za „Video Killed the Radio Star“ benda The Buggles, a ponekad se zapitam i šta je grupa Jet snimala posle „Are you gonna be my girl“?

Od pravih poslastica ovog fenomena posebno mesto zauzima, po meni, najluđa pesma iz te kategorije – „Fish heads“ grupe Barnes & Barnes. Radi se o ludačkom remek-delu i preporučujem da ga obavezno poslušate ako do sad niste, naročito prija posle sumornih vesti iz privrede i kulture. Barnes & Barnes su legende, ali ludilo tog nivoa nisu kanalisali u svojim drugim pesmama. Ova je, prosto, esencijalna.

Moguće je da svaka od tih one-hit-wonder pesama jeste uspešna upravo zato što najbolje izražava suštinu svog izvođača. Možda su u drugim pesmama tek tražili sebe, a kad su se jednom našli, nisu imali potrebe ni volje da traže dalje. Ima neke lepote u tome. Divno je kad čovek uspe da se ispolji u svojoj punosti i pri tom doživi neupitni uspeh.

Ovo nikako ne važi samo za muziku. Gledajmo šire. Svi imaju neko delo, talenat ili osobinu koji, ako se pogodi vreme i mesto, postanu hvaljeni i prihvaćeni. Svakom može da se dogodi da bude slavljen.

U jednoj epizodi serije Simpsonovi, Bart Simpson postaje slavan zato što je, dok je statirao u TV emisiji kod klovna Krastija, greškom srušio scenografiju nakon čega je rekao: „Nisam to uradio!“. Taj potez smesta izaziva salve smeha u publici i postaje uzrečica svih građana Springfilda, a Bart dobija kratkotrajnu slavu i angažman na televiziji da polomi ili uništi nešto, pa kaže tu jedinu rečenicu: „I didn’t do it.“

Možemo gledati još šire. Kao i u slučaju Barta Simpsona, moguće je da je naše najimpresivnije dostignuće sasvim besmisleno, beskorisno, čak možda i štetno? Ovde je trenutak za malu instrospekciju. Pesme? Knjige? Fabrike koje sam automatizovao? Hm… ne baš. Ima nešto atraktivnije, ali i mnogo gluplje i zabavnije od toga. Naime, nijedno moje delo ne može da se meri sa činjenicom da sam sam samcit u Dunav israo oko sedam i po tona govana!

Dakle, nijedan kapitalni remont, nijedna pesma, melodija, ni sve knjige zajedno, ne mogu da se mere sa impresivnom količinom izmeta koju sam izbacio iz sebe u tu plavu reku koja
inspiriše da zaplešemo valcer. To su hiljade litara fekalija koje zapreminski i težinski stostruko nadilaze moje gabarite! Zahvaljujući činjenici da Beograd nema postrojenja za preradu otpadnih voda, moje dostignuće je istinsko i neupitno. Solidni sam i postojani govnar čiji se rezultat svakim danom boravka u Beogradu samo povećava. Suprotno od Barta Simpsona – I do it all the time!

Da zaključim, makar šta uradili u životu, uvek postoji mogućnost da potcrtate neku banalnu stvar u kojoj učestvujete tako da nadmaši sve vaše svesne pokušaje da se iskažete ili nametnete pameću, radom i vrlinama. To smrdljivo brdo čvrstog i žitkog izmeta iz mojih creva koje je završilo u reci, po svojoj atraktivnosti, lakoći kojom je stvoreno i u nju još ispočetka usađenom vragolastom smešnošću, vrlo lako poražava sve ostalo čime sam naumio da se bavim, pa i ono što bi moglo da ima smisla, da bude lepo i od koristi.

Ilustracija:
Barnes & Barnes u nezaboravnoj kompoziciji Fish Heads.