-

O pesmama, vremenu i drveću: Šta smo ono hteli ili posledice

Daniel Kovač O pesmama, vremenu i drveću

You can run on for a long time
Run on for a long time
Run on for a long time
Sooner or later God’ll cut you down
Sooner or later God’ll cut you down

U ovoj tradicionalnoj američkoj pesmi koju su prvi snimili Golden Gate Quartet, a popularisali prvo Johnny Cash, a posle i Marilyn Manson, priželjkuje se surova osveta onima koji su zgrešili. To je pesma o posledicama loših dela u kojoj se priziva natprirodna sila da donese pravdu.

Uopšte nije svejedno kada čujemo Cashov glas koji nam pravednički uvereno govori kako možemo da bežimo koliko god želimo, ali će nas Bog pre ili kasnije sustići i presuditi nam.

U stvarnom životu, takva sila ne radi po pozivu ili automatizmu, pa ipak šta ako se iznenada pojavi i reši stvar? Zato je bolje da budemo svesni posledica svega što uradimo, ili ne uradimo.

Karakteristika pametnih ljudi je da mogu da procene posledice svojih izbora i dela. Sve što danas radimo ili ne uradimo imaće nekoliko vrsta posledica. Prve su one koje uslede odmah nakon čina. Ako bi gledali samo kratkoročno, i krađa je uvek dobra strategija! Naime, čim ukradeš, ti imaš ukradeno. Krađa donosi uzbuđenje i posedstvo nad ukradenim. To može da bude odličan osećaj.

Naravno, slede i posledice na srednji rok. Istog trena kada je krađa obavljena postajete lopov koji mora da beži, da se krije ili sakriva ono što je ukrao. Zataškavanje krađe često je posao teži i mučniji nego da se do vrednosti došlo poštenim putem.

Postoje i dugoročne posledice. Kada jednom ukradete, to vas prati uvek. Nikad niste sigurni da li će se za par nedelja, meseci ili decenija pojaviti neki svedok krađe ili dokaz koji ukazuje na lopova i to u vreme kada ste već sigurni da je taj čin već daleka, zaboravljena prošlost.

Dobro, ovo sa krađom služi samo kao ilustracija, pod uslovom da biblijski stav o krađi smatramo za nešto loše i grešno. Danas se zapravo najviše krade javno, opravdano ugovorima i papirima, skoro pred kamerama, a lopovi su slavni, najčešće bivaju birani na izborima i imaju zvanje političara.

Ako analiziramo uzroke i posledice, to pomaže da bolje čitamo društvenu stvarnost u kojoj živimo. Zapravo, sve oko nas su posledice. Nešto je kratkotrajna posledica, nešto srednjeročna, a neke stvari su takve kakve jesu zbog događaja i odluka od pre nekoliko decenija.

Populizam, na primer, tako gledano, sličan je krađi. Ako populistička vlast pred izbore podigne penzije, penzioneri će biti srećni i glasaće za takvu vlast. Da bi popunila rupu u budžetu nastalu tim potezom, vlast će povećati akcize, carine i poreze što će za posledicu imati povećanje cena u samoposlugama. To povećanje cena će odmah da poništi efekte povećanja penzija, penzioneri će moći da kupe isto ili manje, ali ne samo oni, nego i svi ostali građani, pa i oni koji pune te budžete svojim radom. Posledice uvek stižu, a računi su uvek tačni. Mi svi živimo u jednom, zajedničkom sistemu, a matematika je nemilosrdna.

Živimo posledice svojih izbora. I pojedinačnih i kolektivnih. Kada je ljudima dato da biraju na izborima, a oni tri decenije glasaju za ljude koji su gramzivi, lopljivi, a pri tom nemaju moralni kompas, nisu slušali dobre pesme i ne razumeju kako svet funkcioniše, posledice ne mogu da budu dobre, mirne, ni srećne. Ovo važi u politici, ali i u ekologiji, u porodici, na
radnom mestu. Bilo gde i uvek.

Snaga pesama jeste u tome da mogu da nas, na vrlo dobar način, suoče sa sopstvenim emocijama i izborima. Pesme, pre nego bilo šta drugo. Ako smo dovoljno mudri prihvatićemo ruku koju nam nenametljivo pružaju.

Na početku, šta uopšte želimo od sebe i drugih u toku dana i u životu? Šta smo to hteli? Ta pitanja nisu jednostavna, ali bolje da ih postavimo. Vratimo se na pesme. Bob Dylan nam pruža emotivnu mapu preispitivanja u pesmi „What Was That You Wanted“ . Možda ova pesme treba da prethodi i upotpuni onu koju je otpevao Cash. Bolje da do onog „Cut you down“ ni ne dođe.